МИШО МАНДИЋ (1928-2020)

9. септембра 2020. године преминуо је др Мишо Мандић, учитељ, истраживач етнограске баштине Буњевца, почасни грађанин Чавоља.

Мишо Мандић рођен је 4. јуна 1928. године у Чавољу. Учитељску диплому стекао је у Баји, а диплому средњошколског професора и докторат у Сегедину. Докторирао је на Сегединском факултету 1987. године на тему „Повијест буњевачких Хрвата у Мађарској“. Од 1949. године био је директор „Буњевачке школе“ у Чавољу, све до 1957. године. Тих 1950-их година организирао је чавољски буњевачки клуб и културно друштво. 1964. године је основао Завичајни музеј. Истраживао је прошлост буњеваца и своје родно село, Чавоља, те објавио двадесетак књига, углавном у посебној серији „Чавољске мјестописне књижице“.

Од 1963. до 1981. фгодине био је парламентрани заступник и генерални секретар некадашњег Демократског Савеза Јужних Словена ( од 1973. до 1981. г.). Као истакнути учитељ и педагог добио је награду „Апацаи Чере Јанош (”Apáczai Csere János”). 2008. године за своје животно дело је добио Витешки крст Републике Мађарске, које му је уручивала Каталин Сили, председница Мађарског парламента.

Све до своје смрти није престао с радном, 2018. године је још издао књигу који је објављен под насловом „Чавољски урбариј 1772. године“.  Затим је наставио своје рукописно дело с насловом „Чавољска буњевачка плесна група која слави обљетницу и Међународни симпозиј у Чавољу“, замишљен као посебни број серија „Чавољске мјестописне књижице“.

Нека му је лака црна земља!