МАТИЦА СРПСКА: Матицу српску основали су српски трговци и интелектуалци 1826 године у Пешти у сврху подупирања издаваштва и књижевности на српском језику. За релативно кратко време док је деловала у главном гарду Мађарске, ова је организација израсла у најваћније књижевно и научно друштво српске нације. Данас делује у Новом Саду, и најважнија је научна и културна институција поред Српске академије наука и уметности. Током 19. века служила је као пример другим словенским народима који нису располагали независном државом. На Матицу се надовезије и осниваље бројних српских културних и уметничких институција у ласнијим временима: национална библиотека, музеј, позориште, галерија. Један од најранијих књижевних часописа у Европи који се контиунирано објављује, управо је Летопис Матице српске (од године 1825.)
О ПРЕСЕЉЕЊУ: Како је на северу слабила, а на југу јачала присутност Срба, Матица се 1864 године преселила у Нови Сад. Због тога је управљање и надзор Текелијанум који је остао у Пешти, морала да преда српској црквеној општини у Пешти. Пресељење је увелико помогло развој Новог Сада у центар културе, као и јачању Матице.
ВАЖНОСТ ГОДИШЊИЦЕ: Матица српска је један од најважнијих елемената интелектуалног наслеђа Срба у Мађарској. Наша је заједница поносна да је ова важна српска национална институтција основана 1826 године управо у Пешти. Програм поводом годишњице служи као повољна прилика да укажемо на важност Срба у Пешти и Мађарској у развоју институализацији српске културе и уметности. Штавише, програм увелико доприноси и јачању свести млађе генерације. Годишњица такођер пружа прилику и Матици српској и институцијама да продуби и јача сарадњу и односе са српском заједницом у Мађарској, којој и иначе придодаје посебан значај. Пресењеље Матице српске гоидне 1864 у Нови Сад уопште није значило да је ова национална инситуција заборавила на Србе у Мађарској. Прошлост Матице осветљава важност српско-мађарских историјских, културних и научних повезница, као и на то да ти контакти живе и даље. Потоње чини добру основу за даље грађење односа, као и за наглашавање актуалних политичких односа Срба и Мађара.
О ПРОМОЦИЈИ КЊИГЕ: Књига обухвата историју Срба у Мађарској између 1790-1918 године у издању Матице српске. Аутор књиге је Василије Ђ. Крестић, професор историје, академик, директор Архива САНУ, највећи познавалац историје Срба за време Хабсбуршке монархије, и који се и сам везује за заједницу, рођен је, наиме у непосредној близини границе у Ђали, а гимназију похађао у Сегедину.
Стеван Стојановић Мокрањац (1856-1914): Национални композитор у Срба. Још пре Бартока и Кодаља скупљао је народне песме свог народа, од којих је настало 15 познатих Руковети компонираних за мешовити хор. Поред прерада народних песама познате су и његове литургијске/духовне композиције: Литурхија Св. Јована Златоустог и Опело. Под његовим водством је Прво београдско певачко друштво наступило у бројним европским земљама. Осим тога, његов је хор врло успешно гостовао и у Турској. Управо пре 120 година хор је 1894 године под водством Мокрањца наступио и у Будимпешти.
ВОЈВОЂАНСКИ МЕШОВИТИ ХОР: Професионални певачки хор који боди диригент Андреј Бурсаћ. Хор је основала Покрајинска валада Војводине 2006 године. Хор је за релативно кратко време постигао завидне резултате.
ЗНАЧАЈ КОНЦЕРТА: Концертом се одаје и почаст поводом 100. годишњице смрти нашег познатог националног композитора. Програм једносатног концерта садржи репрезентативни избор Мокрањчевих Руковети и литургијских композиција. Значај концерта увечава и то да је за његово место одабрана једна врло посебна локација (Музичка академија у Будимпешти) и то на 120. годишњицу гостовања Мокрањевог хора у Будмпешти. Хор ће да наступи у Свећаној сали Старе градске куће на свећаности поводом пресељења Матице српске. Гостовање хора увелико подиже ниво програма, а уједно и јача идентитет локалне српске заједнице.
ОРГАНИЗАТОРИ: Организатори програма су Српски институт, као стручни партнер Матице српске, и Самоуправа Срба у Будимпешти, као представник српске мањине у Мађарској. Српски институ је од свог оснивања заједно са Самоуправом Срба у Будимпешти организовао више свећаности поводом разних годишњица: 250. годишњица рођења Саве Поповића Текелије (2011), 200. годишњица оснивања Препарандије (2012), прва позоришна представа на српском језику у Будимпешти (2013). Директор института и председник самоуправе располажу са вишегодишпњим искуством на подручју организације сличних концерата и манифестација