Сарадник Музиколошког института САНУ, етномузиколог Јелена Јовановић била је на студијском путовању у Будимпешти, између 1. и 6. јуна 2015. Она је у Архиву “Барток” Музиколошког института Мађарске академије наука радила на сређивању и обради оставштине српског етномузиколога и композитора у Мађарској Тихомира Вујичића (1929-1975). Пројекат обраде музичке оставштине Тихомира Вујичића помаже и Српски институт. Боравак Јелене Јовановић у Будимпешти је искориштен за договор о припреми научног скупа посвећеног јубилејима српских композитора и мелографа Корнелија Станковића, Тихомира Остојић, Исидора Бајића и Тихомира Вујичића. Скуп треба да се одржи почетком децембра 2015. у организацији Српског института, Музиколошког институа МАН и Музиколошког института САНУ. Састанку, одржаном 4. јуна u Будимпешти су присуствовали поред директора Српског института Пере Ластића, Јелена Јовановићм и Пал Рихтер, директор МИ МАН, са сарадницом Аном Далош.
Српски институт је научна установа коју је у Будимпешти основала 2009. године Самоуправа Срба у Мађарској (ССМ). ССМ има правни статус земаљске мањинске самоуправе и на државном нивоу представља интересе српске заједнице у Мађарској, односно остварује културну аутономију Срба у Мађарској путем оснивања и одржавања разних културних, образовних, информативних и других институција. 2019. године у складу са одлуком скупштине ССМ-а, Институт се трансформисао из буџетске установе у непорфитно д.о.о. и сачувао такав статус до данас. Задатак института је организовање, помагање, координисање и подржавање научних истраживања о прошлости и садашње друштвене стварности Срба у Мађарској.
Попуњавање сајта је помогло Министарство за људске ресурсе Мађарске
Срби у Мађарској
Пројекти
Слика и памћење
Основни циљ пројекта је сакупљање, дигитализација, обрада и презентација старих и архивских фотографија о Србима у Мађарској. Уз сакупљање и дигитализацију фотографија истовремено се одвија и архивирање разних података из живота Срба у Мађарској у XIX и XX веку. Сакупљање и архивирање података реализује се кроз евидентирање и обраду старих фотографија. У том процесу раде се разни интервјуи, односно снимања тзв. „усмене историје“.