Верници Српске православне цркве данас славе Петровдан, празник посвећен светим апостолима Петру и Павлу. За Петровдан се у народу, везују многа веровања и обичаји.
Уочи Петровдана пале се ватре на раскрсницама, па се прескачу и говори се: „У име св. Петра изгорела вештичина крила!” Изјутра се стока прска водом да би била здрава. Чобани плету венце од разног биља па их стављају стоци на рог; увече се скине један венац с рога и стави на кућну стреху, a понегде се венци стављају на кровове кућа, зграда, на кошнице и торове. Било је у обичају свуда у Србији да се на Петровдан стављају животињске лубање на ограде и коља као магијска одбрана од урока.
Петрводан се обележавао и међу Србима у Мађарској. Забележено је да се у Ловри током Петровданског поста (који почиње у понедељак после Недеље свих светих и траје до Петровдана) постили и жетеоци: „јели су само лука и хлебаца“. На сам дан празника било је забрањено радити, није се ишло у поље и избегавали су све тешке пољопривредне радове.
Такође, славили су Петровдан и Батањци, била је крсна слава многих српских породица у насељу.
Поред поменутих примера, празник је познат и по томе што је Петровдан црквена слава манастира Грабовац, који је један од два постојећа манастира Српске православне цркве на подручју данашње Мађарске. Сваке године овде се одржава традиционални црквено-народни сабор на који стижу Срби и остали верници из целе Мађарске, али и из суседних земаља – Србије и Хрватске. Ове године сабор биће одржан 17. јула, а Света архијерејска Литургија ће почети у 10 часова.
ИЗВОРИ:
- Шпиро Кулишић–Петар Ж. Петровић–Никола Пантелић: Српски митолошки речник, Нолит, Београд, 1970.
- Фотоархив Српског календара и пројекта “Слика и памћење”
- MAGYAR NEMZETI DIGITÁLIS ARCHÍVUM: https://mandadb.hu/