Са великом тугом вас обавештавамо да је 19. маја 2022. године, у својој 93. години преминуо Ерно Еперјеши, етнограф и почасни члан Мађарског Етнографског Друштва. Рођен је 30. августа 1929. у Алмамелеку у Барањи. После студија на учитељском смеру у Печују и Новом Саду, запослио се у Тилушу (Őrtilos) као „учитељ на салашу“, док је поред тога подучавао и неписмене одрасле.
Између 1958. и 1964. дописно је студирао књижевност, историју и етнографију на Факултету ЕЛТЕ и стекао универзитетску диплому. Због регионализације малих школа, после 16 година наставе на салашу, преселио се у Будимпешту. Овде се запослио као наставник гимназије, а од 1967. до 1971. године био је члан ДСЈС-а. 1971. године стекао је универзитетски докторат из мађарске лингвистике. Од 1972. до 1993. био је главни саветник Одељења за националне мањине Министарства културе, а од 1993. до 1996. био је члан редакције емисија Мађарског Радија на страним језицима. Од тада је живео као пензионер у Будимпешти.
Поред ових обавеза бавио се истраживањем фолклора у Тилушу, као обичајима и народном музиком јужнословенских етничких група у Мађарској. Од 1980 до 2006. године био је секретар, а затим председник Одељења за народности у Мађарском Етнографском Друшту. Од 1993. године, заједно са Игором Гринем и Андраша Крупом организовао и сређивао је Међународну Конференцију о Етнолошком Проучавању Народности у Бекешчаби. Објављена излагања конференција су и дан данас важни извори за етнографију народности у Мађарској.
Код стола: Владан Јовановић, секретар Српског Клуба, Ерне Еперјеши, етнограф и Пера Ластић, директор Српског института
