Освећење спомен обележја на месту некадашњег српског православног гробља „код Орцијеве баште“ обавиће Њ.Пр. епископ будимски Лукијан са свештенством будимског намесништва 5. јуна 2024. године у 11 часова у парку Центра за културу Ференцвароша (ул. Халер) уз пратећи програм и најављено присуство министра културе Србије Николе Селаковића. Спомен обележје које се састоји од традиционалног гробљанског крста и гранитног диптиха који подсећа на отворену читуљу резултат је заједничког напора Српске мањинске самоуправе у Ференцварошу, на челу са Бранимиром Ђорђевом, Српске мањинске самоуправе у Кишпешту и њеног потпредседника Игора Руса, као и Српског института на челу са директором Пером Ластићем. Споменик је пројектовала млада архитекткиња Сања Мишљеновић. Постављање спомеика су суфинансирали мађарска влада, Самоуправа Срба у Мађарској, Српска самоуправа у Будимпешти и Српска самоуправа у Зуглоу.
Српски институт је научна установа коју је у Будимпешти основала 2009. године Самоуправа Срба у Мађарској (ССМ). ССМ има правни статус земаљске мањинске самоуправе и на државном нивоу представља интересе српске заједнице у Мађарској, односно остварује културну аутономију Срба у Мађарској путем оснивања и одржавања разних културних, образовних, информативних и других институција. 2019. године у складу са одлуком скупштине ССМ-а, Институт се трансформисао из буџетске установе у непорфитно д.о.о. и сачувао такав статус до данас. Задатак института је организовање, помагање, координисање и подржавање научних истраживања о прошлости и садашње друштвене стварности Срба у Мађарској.
Попуњавање сајта је помогло Министарство за људске ресурсе Мађарске
Срби у Мађарској
Пројекти
Слика и памћење
Основни циљ пројекта је сакупљање, дигитализација, обрада и презентација старих и архивских фотографија о Србима у Мађарској. Уз сакупљање и дигитализацију фотографија истовремено се одвија и архивирање разних података из живота Срба у Мађарској у XIX и XX веку. Сакупљање и архивирање података реализује се кроз евидентирање и обраду старих фотографија. У том процесу раде се разни интервјуи, односно снимања тзв. „усмене историје“.