Разгледница из 1910. године
Адоњ се налази у жупанији Фејер на десној обали Дунава, 60 километара јужно од Будимпеште. Због повољног географског положаја ово насеље је настањено од днавнина. Већ за време Римљана место је познато под називом Ветус Салинум.
Према архивским изворима Срби су насељени у Адоњу већ крајем 16. века, али већи талас доласка Срба било је крајем 17. века, за време Велике Сеобе Срба. Према једном запису из 1691. године из сремског манастира Шишатовца у Жанкунтаран, односно у Адоњ донете су мошти деспота Стефана Штиљановића, што значи да је Адоњ био значајније српско насеље. Такође према запису из 1691. године у Адоњу су боравила два православна свештеника. На основу ових података претпостављамо да су тада адоњски Срби већ имали свој храм (цркву-брвнару, која је касније уништена).
Године 1734. власти су вршиле истрагу због зидања православног храма у Адоњу. Као што нам извори говоре, месни Срби су, наводно, без дозволе градили ову цркву. Лета Господњег 1732. и 1733., за време пароха Петра Пелића, за новоподигнуту црвку набављено је више богослужбених књига. То нас наводи на претпоставку да је поменутих година подигнута нова црква која је посвећена Светој Тројици. Адоњски српски верници су ову цркву користили све до 1812. године.
Према запису који се налази на унутрашњим корицама матичне књиге венчаних (1806-1858) пише да је зидање новог храма отпочело 20. маја 1812. године. Овај храм је обновљен током 1887. године.
Нажалост у Другом светском рату, 1945. године црква је приликом бомбардовања Адоња погођена од стране совјетске армије. Тада је храм изгорео, и због тога је црква у потпуности порушена `60-их година.
Сећање некадашње цркве – као и српског становништва у Адоњу – чувају нам само историјски записи, породичне приче и разни извори. Као што и ова јединствена разгледница из 1910. године.
Извори/Források:
Милан Дујмов: Историја Срба у Адоњу (2013)
Разгледница/Képeslap:
