У суботу, 30. маја 2026. године у XIII кварту (Angyalföld) главног града Будимпеште био је организован традиционални Фестивал наротности. Свака национална мањина је имала свој штанд и шатор, а на великој бини су били извођени комади народне музике, певања и плеса. Српску заједницу је репрезентовала Фолклорна група „Опанке“ из Помаза.
У шатору и штанду српске мањине за ширу јавност је била приказана ролап-изложба посвећена мађарском композитору и етномузикологу Бели Бартоку (1881-1945) и његовим етномузи- колошким истраживањима међу банатским Србима током 1912. године. Ове ролапове су реализовали сарадници Српског института из Будимпеште, директор Пера Ластић и историчар Золтан Бада. Поред великог броја заинтересоване публике, изложбу је посетио и заменик градоначелника XIII кварта, господин Гергељ Чига (Csiga Gergely).
Пера Ластић, директор Српског института (с лева други) са члановима српске заједнице у Будимпешти испред шатора српске народности.
Српски штанд са изложбом о Бели Бартоку је посетио и господин Гергељ Чига, заменик градоначелника XIII кварта.
У оквиру културног програма народности, српску заједницу је репрезентовала Фолклорна група „Опанке” из Помаза.
Изложба о Сави Текелији и Текелијануму у будимпештанском ТекелијанумуУ просторијама на приземљу будимпештанског Текелијанума предвиђеним за библиотеку, 29. маја 2026. године свачано је отворена стална изложба о Сави Текелији и његовом најважнијем завету, Текелијануму. Овај културни подухват је реализован након вишемесечних припрема и конзултирања измећу Музеја Војводине и Епархије будимске (власника зграде Текелијанума) уз учешће и Српског института у Будимпешти.
У 11 сати у свечаној сали Текелијанума је почео пригодни програм, где су се присутнима обратили његово високопреосвештенство митрополит Лукијан, директорка Војвођанског музеја Чарна Милинковић, иначе ауторка изложбе заједно са сарадницом Милкицом Поповић и председница војвођанске владе, Маја Гојковић.
Професионално састављена и постављена изложба приказује преко неколико симболичних елемената вишевековно присуство Српства у Угарској, а Сава Текелија и Текелијанум су после озбиљне покретне рол-ап изложбе Српског института добили и сталну изложбу на правом месту, која добрим складом даје увид у деловање једног од најзначајнијих српских задужбинара и његове установе. Осим тога публика добија увид и у добро компоноване микро-приказе живота и деловања значајних српских личности 19. века – књижевника Јакова Игњатовића, академске сликарке Катарине Ивановић, врховног надзорника свих православних школа и оснивача прве српске учитељске школе Уроша Несторовића, те оног Теодора Павловића, који има највеће заслуге за то да се Сава Текелија својевремено придружио Матици српској.
Стална изложба под насловом „Сеобе се настављају вечно : Очима Текелијанума кроз векове“ треба у првом реду да послужи едукацији и формирању идентитета ученика српске основне школе и гимназије у Будимпешти, али и свим посетиоцима главног града Мађарске заинтересованих за српску прошлост у овом граду. У оквиру даље сарадње Српског института и Музеја Војводине радиће се између осталог и на анимирању широке публике и на даљем развоју поставке.
У свечаној сали Текелијанума за време свечаног програма. У првом реду с лева на десно: Њ.Е. Александра Ђуровић, амбасадор Републике Србије у Будимпешти, Њ.Е. Биљана Гутић-Бјелица, амбасадор Босне и Херцеговине у Будимпешти, Чарна Милинковић, руководилац пројекта и директор Музеја Војводине у Новом Саду, и Тијана Палковљевић-Бугарски, директор Галерије Матице српске у Новом Саду.
Историчар и сарадник Српског института, Зотлан Бада испред насловног паноа близу улаза сталне поставке у Текелијануму.
Његово Високопреосвештенство митрополит и епископ будимски Лукијан у великој сали сталне постваке, у разговору с управницом Галерије Матице спрске.
С лева на десно: Маја Гојковић, председница покрајинске владе Војводине и два аутора изложбе: Милкица Поповић, музејски саветник и Чарна Милинковић, директор Музеја Војводине и руководилац пројекта.
С лева на десно: Пера Ластић, директор Српског института у Будимпешти и Проф. др Драган Станић, председник Матице српске у Новом Саду.
Свечано племићко одело Саве Поповића-Текелије (1761-1842)
Племићки грб породице Текелије.
Детаљ сталне изложбе о Сави Текелији и Текелијануму.
Музејски каталог о сталној поставци у будимпештанском Теклијануму.
Дан Николе Тесле у Помазу
У Помазу, 27. маја 2026. године су по пети пут заредом обележили „Дан Николе Тесле“. Након полагања спомен венаца на кућу породице Лупа-Мандић, Пера Ластић је честитао учесницима свечаног чина. С лева на десно: Андрија Роцков, потпредседник Самоуправе Срба у Мађарској, Пера Ластић, директор Српског института у Будимпешти, Зорица Рафајловић, председница Српске самоуправе у Помазу и Иштван Лејнингер, градоначелник Помаза.
Поводом 50. годишњице смрти Николе Тесле, у организацији Српског демократског савеза и тадашњег потпредседника Савеза Пере Ластића је 1993. године у Мађарском електротехничком музеју приређена запажена изложба и свечана академија, а у Помазу одржан пригодни програм са гостима из Србије и из српске заједнице у Хрватској чиме је скренута пажња на породичне везе Николе Тесле са Помазом. Наредне, 1994. године месна организација Српског демократског Савеза је, предвођена др Иваном Голубом, открила спомен плочу на зиду ове помашке куће. Током претходних година због реновирања зграде, плоча је привремено била скинута, да би 2026. године била враћена.
Никола Тесла (1856-1943) је био родбински повезан са Помазом. Његов ујак, Паја Мандић који је био пуковник аустроугарске војске оженио је Паулину Лупу, ћерку угледне помашке српске велепоседничке породице Лупа, и овде засновао породицу. Његовим доласком и породичним везама Никола Тесла постаје и део историје града Помаза. Тесла је навраћао у Помаз код свог ујака током свог боравка у Будимпешти 1881–1882. и приликом путовања по Европи 1892. године.
Програм је настављен код бисте Николе Тесле, постављног у парку близу дворца Телеки-Ватаи у Помазу. Скулптура је рад српског вајара Зорана Ивановића. Она је стигла у Помаз уз подршку Милана и Дијане Ђурић, док су поставка и постамент бисте реализовани уз подшку Српске самоуправе и Градске самоуправе Помаза. Модератор програма је била Зорица Рафајловић, председница Српске самоуправе у Помазу.
Пригодни говор је одржао Андрија Роцков, подпредседник Самоуправе Срба у Мађарској. Повод за сећање ове године јесте и 170. годишњица рођења Николе Тесле.
Након полагања венаца следило је колективно фотографисање. С лева трећи је становник Помаза, инжењер у пензији Геза Мадаи, праунук Теслиниог ујака Паје Мандића. Били су присутни и личности из дипломатских представништава у Будимпешти: ЊЕ Биљана Гутић-Бјелица, амбасадор Босне и Херцеговине, и Ивана Кунц, први саветник из амбасаде Републике Србије.
Представници Српског института из Будимпеште: Пера Ластић, директор (десно) и Золтан Бада, историчар, сарадник установе (лево).
Завршни део програма „Дана Николе Тесле у Помазу“ у сали локалне музичке школе отворила је Зорица Рафајловић, која је поднела главни терет беспрекорне организације ове манифестације.
Петер Хорват, ентузијаста и оснивач Музеја светлости је током два сата држао пажњу публике приказујући уређаје и експерименте са електричном струјом помоћу којих је објаснио значај Теслиних проналазака. Господин Хорват важи за коректног и тачног познаваоца живота и научних заслуга Николе Тесле.
Промоција књиге Бранке Петровић о ловранској школиПоводом обележавања 260. годишњице првог помена школе у Ловри одржана је 22-ог маја 2026. године у овом малом селу на југу Чепељског острва промоција књиге Бранке Петровић „Српска школа у Ловри : српска православна вероисповедна основна школа у Ловри, 1756–1948. година“. Промоцију је отворио дугогодишњи ранији начелник места и донедавно портпарол српске националне мањине у мађарском парламенту Љубомир Алексов. Он је у својству уредника и одговорног издавача укратко представио рад ауторке на пољу истраживања прошлости српског школства на територији данашње Мађарске. Затим је предао реч самој ауторки која је надахнуто говорила о прошлости српског школства у Ловри наводећи мноштво занимљивих детаља. Бројна публика која се тог поподнева окупила нешто раније на свечаности у обновљеној и проширеној српској школи у Ловри са уживањем је пратила промоцију.
Монографија чији је издавач ловранско Народносно удружење за очување традиције и културе на преко 300 страница систематично представља историјат школе од првих записа о школи, преко учитеља, ђака, школске зграде, инвентара и уџбеника до питања финансирања ове образовне установе. Књигом је обухваћен период од оснивања до подржављења вероисповедне школе. У монографији објављена драгоцена грађа је углавном исписана из докумената који се чувају у Архиву Будимске српске православне епархије, а ауторка је консултовала и релевантну српску литературу о историјату српског школства у Угарској и проучила је и савремену српску штампу која је извештавала о збивањима на пољу школтва у појединим српским насељима. Књига о ловранској српској школи је део серије књига које Бранка Петровић објављује о српским школама у појединим насељима (Деска, Сегедин итд.), као и интегрално о српским образовним установама у Будимској епархији. Бранка Петровић после више година истрајног истраживачког рада важи за најбољег познаваоца архивске грађе о српском школству у Мађарској.
Књига је изашла на светло дана 2022. године у Београду захваљујући ангажовању познате издавачке куће „Чигоја“ у скромних 150 примерака. Учесници промоције су бесплатно могли доћи у посед примерака овог вредног издања, односно касније је могу набавити од ловранског удружења за неговање локалних традиција и културе.
Од 24. до 26. априла 2026. године у Сомбору је приређен 3. Сајам писаца и издавача. На сајму су биле приказана и издања Српског института у Будимпешти. Захваљујућу господину Бориславу Русу, председнику Српске самоуправе у Малој Пешти (Кишпешт) у Сомбору је презентовано двадесетак наслова, која су штампана у издању Института и других српских издавача у Мађарској. Срби из Мађарске су имали посебан штанд, где су издања Српског инситута и едиција „Етнографија Срба у Мађарској“ била презентована заинтересованој публици.
Борислав Рус је присутној публици говорио о положају Срба у Мађарској и њиховом књигоиздаваштву, а представљен је и најновији роман Драгомира Дујмова из Будимпеште „Икона у кори багрема“.
Учешће на Сајму писаца и издавача је реализовано у сарадњи Српске мањинске самоуправе 19. кварта, удружења Српски Форум и Српског института у Будимпешти.
Поклон-књиге Српског института Пакрацу и Бања ЛуциИзбор репрезентативних издања Српског института су крајем априла ове године била уручена Српској православној епархији славонско-пакрачкој и њеној чувеној и обновљеној билиотеци у Пакрацу. Примерке издања Института је преузео лично Њ. Пр. епископ славонсло-пакрачки Јован. Књиге су такође поклоњене и женском манастиру у Јасеновцу, Спомен кући Милановић у Бања Луци и ЈУ гимназији у Прњавору у Републици Српској, БиХ. Уручивање поклон-књига је била прилика за успостављање контаката и отварање могућности за будућу сарадњу са установама Срба у Републици Српској, Босни и Херцеговини, односно Хрватској. Акција размене издања је остварена захваљујући иницијативи и свесрдној помоћи угледног члана српске заједнице у Будимпешти г. Радована Радаковића, који је 21–24. априла ове године боравио у посети Пакрацу, Јасеновцу и Бања Луци.
У најновијем броју часописа Института за истраживање мањина Центра за друштвене науке Универзитета Лорант Етвеш „REGIO” објављен је наставак анкете о изборима за мањинске портпароле, односно посланике у мађарском парламенту. У оквиру анкете на мађарском језику постављено је пет питања (како се оцењује заступништво мањина у суседним земљама, како се оцењује актуелна правна регулатива парламентарног заступништва мањина, који су најважнији проблеми и бенефити, како се оцењује одлука Суда за људска права у Стразбуру из 2022. године која је неповољно оценила мађарску правну регулативу по питању параламентарног заступништва мањина, какав је однос посланика, портпарола и земаљских самоуправа и како утиче заступништво на јавни живот мањина, на који начин се може унапредити систем заступништва мањина у Мађарској). Међу експертима учесницима анкете је био и Пера Ластић, директор Српског института. Његови одговори се могу прочитати на следећем линку: 07-anket.pdf на страницама 181–188.
Сарадња између Музеја Војводине и Српског института у БудимпештиУ складу са раније склопљеним оквирним уговором о сарадњи Музеја Војводине и Српског института и ове године ће доћи до реализације конкретних програма сарадње. Српски институт и његов директор Пера Ластић биће укључени у реализацију сталне поставке о Сави Текелији и прошлости Срба у Угарској која ће бити формирана у библиотеци Текелијанума у Будимпешти. Отварање изложбе је планирано за крај маја ове године. Поводом овог пројекта Институт је 20. априла 2026. године посетила директорка Музеја Чарна Милиновић и виши кустос Милкица Поповић. Током разговора о детаљима поставке у Текелијануму било је речи и о предстојећем отварању изложбе Музеја поводом 200. годишњице Матице српске које ће се обавити 8. маја 2026. године, у петак у 19 часова. Међу дугорочним плановима за сарадњу Музеја и Института разматрала се и припрема изложбе о оптирању Срба из Мађарске која би се приредила у Музеју Војводине.
У свечаној сали Дворца Телеки-Ватаи у Помазу 27. марта 2026. године је одржана свечана трибина, на којој су наступали гости из Матице спрске, те представник Српског института из Будимпеште. Повод је био овогодишњи велики јубилеј: 200. годишњица оснивања Матице спрске.
У име домаћина присутне је поздравила Зорица Рафајловић, председница Помашке српске мањинске самоуправе. Потом је реч узео Иштван Леинингер, градоначелник Помаза, који је евоцирао значајне моменте из прошлости Помаза, у којима су Срби имали удела. Следио је кратки музички блок, у којем су три млада музичара из помашке Уметничке школе Телеки-Ватаи извели позната дела из етно-музиколошке збирке Тихомира Вујичића. Њиховој музици достојну потпору је пружио на гитари професор Давид Ередич.
Главни гости вечерње трибине су била три предавача, који су дошли из Новог Сада и представили значајне моменте из прошлости Матице српске. Историчар мр Драган Тубић је у излагању „Кратка историја Матице српске“ изнео најважније тренутке и кључне прекретнице, који су били веома битни на плану културне делатности Срба у Угарској, а потом у југословенској и српској држави, током целог деловања Матице српске. Отправник послова Матице српске, др Јелена Веселинов је у свом излагању „Задужбине и задужбинари Матице српске“ у жижу пажње је ставила значајне личности српског друштвеног живота, који су стварајући своје фондације несебично помагали сиромашне чланове српског народа, омогућивши им да стекну знање из неке науке или из области занатства и привређивања. На крају, генерални секретар Матице српске др Милан Мицић је у свом излагању „Значење Матице српске у прошлости и садашњости“ истакао она чворишта у делатности Матице, помоћу којих се може добити јасна представа о томе, како је Матица успела да буде стално актуелна установа у културном животу српског народа.
Свој допринос овогодишњем јубилеју је дао и будимпештански Српски институт. У оквиру програма у дворцу Телеки-Ватаи постављена је двојезична рол-ап изложба Српског института посвећена 200. годишњици Летописа Матице српске. Настанак Матице српске је био тесно повезан са издавањем Српског летописа (потоњег Летописа Матице српске), а касније су Летопис и Матица не само делили заједничку судбину, него је и Матица своју клутруну мисију у српском народу спроводила у великој мери кроз издавање Летописа. О свему томе је говорио Золтан Бада, историчар и сарадник Српског института, представљајући присутнима рол-ап изложбу.
На крају приредбе, др Милан Мицић је предао поклон-пакете домаћинима: Зорици Рафајловић, председници локалне српске самоуправе, Андрији Роцкову, потпредседнику Самоуправе Срба у Мађарској и Иштвану Леинингеру, градоначелнику Помаза. На вечерњој приредби је била присутна и њена екселенција, амбасадорка Босне и Херцеговине, госпођа Биљана Гутић-Бјелица са супругом.
Српска интернет телевизија Варош ТВ објављује серију краткометражних портрета о истакнутим личностима из српске заједнице у Мађарској. Недавно је на њиховом сајту постављен трећи портрет ове серије са интервјуом са Пером Ластићем, директором Српског института.
Филм се може погледати на овом линку:
