Према одлуци Фондацији „Бетлен Габор” за почетак 2022. године треба да се оствари пројекат Српског института, под именом „Тета Љубин кувар“ – Чанад*.
У оквиру пројекта је објављено издање о рецептима сакупљених у Чанаду захваљујући др Биљани Сикимић етнолингвисти, научног саветника Балканолошког института САНУ.
РЕЗИМЕ
Ова монографија настала је као резултат теренских истраживања Срба и Румуна у Чанаду обављених током августа 2019. године захваљујући иницијативи и организацији Српског института из Будимпеште, а као наставак рада на два пројекта: „Слика и памћење” и „Срби у Батањи”. Наиме, истраживање српско-румунских веза и етничке симбиозе, било је већ започето у насељу Батања у Поморишју, па је логично проширено на Чанад који такође припада истој области, у којој је српско-румунска симбиоза веома изражена. Данас у Чанаду само још неколико Срба говори српски језик, али постоји настава српског језика у основној школи, Српска праволсавна црква и одговарајуће мањинске инстуције. Ради комплетирања увида у приватну историју Чанада и посебно – привтану историју породица Буњевац, Јешић и Поповић, у Десци је вођен разговор са госпођом Мирјаном Радић (девојачко презиме Недучин) рођеном у Чанаду. Значајна усмена грађа о традицијској култури и свакодневном животу Срба у Чанаду, која се објављује у овој монографији, добијена је управо од госпође Радић. У локалној српској самоуправи насеља Мађарчанад чува се рукописни кувар госпође Љубе Буњевац (1900–1988), уз још два рукописна кувара која су припадала њеним ћеркама Мили и Стани Јешић, као и бројна лична документа и породичне фотографије.
Централни део ове монографије представља факсимил рукописног кувара Љубе Јешић, транслитерацију рецепата и других записа на српски и мађарски језик и њихов превод на стандардни српски језик. Уводни део представља историјски и култури контекст рукописног кувара као и реконструисану породичну историју Љубе Буњевац и њених кћери. У завршном делу монографије указано је на значај рукописних кувара за историју свакодневног живота, женску историју и лингвистику. У настваку завршног поглавља представљена је традиционална свакодневна и празнична трпеза Срба у Мађарској. Анализирани су неки културолошки елементи рашчитани из Љубиног кувара: ентеријер кухиње, породична ономастика, као и неки социолингвистички и дијалектолошки елементи. Монографију прате регистар рецепата и регистар састојака поменутих у рукописном кувару.
Рукописни кувар Љубе Буњевац настао је као подсетник, бележница вођена за себе лично, или евентуално за укућане, о састојцима јела која се не припремају сваког дана. Средином 20. века домаћици за припрему свакодневне хране није био потребан никакав подсетник, и то једино о потребној количини тих састојака јер се сама технологија и време припреме добро знало и подразумевало. Узгред су забележена упутства и за нека друга у домаћинству неопходна средства која се у то време нису могла купити у продавницамa. Забележени су и неки приватни подаци, адресе, датуми који се, читани из данашње перспективе, не могу разумети. Љубин кувар је зато пре свега документ, антрополошки и историјски документ о једном времену, али је истовремено и социолингвистички, па делимично и дијалектолошки документ о језику и језицима којима се још средином 20. века говорилo и писало у Чанаду.
*Пројекат (NKUL-KP-1-2021/1-002091) „Тета Љубин кувар“ – Чанад (ново издање) ће се остварити у оквиру конкурса о културним пројектима народности у Мађарској, Фондације „Бетлен Габор”.
