ЈОАКИМ ВУЈИЋ И ДВА ВЕКА СРПСКОГ ПОЗОРИШТА

Поводом 200. годишњице прве српске грађанске позоришне представе одржане 1813. године у пештанској Рондели у режији оца српског позоришта Јоакима Вујића
и поводом 20 година рада Српског позоришта у Мађарској 6. децембра 2013. године одржана је Конференција – округли стo са насловом  ЈОАКИМ ВУЈИЋ И ДВА ВЕКА СРПСКОГ ПОЗОРИШТА у Фоајеу Мађарског народног позоришта у Будимпешти. Организатор скупа је Српски институт у сарадњи са Српском самоуправом у Будимпешти.

201312061175

Поздравне говоре одржали су:

–          Борислав Рус, председник Српске самоуправе у Будимпешти

–          Атила Видњански, директор Мађарског народног позоришта, председник Позоришног друштва „Театрум“

–          Раде Дробац, амбасадор Републике Србије у Мађарској

–          Андраш Берталан Секељ, представник Министарства за људске ресурсе Мађарске

–          Љубомир Алексов, председник Самоуправе Срба у Мађарској

–          Миливоје Млађеновић, доцент Педагошког факултета у Сомбору, бивши директор СНП у Новом Саду, у Сомбору и Стеријиног позорја

–          Милан Рус, директор Српског позоришта у Мађарској.

Изложбу „Јоаким Вујић и двеста година српског позоришта“ и „Двадесет година Српског позоришта у Мађарској“ представљају Пера Ластић, директор Српског института и Милан Ђурић, директор Српског културног центра.

(Аутори изложбе су Пера Ластић и Золтан Бада из Српског инстиута. Изложба је реализована у сарадњи Института и Српског културног центра, ондосно Српске самоуправе у Будимпешти.)

Током прве сесије одржана су следећа излагања:

Алојз Ујес (ред. проф. у пензији, Факултет драмских уметности, Београд): 200. годишњица прве световне, грађанске представе на српском језику у Пешти 24. августа 1813. у режији Јоакима Вујића доц. др Ференц Немет (Учитељски факултет на мађарском наставном језику, Суботица): „Церни Ђуро, или заузимање Београда од Турака” – Позоришни комад Иштвана Балога о Карађорђу (1812) др Тамаш Гајдо (Земаљски музеј и институт историје позоришта, Будимпешта): Прва изворишта историје мађарског позоришта. Прве деценије мађарског позоришног живота у XIX веку на основу писама, мемоара и памфлета.                                                                                                                              маг. Ана Митић (Универзитет у Бечу): Место забаве, медијум рефлексије или „нуждна школа“? Популарни театар на крају XVIII и почетком XIX века

Након дискусије следили су:

др Исидора Поповић (Матица српска, Нови Сад): Јоаким Вујић у контексту раног развоја српске комедиографије

доц. др Миливоје Млађеновић (Педагошки факултет у Сомбору): Драматуршка  и књижевно-историјска вредност „Добродетељног дервиша“ Јоакима Вујића

Милан Степановић (Педагошки факултет у Сомбору, кустос Музеја у Препарандији): Списатељски, преводилачки и издавачки рад Јоакима Вујића

Золтан Бада (Српски институт, Будимпешта): Мађарска стручна литература о Јоакиму Вујићу и почецима српског позоришта

Излагачи трече сесије:

Стеван Бугарски (историчар, Темишвар): Позоришни живот Срба у Темишвару и околини

Душан Дејанац (публициста, Кикинда): Стефан Дилбер, Јоаким Вујић и Кикинда

Милан Дујмов (Српски институт, Будимпешта): Срби у Баји

проф. др Драган Никодијевић (Универзитет Мегатренд, Београд): Предузетнички дух Јоакима Вујића у светлу менаџмента савремене позоришне праксе

Андраш Фриђеши (директор Позоришта у Будаершу, Будимпешта): Почеци рада мањинских позоришта у Мађарској и први њихов сусрет у Будимпешти крајем 1980-их и почетком 1990-их

Пера Ластић (Српски институт, Будимпешта): Српско позориште у Мађарској, као позориште националне мањине

Излагања су одржана  на српском и мађарском језику,а обезбеђено је и  симултано превођење на српски и мађарски језик.

Конференција је остварена уз финансијску подршку Секретаријата за културу и јавно информисање АП Војводине и Министарства за људске ресурсе Мађарске.

СРПСКО ПОЗОРИШТЕ У МАЂАРСКОЈ

Српско позориште у Мађарској вуче корене још из оног комешања са почетка 1990-их година када су многе установе народности у Мађарској, па тако и Срба биле утемељене што је у специфичном случају Срба и Хрвата у Мађарској било пропраћено раздвајањем раније насталих заједничких установа. Донекле у сукобу са овим трендом прва позоришна продукција Срба у Мађарској после 1990. била је заједничка са Хрватима: Емигранте Славомира Мрожека извели су 1991. и 1992. један српски и један хрватски млади глумац у Пешти и Београду рефлектујући на ратна збивања на јужним границама Мађарске. Првом представом Српског позоришта у Мађарској које се у почетку звало Пештански српски позоришни студио, сматра се представа “Сентандрејско јеванђеље” Милана Руса у старом мађарском народном позоришту пред препуном салом и уз присуство тадашњег председника република др-а Арпада Генца. У комаду су учествовале све српске снаге у Мађарској већ опробане на сцени, као што су чланови фолклорног ансамбла “Табан” и хора “Јавор” из Сентандреје.

Као позоришна установа, Српско позориште у Мађарској функционише од 1. јануара 1995. године под називом “Српско позориште Јоаким Вујић” са седиштем у месту Помаз надомак Будимпеште. Оснивачи су у складу са законом били локална самоуправа Помаза и Српски демократски савез, тадашња кровна организација Срба у Мађарској, на челу са в.д. председником Пером Ластићем. Од тада позориште ужива скромну, али редовну финансијску потпору мађарске државе. На прекретници 1998. и 1999. године седиште позоришта се сели у једино насеље у Мађарској са српском већином – Ловру им ужива подршку начелника места Љубомира Алексова. Са променом седишта су се променили и назив (тада добија ова установа данашњи назив) и власник (локална самоуправа места Ловре). Позориште први пут добија своје просторије и своју скормну сцену средином прве деценија овог века у улици Нађмезе бр. 49, на пештанском Бродвеју.

На репертоару театра за протекле две деценије се нашло тридесетак позоришних -сценских дела. Од Јонескове Ћелаве певачице, Ковачевићевог Професионалца и Дорићевог Не дај Боже да се Срби сложе с једне стране до мјузикла и оперета Милионер Микица или Сомборска ружа. Пажње вредне су представе настале укрштањем српске и мађарске позоришне традиције и културе, као што су је била прва српска рок-опера Пастир вукова или Сентандрејско јеванђеље. У позоришту је настала права уметничка радионица, за сцену Српског позоришта у Мађарској радили су домаћи и новодошли аутори књижевници и музичари Милан Рус, Драгомир Дујмов, Петар Милошевић, Габор Ленђел. Поред драмских уметника Милана Руса и Јосе Маторица, укључили су се и талентовани ентузијасти Зорица Јурковић, Тибор Ембер и други, као и мађарски глумци досељени из Србије.

Рад позоришта и његовог руководиоца Милана Руса је више пута награђиван у Мађарској како на мањинским позоришним смотрама (Аркусфест), тако и од стране мађарске владе.

Иако се на положају директора позоришта током две деценије измењало више особа (Борислав Рус, Милан Рус, Габор Ленђел) раду установе од самог почетка даје печат њен покретач, организатор, редитељ, аутор и глумац – драмски уметник Милан Рус.

За двадесет година рада Српско позориште у Мађарској је постала незаобилазна културна и уметничка установа српске заједнице у Мађарској позната и ван граница чије премијере и предатаве увек значе прворазредни културни догађај за све оне који уживају у српском језику, култури и позоришној уметности.