У најновијем броју часописа Института за истраживање мањина Центра за друштвене науке Универзитета Лорант Етвеш „REGIO” објављен је наставак анкете о изборима за мањинске портпароле, односно посланике у мађарском парламенту. У оквиру анкете на мађарском језику постављено је пет питања (како се оцењује заступништво мањина у суседним земљама, како се оцењује актуелна правна регулатива парламентарног заступништва мањина, који су најважнији проблеми и бенефити, како се оцењује одлука Суда за људска права у Стразбуру из 2022. године која је неповољно оценила мађарску правну регулативу по питању параламентарног заступништва мањина, какав је однос посланика, портпарола и земаљских самоуправа и како утиче заступништво на јавни живот мањина, на који начин се може унапредити систем заступништва мањина у Мађарској). Међу експертима учесницима анкете је био и Пера Ластић, директор Српског института. Његови одговори се могу прочитати на следећем линку: 07-anket.pdf на страницама 181–188.
Свечана приредба у Помазу поводом два века оснивања Матице српскеУ свечаној сали Дворца Телеки-Ватаи у Помазу 27. марта 2026. године је одржана свечана трибина, на којој су наступали гости из Матице спрске, те представник Српског института из Будимпеште. Повод је био овогодишњи велики јубилеј: 200. годишњица оснивања Матице спрске.
У име домаћина присутне је поздравила Зорица Рафајловић, председница Помашке српске мањинске самоуправе. Потом је реч узео Иштван Леинингер, градоначелник Помаза, који је евоцирао значајне моменте из прошлости Помаза, у којима су Срби имали удела. Следио је кратки музички блок, у којем су три млада музичара из помашке Уметничке школе Телеки-Ватаи извели позната дела из етно-музиколошке збирке Тихомира Вујичића. Њиховој музици достојну потпору је пружио на гитари професор Давид Ередич.
Главни гости вечерње трибине су била три предавача, који су дошли из Новог Сада и представили значајне моменте из прошлости Матице српске. Историчар мр Драган Тубић је у излагању „Кратка историја Матице српске“ изнео најважније тренутке и кључне прекретнице, који су били веома битни на плану културне делатности Срба у Угарској, а потом у југословенској и српској држави, током целог деловања Матице српске. Отправник послова Матице српске, др Јелена Веселинов је у свом излагању „Задужбине и задужбинари Матице српске“ у жижу пажње је ставила значајне личности српског друштвеног живота, који су стварајући своје фондације несебично помагали сиромашне чланове српског народа, омогућивши им да стекну знање из неке науке или из области занатства и привређивања. На крају, генерални секретар Матице српске др Милан Мицић је у свом излагању „Значење Матице српске у прошлости и садашњости“ истакао она чворишта у делатности Матице, помоћу којих се може добити јасна представа о томе, како је Матица успела да буде стално актуелна установа у културном животу српског народа.
Свој допринос овогодишњем јубилеју је дао и будимпештански Српски институт. У оквиру програма у дворцу Телеки-Ватаи постављена је двојезична рол-ап изложба Српског института посвећена 200. годишњици Летописа Матице српске. Настанак Матице српске је био тесно повезан са издавањем Српског летописа (потоњег Летописа Матице српске), а касније су Летопис и Матица не само делили заједничку судбину, него је и Матица своју клутруну мисију у српском народу спроводила у великој мери кроз издавање Летописа. О свему томе је говорио Золтан Бада, историчар и сарадник Српског института, представљајући присутнима рол-ап изложбу.
На крају приредбе, др Милан Мицић је предао поклон-пакете домаћинима: Зорици Рафајловић, председници локалне српске самоуправе, Андрији Роцкову, потпредседнику Самоуправе Срба у Мађарској и Иштвану Леинингеру, градоначелнику Помаза. На вечерњој приредби је била присутна и њена екселенција, амбасадорка Босне и Херцеговине, госпођа Биљана Гутић-Бјелица са супругом.
Српска интернет телевизија Варош ТВ објављује серију краткометражних портрета о истакнутим личностима из српске заједнице у Мађарској. Недавно је на њиховом сајту постављен трећи портрет ове серије са интервјуом са Пером Ластићем, директором Српског института.
Филм се може погледати на овом линку:
Наши у Мађарској – живот, традиција, будућност – Варош РТВ
Ролапови Српског института о Летопису Матице српскеПоводом 200. годишњице излажења Летописа Матице српске је Српски институт у Будимпешти у сарадњи са Матицом српском у седишту Мађарске академије наука крајем новембра 2025. године приредио међународни научни скуп о овом значајном јубилеју. У оквиру те активности Институт је крајем године направио покретну изложбу од десет рол-апова, посвећену годишњици Летописа. Панои изложбе су специфични носиоци информација, који садрже српско-мађарске двојезичне информативне текстове и естетски лепе илустрације, а обрађују тематске целине са следећим насловима:
200 година Летописа (насловни ролап), Срби у Будиму и Пешти, Будим и Пешта – српски културни центар, Часописи у Угарској и Средњој Европи, Настанак и покретачи Летописа, Прво годиште Летописа, Летопис и оснивање Матице српске, Претплатници Српског летописа, Двa века Летописа, Уредници Летописа.
Аутори изложбе су Пера Ластић, Душан Љубоја и Золтан Бада.
Гостовање изложбе која се лако и брзо поставља и преноси, може се наручити уз пратећу презентацију код Српског института.
Изложбу су суфинансирали Мађарска влада и месне српске самоуправе, а суорганизатор је удружење Српски форум.
Најава приредбе Матице српске у ПомазуПоводом 200-те годишњице оснивања Матице српске, у Помазу ће 27. марта 2026. године бити одржана свечана трибина. Наступиће гости из Новог Сада: др Милан Мицић, историчар и генерални секретар Матице српске (Значење Матице српске у прошлости и садашњости), мр Драган Тубић, историчар (Кратка историја Матице српске) и др Јелена Веселинов, историчар и управник послова Матице српске (Задужбине и задужбинари Матице српске). Програм ће бити одржан с почетком у 18 часова у палати Телеки-Ватаи у организацији Месне српске самоуправе у Помазу.
На овој манифестацији први пут биће предстаљен публици и део двојезичне рол-ап изложбе Српског института о Летопису Матице српске уз пригодну презентацију сарадника Института Золтана Баде.
У Будимпешти је 5. марта 2026. године обављен радни договор између Српског интитута и Института националног наслеђа Маћарске. Повод овом сусрету је била будућа реализација анимираног филма о Сави Текелији (1761–1842) у оквиру актуелне српско-мађарске сезоне културе, а Српски институт је замољен да пружи свестрану експертску подршку Институту националног наслеђа Мађарске у току целог тока продукције овог филма.
Анимирани филм биће намењен првенствено мађарским просветним установама (основним школама, гимназијама) са циљем пропагирања живота и дела великог српског добротвора. По речима представника Института националног наслеђа Мађарске, аутори будућег филма намеравају да овај мали кинематограски пројекат заврше до краја маја 2026. године. Филм ће бити на мађарском језику, са српским титлом.
Током разговора представника Српског института (директор Пера Ластић и сарадник Золтан Бада) и Института националног наслеђа Мађарске (стручни саветник директора Иштван Ковач са сарадницима) размотрене су и друге могућности за сарадњу две установе и договорено је склапање уговора између два института о експертској подршци у реализацији анимираног филма о Сави Текелији.
У Новом Саду је 6. фебруара 2026. у 82-ој години живота преминуо академик Миро Вуксановић, један од најистакнутијих савремених српских књижевника. Поред богатог књижевног опуса, српској култури је дао веома велики допринос у плодном уређивачком раду и покретању значајних едиција. Такоће је оставио видан траг и у развоју библиотекарсва у Србији.
Миро Вуксановић је рођен Крњој Јели (Црна Гора). Био професор српског језика и књижевности у Техничком школском центру у Сомбору (1970-1975), где је две године вршио дужност помоћника директора. Био је управник Градске библиотеке „Карло Бијелицки“ у Сомбору (1975-1988), затим постао управник Библиотеке Матице српске у Новом Саду (1988-2014), да био потом био и на челу Библиотеке САНУ у Београду (2011-2026).
Током живота академик Вуксановић је био у уредништву часописа „Домети“, а уређивао издавачку делатност „Раванград“. Као председник Управног одбора Матице српске био је уредник неколико серија књига, а посебно је значајан вишетомни каталог збирке старих српских књига и легата. У оквиру уређивачких послова „Српског биографског речника“ био је аутор више од 150 лексиконских прилога. Такође био је члан уређивачког одбора „Српске екнциклопедије“ у заједничком издању САНУ, Матице српске и Завода за уџбенике.
У његогом плодоносном књижевном раду издвајају се његове књиге: „Клетва Пека Перкова“ (1977), „Семољ гора“ (2000), „Семољ земља“, (2005), „Семољ људи“ (2008), „Отвсјуду“ (2008) и друга дела. За роман „Семољ земља“ 2006. године је добио НИН-ову награду.
За дописног члана Српске академије наука и уметности изабран је 2009, а за редовног члана 2015. године. Био је уредник Трибине Библиотеке САНУ, у оквиру које је покренуо истоимени годишњак са текстовима изговореним на приказивању књига и научних зборника.
Био је члан Удружења за културу, уметност и међународну сарадљу „Адлигат“ у Београду, које је подржавао од оснивања 2012. године. Такође био је покретач и главни уредник Антологијске едиције Десет векова српске књижевности, у којој је од 2008. до 2022. објављено 130 књига.
Миро Вуксановић је сарађивао и са организацијама Срба у Мађарској. Српска самоуправа у Будимпешти, Српски институт и Српски културни клуб су му доделили 2022. године Сретењску повељу.
На научној седници Матице српске дана 23. фебруара 2026. године у току читања имена преминулих управника, часника и члановиа Матице, био је споменут и Миро Вуксановић, коме је такође одата почаст.
Свечана седница Матице српске у Новом Саду – Сарадници Српског института присуствовали догађајуУ оквиру овогодишњих пригодних програма поводом 200. годишњице оснивања Матице српске, у Новом Саду је 24. фебруара 2026. одржана свечана седница. Након интонирања „Свечане песме Матице српске“, присутне званице и публику је поздравио председник Матице српске, проф. др Драган Станић, који је поднео и извештај о раду Матице српске у 2025. години. Почаст преминулим члановима у протеклој години одао др Милан Мицић, секретар Матице српске.
У текућој 2026. години се обележава и два века рођења Светозара Милетића, централне личности политичког живота Срба у Угарској у 19. веку. Тим поводом је проф. др Горан Васин одржао веома надахнуту и добро компоновану беседу с насловом „Светозар Милетић – српска идеја и велике силе“.
Током свечане седнице биле су уручене Змајеве награде Матице српске за два значајна песничка остварења у 2025. години. Лауреати су постали Јана Алексић за збирку песама „Показне вежбе“ и Ненад Шапоња за збирку песама „Близанац времана“.
На свечаној седници Матице српске у Новом Саду присуствовали су Пера Ластић и Золтан Бада. Директор будимпештанског Српског института је имао разговоре са руководиоцима Матице српске – с председником Драганом Станићем и секретаром Миланом Мицићем. Нагласак је био стављен на јесењу конферецију у Будимпешти посвећене значајним јубилејима – 300-годишњици рођења Захарија Орфелина и Јована Рајића, односно 200-годишњици рођења Светозара Милетића и Јована Ђорђевића. Пера Ластић и Золтан Бада су осим тога имали непосредан разговор и са професорима Одсека за историју Филозофског факултета у Новом Саду – с др Гораном Васином, др Ненадом Нинковићем и др Владаном Гавриловићем.
16. фебруар је за сва времена обележен као један од најзначајнијих тренутака културног наслеђа српског народа. Тада су у Пешти 1826. године седморица савесних и одговорних Срба својом одлуком поставили темеље Матици српској. То није био само акт оснивања једне српске научне, литерарне и културне установе, него уједно и давање чврсте гаранције да ће учинити све за даље постојање и деловање часаописа „Сербске Летописи“.
Тачно два века касније, 16. фебруара 2026. године у новосадском Српском народном позоришту, на сцени „Јован Ђорђевић“ је одржана свечана академија, где су данашњи потомци српских културних неимара XIX века изразили истинску захвалност оснивачима и часницима који су Матицу водили током два века, а представили су и своју визију, како треба доследно наставити све оно што представља вредност у историји Матице српске и њене „штићенице“, Летописа.
На свечаној академији присутној публици су се обратила три еминентна беседника: председник Матице српске, проф. др Драган Станић, Његова Светост Патријах српски Порфирије и саветник председника Републике Србије за регионална питања, Милош Вучевић. У њиховим говорима је наглашено да Матица српска, као најстарија српска научна, књижевна и културна установа од свог оснивања до наших дана представља један од најважнијих и најстабилнихих темеља националног живота, истрајног чувара српског језика и писма и отелотворује једну одговорну установу која чува и негује културно наслеђе целокупног Српства.
У оквриу уметничког програма гледаоци су видели један интересантан и добро осмишљени приказ настанка и развоја Матице српске помоћу нарације дечака и девојчице (Тадија Милошевић и Оливера Бојовић), који су с таблетом и делимично уз помоћ вештачке интелигенције дочарали најсветлије тренутке и најважније призоре из прошлости слављене установе. На сцени су се појавила и седморица оснивача Матице српске, односно Светозар Милетић, главни вођа српског политичког покрета Срба у Угарској. Химну „Боже правде“ и остале музичке комаде је извео Мешовити хор Српског народног позоришта под диригентском палицом Весне Кесић Крсмановић, а свечаним тренуцима су такође дали достојан допринос и чланови Тамбурашког оркестра „Вила“. Водитељ пригорног програма је била Тијана Максимовић.
На свечаној академији у Новом Саду Српски институт су представили директор Пера Ластић и историчар Золтан Бада, док Самоуправу Срба у Мађарској су репрезентовали председница Јованка Ластић, потпредседници Андрија Роцков и Кристифор Брцан. Током пријема након програма у СНП директор Пера Ластић је имао прилике да разговара са председником Матице српске, Драганом Станићем и са генералним секретаром, Миланом Мицићем о предстојећим програмима сарадње Српског института и Матице српске.
