На односу на ранијих година, и 2022. године Самоуправа Срба у Мађарској у сарадњи са Српским институтом расписала је наградни конкурс за сакупљање српске језичке, завичајноисторијске и етнолошке грађе у Мађарској. На конкурсу су могли учествовати појединци који се не баве професионално научно-истраживачким радом у овим областима, као и групе конкурсаната (нпр. професори са ученицима). Од подносилаца конкурса се очекивало сакупљање традиционалне српске микротопонимије, презимена, породичних и личних надимака, језичких локализама, фотодокументовање српских натписа и непокретног српског материјалног наслеђа у неком од насеља где живе Срби или где су раније живели Срби.
Наградни фонд је износио бруто милион форинти. До продуженог рока за подношење конкурса, новембра прошле године пристигло је пет конкурсних радова. У складу са конкурсним правилником, радове је вредновала стручна комисија именована од стране Српског института у саставу др Младена Прелић, виши научни сарадник Етнографског института САНУ (Београд), др Владан Јовановић, виши научни сарадник Института за српски језик САНУ (Београд) и Софија Каплан, етнолог, научни сарадник Српског института. Комисија је заседала 8. и 10. децембра 2022. и саставила свој предлог. Такође у складу са правилником, дефинитивну одлуку о наградама је донео Одбор за културу ССМ, на својој седници одржаној 15. децембра 2022. Одбор је одобрио предлог стручне комисије. Расположиви фонд је у потпуности искоришћен за награђивање конкурса.
Комисија је констатовала да су сви радови испунили формалне и техничке захтеве конкурса. У погледу квалитета, Комисија је установила да су радови показали недостатке али су сви радови представили вредне податке. На основу детаљног увида у сваки од радова, и процене резултата према постављеним критеријумима, сачињена је ранг-листа и додељене су награде. Радови су рангирани према критеријумима односно аспектима прописаним конкурсом – количина и вредност прикупљене грађе, документованост и технички квалитет документације.
Додељена ја прва награда за рад под шифром „НИТИ НАРОД МОЖЕ БЕЗ ЈЕЗИКА, НИТИ БИ ЈЕЗИК МОГАО ОПСТАТИ БЕЗ НАРОДА“ наставника енглеског језика Невенке Белајски из Деске. Рад носи наслов „Језички локализми у Десци“. У њему је дат значајан материјал за изучавање говора и традиционалне културе Срба у Десци. У раду је представљено неколико стотина речи прикупљених у распону од две деценије (1990–2011) од изворних говорника српског језика. Поред основног речника, у раду су приложена и три посебна – речник родбинских односа, народних израза и банатске (дешчанске) кухиње. У уводу је такође дат кратак опис Деске, као и дијалеката српског језика. Рад је илустрован са двадесетак фотографија. Према оцени жирија од свих пристиглих радова овај је најдетаљнији и најобимнији, и може бити веома користан лингвистима и другим истраживачима. Такође, рад је користан за документовање говора, пре свега лексике, али и локалне културе Срба у Десци у ширем смислу.
Другу награду награду је добио рад под шифром „ЊИВЕ“ Боривоја Руса из Деске који носи наслов „Називи њива у Дешчанском хатару“. Рад представља веома вредан допринос изучавању микротопонимије српског (и шире словенског) језичког простора у селу Деска. Прикупљена грађа је сакупљена на основу прича саговорника који те називе још памте. У раду су дата објашњења како су се поједини делови атара користили, а у прилогу на мапама је обележено на шта се односе поједини називи. Према оцени жирија рад доноси вредну грађу која може бити интересантна и другим истраживачима, а може и да укаже онима који су заинтересовани за сакупљачки рад у другим насељима како да приступе овом послу.
По предлогу Комисије, трећа награда је равноправно подељена раду под шифром „ТИТИШ `91“ професора историје Милана Дујмова (Српска гимназија „Никола Тесла“ – Будимпешта), који носи наслов „Српска презимена Сечујско-Мохачког санџака крајем 16. века“ и заједничком раду под шифром „1899“ аутора Биљане Сабо и Вељка Круља са насловом „Фотодокументовање непокретног материјалног наслеђа и српских натписа у Сантову (Hercegszantó) Мађарска“.
У раду под насловом „Српска презимена Сечујско-мохачког санџака крајем 16. века“ је дат обиман и потенцијално вредан језички материјал базиран на отоманском попису порезника из 1591. године. Према жирију вредност овог рада је у томе што је аутор скренуо пажњу на значај истраживања српске ономастике, у конкретном случају патронимије, јер ова и слична истраживања осветљњавају дубље прошлост српског народа и његово вишевековно присуство на тлу Мађарске.
У раду под насловом „Фотодокументовање непокретног материјалног наслеђа и српских натписа у Сантову (Hercegszantó) Мађарска“ је прикупљен и коментарисан фото-материјал који се односи на материјалну културу сантовачких Срба. Кратко су описани и неки догађаји из сеоске историје. Фотографски су документовани јавни натписи на српском језику, а приложене су и слике гробља, цркве, и других зграда које припадају српској цркви или српској заједници, као и приватних кућа неких познатијих породица. Према оцени жирија, рад представља допринос докуменовању ситуације у једном насељу, пре свега у погледу материјалне културе и јавне употребе српског језика.
Српски институт и Самоуправа Срба у Мађарској са задовољством су констатовали да је расписивање конкурса покренуло ширу активност на сакупљању српске микротопонимне грађе и патронимије.
Свечано уручивање награда је одржана у оквиру Светосавске Академије, у Текелијануму, 28. јануара.
