У организацији Славистичке катедре у Будимпешти и Бугарског културног форума, а поводом Дана Ћирила и Методија и 100. годишњице оснивања бугарске православне црквене општине у главном граду Мађарске, приређен је 24. маја о.г. скуп-округли сто на тему „Мађарска и источно хришћанство – култови, храмови, језички споменици“. Од 17 најављених радова један је био посвећен српској теми, значају манастира Грабовца за историју културе и уметности. Рад је на високом стручном нивоу изложила историчарка уметности Ксенија Голуб из Будимпеште. Она тренутно у сарадњи са Српским институтом припрема рукопис монографије о уметности манастира Грабовца и на скупу је изложила део резултата својих истраживања и онога што је данас познато из литературе о овом српском манастиру у Мађарској основаном још у 16. веку. Поред бројних интересантних и квалитетних излагања су се нашла и нека мање научно заснована која су игнорисала српско наслеђе, српске културне везе или су својатала српску баштину насталу на овим просторима. Током дискусије је присутан представник Српског института својом интервенцијом кориговао ставове који су се можда превише удаљили од историјске стварности.
Добродошли на сајт Српског института!
Српски институт је научна установа коју је у Будимпешти основала 2009. године Самоуправа Срба у Мађарској (ССМ). ССМ има правни статус земаљске мањинске самоуправе и на државном нивоу представља интересе српске заједнице у Мађарској, односно остварује културну аутономију Срба у Мађарској путем оснивања и одржавања разних културних, образовних, информативних и других институција. 2019. године у складу са одлуком скупштине ССМ-а, Институт се трансформисао из буџетске установе у непорфитно д.о.о. и сачувао такав статус до данас. Задатак института је организовање, помагање, координисање и подржавање научних истраживања о прошлости и садашње друштвене стварности Срба у Мађарској.
Попуњавање сајта је помогло Министарство за људске ресурсе Мађарске
Срби у Мађарској
Пројекти
Слика и памћење
Основни циљ пројекта је сакупљање, дигитализација, обрада и презентација старих и архивских фотографија о Србима у Мађарској. Уз сакупљање и дигитализацију фотографија истовремено се одвија и архивирање разних података из живота Срба у Мађарској у XIX и XX веку. Сакупљање и архивирање података реализује се кроз евидентирање и обраду старих фотографија. У том процесу раде се разни интервјуи, односно снимања тзв. „усмене историје“.
