У Београду је 23. септембра 2024. године одржана седница Одбора за проучавање националних мањина и људских права САНУ на којој је учестовао директор Српског института Пера Ластић, као члан Одбора. На седници су размотрени планирани програми предстојећих научних скупова и округлих столова у организацији Одбора: скуп о Србима у Македонији (29. новембар 2024) и округли сто „Савремене миграције мањина из Србије“ (март – април 2025). Након седнице у свечаној сали САНУ је одржано предавање „Мањине у свом језику: Студијски случајеви српске, хрватске, бошњачке и црногорске мањине као језичких мањина – теоријска релевантност и практична изводљивост“ проф. др-а Милорада Пуповца, политичког лидера Срба у Хрватској, лингвисте и члана Одбора САНУ. Директор Српског института Пера Ластић је за време једнодневног боравка у Београду обавио и више разговора са партнерима из Института за српски језик САНУ и Етнографског инстиута САНУ, као и са етнолингвисткињом Биљаном Сикимић о реализацији пројеката Института и о учешћу истраживача из Србије у тим пројектима.
Српски институт је научна установа коју је у Будимпешти основала 2009. године Самоуправа Срба у Мађарској (ССМ). ССМ има правни статус земаљске мањинске самоуправе и на државном нивоу представља интересе српске заједнице у Мађарској, односно остварује културну аутономију Срба у Мађарској путем оснивања и одржавања разних културних, образовних, информативних и других институција. 2019. године у складу са одлуком скупштине ССМ-а, Институт се трансформисао из буџетске установе у непорфитно д.о.о. и сачувао такав статус до данас. Задатак института је организовање, помагање, координисање и подржавање научних истраживања о прошлости и садашње друштвене стварности Срба у Мађарској.
Попуњавање сајта је помогло Министарство за људске ресурсе Мађарске
Срби у Мађарској
Пројекти
Слика и памћење
Основни циљ пројекта је сакупљање, дигитализација, обрада и презентација старих и архивских фотографија о Србима у Мађарској. Уз сакупљање и дигитализацију фотографија истовремено се одвија и архивирање разних података из живота Срба у Мађарској у XIX и XX веку. Сакупљање и архивирање података реализује се кроз евидентирање и обраду старих фотографија. У том процесу раде се разни интервјуи, односно снимања тзв. „усмене историје“.