Непокретно материјално културно наслеђе Срба у Мађарској
Током свог многовековног бивствовања у Угарској, односно Мађарској Срби су створили богато материјално наслеђе разасуто на великом делу државе, али пре свега у подунавским, северно-барањским и поморишким насељима. Надлежни мађарски државни органи су заштитили и брину о највреднијим објектима без обзира на национални карактер грађевина. Међутим, док је естетска вредност појединих објеката универзална, историјски значај им није подједнако истакнут за све народности. Зато је Српски институт током 2013. године извршио попис и електронски евидентирао податке објеката који припадају српском непокретном културном наслеђу у Мађарској (храмови, спомен-крстови, спомен-плоче, гробља, скулптуре у јавном простору, улице са српским називом, зграде и локације везане за историју српске заједнице у насељу, односно у Мађарској). Значи, обухваћене су и зграде и локације које можда нису значајне за мађарску прошлост, а важне су за српску заједницу. Пописано је око 200 објеката. Од тада је у току проширивање пописаних објеката и продубљивање информација, података о појединим објектима. Од краја 2014. године на сајт Института поставили смо објекте (фотографија и кратак опис) чија обрађеност је достигла одређени ниво. Број објеката постављених на сајт ћемо постепено повећавати. Приступ подацима је могуће путем регистрације.
ЛИНК:
Попис српских новина и часописа у Угарској 1858–1918
За време тзв. дуализма, двојне Аустроугарске монархије (1867–1918) у Краљевини Угарској је укинута директна цензура штампе, дошло је до наглог повећања броја новина и часописа, а објављивање штампе је постало уносан посао. Пре свега је повећан обим штампе на мађарском језику, али у оквиру опште модернизације и развоја је дошло и до наглог јачања и штампе на језицима других народа и народности у Угарској, а међу њима и оне на српскоим језику. Број српских наслова се у овом периоду утростручио и достигао цифру од тридесетак. Српска штампа у Угарској (без осталих делова Хабзбуршке монархије) била је значајна по свом обиму и националном утицају у целокупном српству и ван двојне монархије. Приложени попис српских новина и часописа (рад сарадника Српског института историчара Золтана Баде) представља до сада најпотпунију листу српске штампе у Угарској овог периода. Садржи 210 периодика. Наслови су дати по годинама покретања, а унутар појединих година по азбучном редоследу наслова. Наслови су обрађени по међународним библиографским стандардима (ISBDA). Уз сваку ставку је обезбеђен пратећи научни апарат (библиографија, литература). На основу списка добијамо информације о првом и задњем објављеном броју периодике, о учесталости излажења, о уреднику, штампарији, месту излажења, а према потреби и даља објашњења.
Није дозвољено копирање (било којом техником) дела или целине списка.
ЛИНК:
Мађарско-српски речник административних појмова
(Пројекат Српског Форума)
Овај мали речник (можда прецизније двојезични глосаријум) у првој својој верзији садржи близу две и по хиљаде речи и израза из разних области (у првом реду управа – администрација, канцеларијски послови, право, мањинска права и политика, финансије, затим привреда, образовање, култура, медији, грађевинарство, инвестиције, урбанизам итд.) са којима се током свог рада сусрећу српске мањинске самоуправе, установе и невладине организације. Аутори и издавачи имали су сасвим практичан циљ да помогну рад српских мањин¬ских самоуправа, установа и осталих организација, а пре свега употребу српског језика у канцеларијско-административном раду. Наиме, док су током историје Срби у Угарској/ Мађарској унутар својих организација везаних у првом реду за цркву обављали своју администрацију (усмено и писмено) на српском језику (унутар црквене организације СПЦ, тако раде и данас), а и за време социјализма унутар Демократског савеза Јужних Словена се углавном све одвијало на српско-хрватском / хрватско-српском језику, данас смо сведоци да се делом услед прописа који изједначавају у административним обавезама мањинске самоуправе са државним органима, администрација – нарочито писмена – у нашим организацијама доминантно одвија на мађарском је-зику, што у све већој мери поспешује језичку, а преко тога и потпуну аси¬милацију српске националне мањине у Мађарској. Један од главних задатака Српског форума је заштита српског језика. Намера аутора и издавача је да израдом и објављивањем овог скромног помагала допринесу очувању српског језика у Мађарској.
Свесни недостатака у свом раду аутори већ раде на другом проширеном (најмање 5-6 хиљада речи и израза) и исправљеном (лингвистички овереном) издању.
Аутори
ЛИНК: