Научни скуп “Језик, култура, етницитет … – идентитет”

У Печују, у немачком центру Дом “Ленау”, 3-4. јуна је одржан научни скуп под насловом “Језик, култура, етницитет … – идентитет”. Организатори скупа био је Институт за германистику Универзитета у Печују, у сарадњи са печујским огранком Мађарске академије наука и Институтом за међународну културну сарадњу из Немачке, На скупу је изложено 17 радова 8 мањина (Немци, Словаци, Хрвати, Бугари, Грци, Румуни, Роми и Срби). Међу излагачима је био и директор Српског института Пера Ластић који је говорио на тему “Језик и идентитет код Срба у Мађарској”. Он је уз велик број занимљивих илустрација представио тесну везу српског наслеђа и српског језика на овим просторима и дао је преглед оних активности Српског института које су у вези са лингвистиком, етнолингвистиком и социолингвистиком. Од стране Немаца говорили су др Ержебет Книпф (о речнику локалних говора Немаца у Мађарској), др Ева Маркуш (о улози мањинског немачког језика у основношколској настави) и др Марија Ерб (социолингвистичко истраживање језичке асимилације Немаца у месту Тарјан). Словаке су представиле др Марија Жилакова (настојања Словака у Мађарској почетком 21. века да очувају свој језик) и Ана Иштванова (образовање наставног кадра за словачку мањинску наставу). Ромску тематику су заступале др Ана Оршош (актуално стање васпитно-образовног рада у ромској настави) и др Силвија Лакатош (о улози ромског језика у очувању идентитета). Једини излагач Румуна Михаела Бучин је скренула пажњу на значајну улогу баптиста међу Румунима у Мађарској у формирању национално свесне интелигенције. Хрватски истраживачи др Стјепан Блажетин и др Ернест Барић говорили су о утицају школских уџбеника на идентитет, односно о улози Хрвата у историји града Печуја. (Барић је свој оригинално припремљен рад за скуп о вези између имена и идентитета оставио за предвиђену публикацију са скупа.) Истраживач млађе генерације Тимеа Боцковац је свој рад посветила проблему језичке политике и планирања код хрватске мањине из аспекта школства. Социолог Ивица Ђурок је међутим скренуо пажњу учесника на једну критичку и критичну политичку тему: улогу мањинских елита у савременом животу народности у Мађарској, Бугарске теме су такође биле заступљене преко два учесника: др Марија Дудаш је говориила о стању бугарске мањинске наставе у Мађарској, а др Кристина Мењхарт о демографском и језичком положају бугарске мањине. Непланирано је ускочила са својим излагањем и др Христина Пертич, руководилац допунске грчке школе у Будимпешти. На грчку тематику се надовезала и др Моника Фаркаш-Барати говорећи о сарадњи мањина у Сегедину у чему значајну улогу има и тамошња грчка мањина.