У Будимпешти, у препуној свечаној сали Текелијанума одржана је промоција репрезентативне монографије историчарке уметности Ксеније Голуб „A grábóci ortodox monostor” (Православни манастир Грабовац). Издавачи ове монографије објављене на мађарском језику су Епархија будимска и Српски црквени музеј у Сентандреји. Ова скупоцена књига је штампана значајним средствима добијеним из разних извора мађарске владе и спонзора. Присутнима на промоцији обратили су се заменица државног секретара Министарства културе и иновација Анико Хертер-Кручаи (на мађарском) и Њ.Пр. епископ будимски Лукијан. Даљи ток промоције је водио Коста Вуковић, управник Српског црквеног музеја. Из аспекта историографије рад Ксеније Голуб је приказао и похвално оценио директор Историјског института Центра за хуманистичке науке Мађарске истраживачке мреже Антал Молнар (на мађарском). Из аспекта историчара уметности о књизи је такође веома похвално говорио виши кустос Музеја примењених уметности у Будимпешти Силвестер Тердик (на мађарском). Поред ауторке искрене похвале је добио и њен муж, фотограф Иван Јакшић, аутор највећег дела фотографија у монографији. На крају промоције завалност свима онима који су помогли остварење пројекта изразила је ауторка Ксенија Голуб (двојезично) иза чега је још дуго трајало уписивање посвета у почасне примерке ове изузетне публикације чија продаја ће почети према предвиђањима током месеца јуна. Изражавајући захвалност ауторка је посебно истакла улогу Српског института у настанку ове књиге. Наиме, почеци њеног истраживачког рада у вези са манастиром, везују се за пројекат Института „Документовање ентеријера српских православних цркава у Мађарској“ у оквиру којег су Ксенија Голуб и Иван Јакшић систематски документовали и описали зидно сликарство, иконостас, мобилијар и цео ентеријер манастирског храма. Институт је такође допринео стипендирању ауторке у оквиру којег је настала прва верзија рукописа књиге, а такође је наручио и финансирао лекторисање рукописа и помогао да се изради проширена, друга варијанта рукописа књиге која је урађена такође на мађарском језику. Нада Института да се ова значајна монографија која може да утиче на формирање идентитета припадника српске заједнице у Мађарској прво објави на српском језику или паралелно на српском и мађарском језику, није се остварила. Следећи задатак би свакако био – како је напоменуо и епископ будимски Лукијан – превођење ове обимне књиге на српски језик како би се она нашла на полицама сваке српске породице у Мађарској а да би и публика у матичној земљи била упозната са овом нашом светињом, српском уметношћу на овом подручју из XVIII века.
