Драги дједа Ћиро,
за нама ће и гробља остати празна.
Стојан Вујичић: Закашњели епитаф, 1972
Српска гробља и надгробни споменици се налазе у 60-ак насеља у Мађарској. Пре почетка пројекта једино је обрађено гробље у Сентандреји. Теренски посао је започет крајем 2011, а сада се приводи крају теренска фаза рада у оквиру које се фотографишу и евидентирају сви гробови / надгробни споменици и помоћу сателитске технике одређује положај сваког од њих, односно даје се општи опис стања гробаља. Током јануара 2014. се очекује да се заврши теренски рад (Батања, Помаз и Будимпешта). Резултат овог рада ће бити база података од преко 5 хиљада гробова и преко 20 хиљада фотографија. Евиденција не обухвата војна гробља и гробља настала уз логоре из светских ратова. Најстарији евидентирани гробови су са почетка 18. века. (У Сентандреји, у порти Саборне цркве се налазе и споменици са самог краја 17. века, док у музеју града Будимпеште се чува српски надгробни споменик из 17. века. У храму у Српском Ковину налазе се споменици – у поду припрате – из 16. века.) Током 2014. године очекује се обрада прикупљених података, пре свега надгробних натписа. Пројекат се финансира из буџета Српског института, односно преко пројекта сређивања српских гробаља и пројекта о евидентирању непокретног материјалног наслеђа Срба у Мађарској, из буџета мађарске владе. До сада је утрошено близу 20 хиљада евра. Иницијатор пројекта је историчар Милан Дујмов. Пројекат су израдили Милан Дујмов, Коста Вуковић и Пера Ластић. Током израде пројекта унапређена је методологија коју је користио Димитрије Е. Стефановић при обради српског гробља у Сентандреји. Теренски рад обавља Милан Дујмов са фотографом (Марта Нађ-Салаи). Сателитско одређивање координата појединих гробова врши посебан експерт, геодет, помоћу одговарајућих апарата.