Од 2. до 4. фебруара 2024. године Српска читаоница „Лаза Костић“ у Сомбору је после вишегодишње паузе организовала тродневни Сомборски сајам књига, на којем је другог дана, у суботу присуствовала и трочлана делегација Срба из Мађарске у саставу Миленко Радић, уредник српске емисије Мађарског радија, Борислав Рус, председник Српске самоуправе у Будимпешти и Пера Ластић, директор Српског института. Они су били позвани као уредници Српског календара и пружена им је могућност да изложе разна издања Срба у Мађарској. Према речима директора Ластића на сајму су изложена издања пре свега Српског института, Српске самоуправе у Будимпешти и Сегединске српске заједнице – преко двадесет наслова, а приложен је и флајер са представљањем целокупног савременог српског издаваштва Срба у Мађарској. У оквиру Сајма је у суботу пре подне приређен и округли сто на тему издаваштва ван метропола. У занимљивој доскусији учестовао је и Пера Ластић који је указао на значај и потешкоће изаваштва националних мањина и предложио да матична земља учествуе у суфинансирању издања прекограничних Срба откупом знатног дела тиража који би се затим поделио библиотекама у Србији.
Српски институт је научна установа коју је у Будимпешти основала 2009. године Самоуправа Срба у Мађарској (ССМ). ССМ има правни статус земаљске мањинске самоуправе и на државном нивоу представља интересе српске заједнице у Мађарској, односно остварује културну аутономију Срба у Мађарској путем оснивања и одржавања разних културних, образовних, информативних и других институција. 2019. године у складу са одлуком скупштине ССМ-а, Институт се трансформисао из буџетске установе у непорфитно д.о.о. и сачувао такав статус до данас. Задатак института је организовање, помагање, координисање и подржавање научних истраживања о прошлости и садашње друштвене стварности Срба у Мађарској.
Попуњавање сајта је помогло Министарство за људске ресурсе Мађарске
Срби у Мађарској
Пројекти
Слика и памћење
Основни циљ пројекта је сакупљање, дигитализација, обрада и презентација старих и архивских фотографија о Србима у Мађарској. Уз сакупљање и дигитализацију фотографија истовремено се одвија и архивирање разних података из живота Срба у Мађарској у XIX и XX веку. Сакупљање и архивирање података реализује се кроз евидентирање и обраду старих фотографија. У том процесу раде се разни интервјуи, односно снимања тзв. „усмене историје“.