Током лета 2019. године Самоуправа Срба у Мађарској у сарадњи са Српским институтом расписала је наградни конкурс за сакупљање српске језичке, завичајноисторијске и етнолошке грађе у Мађарској. На конкурсу су могли учествовати појединци који се не баве професионално научно-истраживачким радом у овим областима, као и групе конкурсаната (нпр. професори са ученицима). Од подносилаца конкурса се очекивало сакупљање традиционалне српске микротопонимије, презимена, породичних и личних надимака, језичких локализама, фотодокументовање српских натписа и непокретног српског материјалног наслеђа у неком од насеља где живе Срби или где су раније живели Срби. Наградни фонд је износио бруто милион форинти. До продуженог рока за подношење конкурса, децембра прошле године пристигло је осам конкурсних радова. У складу са конкурсним правилником, радове је вредновала стручна комисија именована од стране Српског института у саставу Младена Прелић, виши научни сарадник Етнографског института САНУ (Београд) и Софија Каплан, етнолог, научни сарадник Српског института, док је стручни консултант за лингвистичка питања био Владан Јовановић, виши научни сарадник Института за српски језик САНУ (Београд). Комисија је заседала 18. децембра 2019. и саставила свој предлог. Такође у складу са правилником, дефинитивну одлуку о наградама је донео Одбор за културу ССМ, на својој седници одржаној 27. јануара 2019. Одбор је одобрио предлог стручне комисије. Расположиви фонд је у потпуности искоришћен за награђивање конкурса.
Комисија је констатовала да су сви радови испунили формалне захтеве. У погледу квалитета, Комиисја је са задовољством установила да су радови у великој мери одговорили на захтеве постављене у пропозицијама конкурса. На основу детаљног увида у сваки од радова, и процене резултата према постављеним критеријумима, сачињена је ранг-листа и додељене су награде. Радови су рангирани према критеријумима односно аспектима прописаним конкурсом – количина и вредност прикупљене грађе, документованост и технички квалитет документације.
Посебну награду је добио професор Гимназије Никола Тела у Будимпешти, књижевник Драгомир Дујмов за рад под шифром „Сантовачки сокаци“ у којем је сакупио, документовао и на дигиталној карти приказао традиционалне називе свих улица у Сантову, као и називе појединих делова сантовачког атара.
Другу награду је добила средњошколски професор историје Цвета Вуковић из Сечуја радом под шифром „Софроније Кириловић“. Она је пописала, описала и систематски фотодокументовала веома вредно српско непокркетно материјално наслеђе и натписе у Сечују.
Трећа награда је припала новинару Српских недељних новина и васпитачици у ђачком дому Гимназије Никола Тесла Славици Зељковић за рад под шифром „Пешкир“. Њен рад под називом „Живот Ловрана кроз језичку грађу“ представља низ интервјуа (аудио-снимци и преклуцани текст) и богату колекцију фотографија о животу Срба у Ловри. Интервјуи представљају изврсну и прилично обимну грађу за даља лчингвистичка и лексичка истраживања.
Похвалу са новчаном наградом су заслужили средњошколски профресор српског језика и књижевности Српске гимназије Никола Тесла Јулијана Которчевић, новинар, сакупљач српске етнографске грађе и дугогодишњи јавни радник из Деске Боривој Рус, као и ученица српске основне школе у Будимпешти Бранка Ћосић.
Јулијана Которчевић је у свом раду под шифром „Трећи сокак“ обновила свој ранији веома вредан и стручан рад из студентских дана о лексици ловранског говора.
Боривој Рус је са своја три рада под шифрама „Жито је покосио, па се уморио“, „Помога“ и „Бундаш“ пожњео две похвале. У првом раду – који је привукао највећу пажњу жирија – он је приказао пољопривреду у Десци и Поморишју крајем 19. и почетком 20. века што је дорада и допуна његовог раније објављеног рада у првом реду издвајањем традиционалне локалне лексике везане за пољопривреду. У другом раду Боривој Рус је представио „интересантне и непознате“ речи из говора свога деде Милана Петкова (1909 – 2014), рођеног Батањца. Трећи његов рад представљају приче из детињства о салашарском животу из Батање у којима је лексика из претходног рада приказана у литерарној функцији.
Бранка Ћосић је у раду под шифром „Фолклор“, а насловом „Село на Чепелској ади, Ловра“ представила разноврстан језички, фото- и етнографски материјал. Од перспективне ученице жири очекује да ће наставити продубљени рад у некој ужој области унутар понуђене тематике.
Укупно гледано, комисија сматра да су радови пристигли на конкурс оправдали очекивања.
Српски институт је доделио посебну захвалницу Јулијани Которчевић за несебичну помоћ коју је пружила подносиоцима конкурса, као и у популарисању самог конкурса.
Церемонија уручивања награда је одржана у Канцеларији Самоуправе Срба у Мађарској 11. марта 2020. године.
Канцеларија Самоуправе Срба у Мађарској – Српски институт
(ФОТО: Софија Каплан – научни сарадник, СИ)
