Српска православна црква и православни верници данас славе Марковдан, славу Светог јеванђелиста Марка.
За овај празник народ везује многе обичаје и веровања која су се одржала све до данашњих дана. Слично као и код католика, у српској заједници у Мађарској ово је био дан када се посвећивало жито и њиве. Верници су сваке године заједнички одлазили литијом у атару где је свештеник осветио њиве светом водом и босиљком.
На овај дан су девојке плеле венце које су стављале на крстове које су момци носили у литији. Било је важно која ће девојка ком момку ставити венац – то се сматрало као знак наклоности. У Помазу на највећу литију се стављао један посебан, велики венац, који је висио на барјаку до следећег Марковдана.
„Од жита се правио венац на литију, онда кад су то на трг дошли, онда то је девојка метула на литију, горе су обесили тај венац. Сећам се, и ја сам једном морала да правим, колко сам имала? Једно осамнаест година…“
(М.Р., 89 година)
/Из архива пројекта “Слика и памћење”/
(Употреба фотографија без претходне сагласности није дозвољена!)
