Православни Срби досељени са Балкана већ од XV. века живе и сахрањују се на територији данашње Мађарске. Њихова рана гробља нису преживела, а археолошка истраживања ових гробаља нису у првом плану научног интересовања. Само неколико надгорбних споменика из Ковина (16. век) и Будима (17. век) односи се на места сахрањивања око бивших српских православних цркава. После Велике Сеобе Срба, 1690. године, Срби у Мађарској – захваљујући добијеним црквеним привилегијама – основали су своја гробља у многим градовима и насељима, која су, са неколико изузетака, ликвидирани током 20. века. Међутим, више од ових надгробних споменика културне и уметничке вредности спашен је са ових гробља и смештен у портама српских православних цркава и гробљама. Пошто је значајан број локалних спрских заједница знатно смањен услед емиграције (1920-1931) и асимилације, већина гробља отворених крајем 19-ог и почетком 20-их века, је уништено или је високо угрожено – пише Пера Ластић, директор Српског института у својој студији, који је објављен под називом “Српска православна гробља, гробови и надгробни споменици у Мађарској” у часопису “Регио”.
Ипак о постојању ових гробаља нам указују многи архивски документи, као што су на пример старе географске карте, катастарске мапе или подаци из матичних књига сачуваних у црквеним архивима.
(Извор: https://maps.arcanum.com/hu/)
Током пролећа и лета 2023. године, захваљујући активностима месних српских самоуправа и других српских организација започели су радови на спасавању српских надргобних споменика у на очувању памћења на културу сећања Срба у Будимпешти.
На иницијативу чланове српске заједнице из XII. и V. кварта, Самоуправа Срба у Будимпешти у сарадњи са Српским институтом кренули су у акцију за спашавање српских надгробних споменика на Фаркашретском гробљу. У овом гробљу налази се један надгробни споменик истакнутим Србима из Будима и Пеште, чији су земни остаци пренети са некадашњег Табанског гробља које је саниран краjeм 1930-их година.
Извор: http://taban-anno.blogspot.com/2013/01/tabani-temeto.html
Према договорима са замеником главног градоначелника Будимпеште Габора Керпел-Фронијуса представници српске заједнице достигли су да се гробови сачувају до краја ове године. Док су о будућној заштити и очувању ових културних наслеђа у току даљи преговори.
Паралелно с тиме, током марта 2023. године почели су преговори о постављању споменика (спомен-крста) на месту некадашњег гробља у Ференцварошу. Током 19. века на месту данашњег културног дома овде је постојало српско гробље где су биле сахрањене између осталог и такве истакнуте личности као што су Михајло Витковић, Урош Несторовић, Георгије Марго или Наум Бозда.
Извор портрета: http://mek.oszk.hu/01900/01903/html/cd7/kepek/c1783lap179.jpg
Захваљујући раду Српске самоуправе IX. (Ференцварош) и XX. кварта (Кишпешт), труду Игора Руса, потпредседника Самоуправе Срба у Мађарској, као и стручној подршци Пере Ластића, директора Српског института ове године реализоваће се план за постављење спомен обележја некадашњег српског гробља у Ференцварошу.
Суфинансирање пројекта ће се остварити путем конкурса Фондације “Габор Бетлен”.
Док је израду цртежа споменика и спомен крста урадила Сања Мишљеновић, дипломирани архитект у Будимпешти.
