У оквиру овогодишњих пригодних програма поводом 200. годишњице оснивања Матице српске, у Новом Саду је 24. фебруара 2026. одржана свечана седница. Након интонирања „Свечане песме Матице српске“, присутне званице и публику је поздравио председник Матице српске, проф. др Драган Станић, који је поднео и извештај о раду Матице српске у 2025. години. Почаст преминулим члановима у протеклој години одао др Милан Мицић, секретар Матице српске.
У текућој 2026. години се обележава и два века рођења Светозара Милетића, централне личности политичког живота Срба у Угарској у 19. веку. Тим поводом је проф. др Горан Васин одржао веома надахнуту и добро компоновану беседу с насловом „Светозар Милетић – српска идеја и велике силе“.
Током свечане седнице биле су уручене Змајеве награде Матице српске за два значајна песничка остварења у 2025. години. Лауреати су постали Јана Алексић за збирку песама „Показне вежбе“ и Ненад Шапоња за збирку песама „Близанац времана“.
На свечаној седници Матице српске у Новом Саду присуствовали су Пера Ластић и Золтан Бада. Директор будимпештанског Српског института је имао разговоре са руководиоцима Матице српске – с председником Драганом Станићем и секретаром Миланом Мицићем. Нагласак је био стављен на јесењу конферецију у Будимпешти посвећене значајним јубилејима – 300-годишњици рођења Захарија Орфелина и Јована Рајића, односно 200-годишњици рођења Светозара Милетића и Јована Ђорђевића. Пера Ластић и Золтан Бада су осим тога имали непосредан разговор и са професорима Одсека за историју Филозофског факултета у Новом Саду – с др Гораном Васином, др Ненадом Нинковићем и др Владаном Гавриловићем.
16. фебруар је за сва времена обележен као један од најзначајнијих тренутака културног наслеђа српског народа. Тада су у Пешти 1826. године седморица савесних и одговорних Срба својом одлуком поставили темеље Матици српској. То није био само акт оснивања једне српске научне, литерарне и културне установе, него уједно и давање чврсте гаранције да ће учинити све за даље постојање и деловање часаописа „Сербске Летописи“.
Тачно два века касније, 16. фебруара 2026. године у новосадском Српском народном позоришту, на сцени „Јован Ђорђевић“ је одржана свечана академија, где су данашњи потомци српских културних неимара XIX века изразили истинску захвалност оснивачима и часницима који су Матицу водили током два века, а представили су и своју визију, како треба доследно наставити све оно што представља вредност у историји Матице српске и њене „штићенице“, Летописа.
На свечаној академији присутној публици су се обратила три еминентна беседника: председник Матице српске, проф. др Драган Станић, Његова Светост Патријах српски Порфирије и саветник председника Републике Србије за регионална питања, Милош Вучевић. У њиховим говорима је наглашено да Матица српска, као најстарија српска научна, књижевна и културна установа од свог оснивања до наших дана представља један од најважнијих и најстабилнихих темеља националног живота, истрајног чувара српског језика и писма и отелотворује једну одговорну установу која чува и негује културно наслеђе целокупног Српства.
У оквриу уметничког програма гледаоци су видели један интересантан и добро осмишљени приказ настанка и развоја Матице српске помоћу нарације дечака и девојчице (Тадија Милошевић и Оливера Бојовић), који су с таблетом и делимично уз помоћ вештачке интелигенције дочарали најсветлије тренутке и најважније призоре из прошлости слављене установе. На сцени су се појавила и седморица оснивача Матице српске, односно Светозар Милетић, главни вођа српског политичког покрета Срба у Угарској. Химну „Боже правде“ и остале музичке комаде је извео Мешовити хор Српског народног позоришта под диригентском палицом Весне Кесић Крсмановић, а свечаним тренуцима су такође дали достојан допринос и чланови Тамбурашког оркестра „Вила“. Водитељ пригорног програма је била Тијана Максимовић.
На свечаној академији у Новом Саду Српски институт су представили директор Пера Ластић и историчар Золтан Бада, док Самоуправу Срба у Мађарској су репрезентовали председница Јованка Ластић, потпредседници Андрија Роцков и Кристифор Брцан. Током пријема након програма у СНП директор Пера Ластић је имао прилике да разговара са председником Матице српске, Драганом Станићем и са генералним секретаром, Миланом Мицићем о предстојећим програмима сарадње Српског института и Матице српске.
Међу српским историчарима данашњице др Милан Мицић је ван сумње најкомпетентнија особа за тематику оптације Срба из Мађарске након Првог светског рата. Осим тога што је објавио неколико књига и мноштво расправа, успешно се обробао и у области поезије.
Српски институт је недавно са суиздавачем Задужбином Јакова Игњатовића у Будимпешти издао најновију књигу песама Милана Мицића. Збирка песама „Куће дугих и кратких одлазака“ је ставила у фокус људске судбине и емоције. Како књижевник Драгомир Дујмов пише у свом вредновању, „ова збирка дирљивих стихова је саставњена од низа доживљаја, описа, дубоког уздаха и добро чујног дамара срца“. Песме су сврстане у цисклусе, чији наслови су „Пролог“, „Одисеја“, „Путници“, „Кратко путовање“ и „Епилог.“ У поговору издавача – Српског института је директор Пера Ластић истакао како се аутор у овој књизи на необичан и иновативан начин одједном јавља у довструкој улози песника и историчара.
Књига је објављена у сарадњи са месним српским мањинским самоуправама III, VII и XIV кварта Будимпеште уз финансијску помоћ Влада Мађарске.
У Будимпешти, 28. новембра 2025. године организоваће се једнодневни научни скуп поводом 200. годишњице Летописа Матице српске, а под насловом „200 година Летописа Матице српске у контексту српско-мађарске културне и књижевне сарадње“. Летопис слови као најстарија перманентно делујућа периодика на српском језику.
У организацији Матице српске и Српског инстутута у Будимпешти, а у сарадњи са Мађарском академијом наука (која и сама слави 200. годишњицу оснивања) реализоваће се сусрет научника из Мађарске и Србије, који се баве културним и књижевним везама два суседна народа. Место одржавања конференције биће реперезентативна Сала за читање реферата Мађарске академије наука. 16 излагања ће бити на српском и мађарском језику, а обезбедиће се и симултани превод у оба смера.
Матица српска у својој стратешкој концепцији редовно реализује сусрете, путем којих Срби из суседних земаља долазе у Србију и обављају трибине са локалним становништвом у појединим насељима пре свега Војводине. На иницијативу Милана Мицића, генералног секретара Матице српске трочлани састав Срба из Мађарске је 12. новембра 2025. посетила Сириг.
Ово мало насеље, удаљен тридесетак километара од Новог Сада је настало 9 година након завршетка Првог светског рада – махом из редова српских ратних добровољаца, колониста и тзв. унутрашњих колониста. За две године, у 2027. биће обележена стогодишњица оснивања.
Пера Ластић, директор Српског институа у Будимпешти је говорио о историјским коренима српства у Мађарској, о њиховим демографским подацима и о мањинском положају и о правним регулативама, односно разним облицима самоорганизовања, заступања интереса.
Борислав Рус је представио најелементарније податке о школско-образовном систрему Срба у Мађарској, о културним манифестацијама и о издаваштву, који су сви скупа у фунцкији очувања и јачања националног идентитета српске мањине.
Миленко Радић је Сирижанима представио историјат и оквире деловања српских мањинских медија у Мађарској, те о њиховим задацима, обавезама и начину финансирања.
Након излагања следила је дискусија у вези са најактуелнијим питањима, који се тичу српско-мађарских билатералних односа. Били су размотрени модалитети подршке, које обе земље пружају својим мањинама, затим питања статуса српске ћирилице и економске теме.
ПРОМОЦИЈА СРПСКОГ КАЛЕНДАРА (2025) У МАТИЦИ СРПСКОЈУ свечаној сали Матице српске у Новом Саду 12. новембра 2025. године јавности је приказан Српски календар за 2025. годину. Ова промоција је уједно била уопште и прва у овој години, не само у Србији. Трочлано уредништво у саставу Миленко Радић, Борислав Рус и Пера Ластић је присутнима приказало концепцију и садржај, истакавши да је протеклих пет година уредништво настојало да обнови и обогати Календар и да подигне квалитет како садржаја, тако и изгледа овог најтиражнијег и најчитанијег српског издања у Мађарској који на достојан начин представља прошлост и садашњост српства у Мађарској и ван земље.
Они су указали на то да је Календар комплетно унапређен у сваком погледу:
– Израђена је јасна концепција садржаја који истовремено треба да задовољи потребе класичног народног календара просветитељских идеја и годишњака о животу српске заједнице у претходној години. У складу са тим Календар садржи следеће тематске елементе: црквени календар и верски део – преглед најважнијих догађаја у српској заједници у протеклој години – литерарни део (из српске књижевности, из књижевности Срба у региону, домаћи српски аутори) – научно-популарни део (пре свега културна историја, етнографија, језик) – забавни део – поглавље за младе и децу, за школе.
– Ангажован је много шири круг аутора (око 40-ак њих), међу њима бројни српски интелектуалци из Мађарске, као и реномирани аутори из матичне земље и региона.
– Уведен је захтев да сви текстови буду написани популарним, за ширу публику разумљивим језиком и у обиму не већем од 3-4 странице.
– Обим Календара је са двеста повећан на око 300 страна што је делом било у вези са обогаћивањем садржаја, а уместо црно-белих слика је уведен пун колор и за унутрашњост Календара. Наравно, већа пажња је посвећена стручнијем и чврстом прелому, естетској појави Календара.
– У погледу извештавања о збивањима у протеклој години се натојао избећи селективан, пристрасан, дневнополитички приступ и да се максимализује број обухваћених догађаја и заједница. Тако је у Календару за 2025. годину приказано на неки начин чак 102 догађаја из 38 насеља од чега 40 догађаја из 27 насеља у традиционалном фотоалбуму. Обрађено је 47 научно-популарних тема углавном из кутурне историје (делом везане за интегрално српство, не само за српску прошлост у Мађарској, али генерално пратећи годишњице у 2025. години), а приказано је чак 26 личности из српске заједнице (награђени и преминули у прошлој години), те 9 издања од чега дела 6 српских аутора из Мађарске. Иновативни су језички садржаји, мини фотоалбум о природним лепотама наших крајева у Мађарској, популарне теме из природних наука, забавне музике и филмских класика. Све ово је представљало вишеструко увећање у односу на претходне године. У вези са тим је важно навести да се догађаји из протекле године приказују комплетно од јануара до децембра (краја године), у складу са тим да Календар представља годишњак претходне године. Услед тога, иновацију представља и чињеница да је излажење Календара из штампе померено на јануар, везујући се за неки од зимских српских празника.
– Поред свега тога, уредници су дали свој допринос и организационим задацима издавача Самоуправе Срба у Мађарској. Израдили су систем за дистрибуцију, подстицали је чиме су постигнути бољи резултати у пласману и повећани приходи од продаје. После више година застоја Календар је сваке године промовисан у више насеља (у Будимпешти, у местима у провинцији и у Србији).
Уредници су искористили прилику у Матици српској да се опросте од своје публике, наиме ове године је ново руководство Самоуправе Срба у Мађарској – како су додадашњи уредници сазнали – поверило другим уредницима уређивање овог најпопуларнијег српског издања у Мађарској.
На конкурсу мађарске владе објављеном октобра 2025. године, посредством Агенције Фонда „Габор Бетлен“ за пројекте народности у области културе (манифестације, издавачка делатност, мањи истраживачки пројекти итд.) у 2026. години. Српски институт је поднео максималан број од 5 конкурса.
„Откривање наслеђа“ је издање на српском језику, које обухвата највредније конкурсне радове из области прикупљања етнографског, етнолингвистичког и завичајноисторијског наслеђа Срба у Мађарској. Почев од 2019. године конкурс су до 2025. године заједно расписивали Српски институт у Будимпешти и Самоуправа Срба у Мађарској, који су најбоље радове хонорисали скромним новчаним наградама. За овај пројекат (штампарски трошкови, уређивање) конкурсни захтев Института износи 1,5 милиона форинти.
Поводом епохалних јубилеја током 2026. године („Мохач 500“, „Матица српска 200“) организовала би се дводневна научна конференција из области историје Срба у Мађарској са следећим тематским секцијама „Срби у Угарској за време турске владавине и битака против Турака“ и „Матица српска и историјска свест Срба у Угарској/Мађарској“. На скупу би требало да учествује око 25 излагача из Србије и Мађарске. Конкурсни захтев Института је 1,5 милиона форинти (смештај и исхрана учесника из иностранства, штампани материјали, преводиоци, техника).
Пројекат „Слика и памћење“ је већ више година у служби сачувања визуелних трагова из области живота Срба у градским и сеоским насељима Мађарске. Визуелни трагови су фотографије, а интервјуи су текстуалне белешке о животним причама појединих упитаника и њихових породица. Тај складни спој скенираних фотографија и забележених исповести обухватају следеће важне елементе живота: обичаје, традиционалне облике живота, историје породица, локалне (завичајне) историје, идентитет и верски живот. Захтев Института и овде износи максималних 1,5 милиона форинти (око 3.800 евра, цена организовања, реализације десетак интервјуа, скенирања повезаних фотографија, прекуцавања снимака интервјуа и уношења дигитализоване грађе у електронску базу података).
Архитектонско наслеђе Срба у Мађарској представља значајну вредност, међутим оно је у великој мери угрожено због високог степена физичких оштећења и пропадања грађевина и њених ентеријера (живописа зидова, иконостаса, мобилијара). Циљ пројекта „Евидентирање непокретног материјалног наслеђа Срба у Мађарској и изграђивање базе података о том наслеђу Срба у Мађарској“ представља мапирање, документирање и сврставање целокупног наслеђа у једну перманентно проширивану и продубљивану дигиталну базу података, која ће дати свој допринос јачању националног идентитета Срба у Мађарској. Конкурсни захтев износи 1,5 милиона форинти (цена фотодокументовања и стручног описа ентеријера седам-осам цркава).
Будућим објављивањем двојезичног зборника радова са конференције „Срби у историји Будимпеште – Пешта и Будим у историји Срба“, одржане у децембру 2023. године, представиће се широј мађарској и српској јавности научни резултати из разних сегмената прошлости и развоја града Будимпеште и Срба у мађарској престоници. Конкурсни захтев износи 1,5 милиона форинти (штампарски трошкови и трошкови уређивања).
Пошто годишњи буџет Српског института не покрива трошкове истраживачких и других пројеката, они се финансирају знатним делом путем конкурса. У Мађарској је тренутно једино доступан конкурс преко Агенције „Габор Бетлен“ који је прилагођен суфинансирању краћих културних манифестација. Тренутно се не издвајају владина средства за конкурсно суфинансирање специфичних истраживачких пројеката института народности који се баве научно-истраживачким радом или организацијом овакве делатности. Овакве институте имају у Мађарској поред Срба и Словаци, Хрвати, Румуни, а у скормнијим размерама Грци и Бугари. Немци своје потребе на овом пољу тренутно задовољавају кроз универзитетске германистичке институте, катедре, као и кроз Институт за истраживање мањина основан у окриљу МАН.
Излагање Пере Ластића на скупу у ПечујуНа скупу о народностима и мањинама у 21. веку, одржаном у Печују 4. новембра 2025. године у организацији Института за проучавање мањина при Факултету за културологију, педагогију и регионални развој одржао је по позиву своје излагање и Пера Ластић, директор Српског института. Он је у фокус свог излагања о Србима у Мађарској ставио изградњу система образовних и културних установа српске културне аутономије у Мађарској који је настао на почетку 21. века. Ластић је указао на чињеницу да је у богатом и вишеслојном историјском наслеђу Срба у Мађарској посебно место заузимао аутономни школски систем и генерално образовно-културна аутономија везана за Српску православну цркву, а базирана на царским привилегијама које је добио српски православни народ у Хабзбуршкој монархији 1690–1695. године у процесу Велике сеобе. Стога није било изненађујуће што је српска заједница почетком 1990-их година истакла захтев за успостављање српске културне аутономије у Мађарској базиране на мрежи културно-образовних установа. Правне основе за културну аутономију је поставио Мањински закон из 1993. године у чијем усвајању су знатну улогу имали представници Срба. Поред набрајања и представљања бројних институција формираних или преузетих после 2003. године, Ластић је указао и на потешкоће у функционисању мањинског самоуправног система услед неадекватних правних решења, а анализирајући резултате пописа становништва у 2011. години показао је и токове увећавање српске заједнице у Мађарској али и смањивања хомогености и компактности заједнице. (Анализа резултата пописа из 2022. године се планира за идућу годину, међутим види се да се процеси започети пре десетак година настављају и данас.) Завршавајући своје излагање Ластић је истакао бројне изазове пред којима се ова мала, али наслеђем богата заједница у будућности налази.
