У Батањи су настављена (2012. започета) теренска истраживања етнолога, етнолингвиста и лингвиста, углавном сарадника Етнографског института, Балканолошког института и Института за српски језик САНУ. Поред дијалектолошких и етнолошких истраживања посвећена је овај пут пажња и српско-румунским везама у овој локалној заједници. Током 2013. године седам истраживача је провело 23 истраживачка дана у Батањи, снимљено је око 50 часова разговора са 33 саговорника и око 500 фотографија. Снимање интевјуа је проширено и на Батањце који су се иселили из Батање и живе ван ње (Деска, Сегедин). Направљен је и разговор са најстаријим Србином у Мађарској, са 104-орогодишњим Миланом Петковом. Крајем године се приступило и сређивању материјала који су о Батањи у протекле две деценије прикупили сарадници ЕИ САНУ, ради укључивања у сређену базу података о Србима у Батањи. Иницијатор пројекта: Пера Ластић. Аутори пројекта: Младена Прелић и Пера Ластић. Смештај, исхрана, делови трошкова превоза, логистика обезбеђени су од стране Српског института, на терет његовог буџета. Пројекат се остварује у оквиру формализоване сарадње између ЕИ САНУ и Српског института.
Српски институт је научна установа коју је у Будимпешти основала 2009. године Самоуправа Срба у Мађарској (ССМ). ССМ има правни статус земаљске мањинске самоуправе и на државном нивоу представља интересе српске заједнице у Мађарској, односно остварује културну аутономију Срба у Мађарској путем оснивања и одржавања разних културних, образовних, информативних и других институција. 2019. године у складу са одлуком скупштине ССМ-а, Институт се трансформисао из буџетске установе у непорфитно д.о.о. и сачувао такав статус до данас. Задатак института је организовање, помагање, координисање и подржавање научних истраживања о прошлости и садашње друштвене стварности Срба у Мађарској.
Попуњавање сајта је помогло Министарство за људске ресурсе Мађарске

Срби у Мађарској
- Вез из Батање
- Попис становништа са почетка 18. века у Барањи
- Фасада Препарандије у Сентандреји, детаљ
- Сентандреја
- Састанак бивших текелијанаца (Сентандреја, 1988)
- Сватови у Ловри, 1923.
- Етномузиколог Тихомир Вујичић
- Откривање бисте Адама Драгосављевића (Бреме, С. Поповић и Е. Барић)
- Волтметар Николе Тесле у Будимпешти (1881)
- Иконостас српске цркве у Шиклошу
- 200. годишњица храма у Шиклошу
- Текелијанум, 1908.
- Портрет Саве Текелије као мецене
- Саборни храм у Табану (порушен 1949)
- Сабор у Грабовцу, крај 1960-их
- Божић
- Родна кућа Јаше Игњатовића у Сентандреји
- Саборна црква у Сентандреји
- Стони Београд, фреска - детаљ
- Грабовац, веронаучни камп (2011)
- Српска школа и црква у Батањи
- Батања, гробље
- Tемишварски сабор (фасада Текелијанума)
- Етно кућа у Чипу (2019)
- Златни вез из Батање (Сегедин, 2019)
- Чаша из Сегедина (Власник: Пера Весенар)
- Српска ношња из Медине (Власник: Нада Хајџан)
- Српска ношња из Медине (Власник: Нада Хајџан)
- Ћутура у Таково (Србија)
- Породична фотографија из Србије (Таково)
- Марама из Помаза (власник: Марта Рафајловић Абжић)
Пројекти
Слика и памћење
Основни циљ пројекта је сакупљање, дигитализација, обрада и презентација старих и архивских фотографија о Србима у Мађарској. Уз сакупљање и дигитализацију фотографија истовремено се одвија и архивирање разних података из живота Срба у Мађарској у XIX и XX веку. Сакупљање и архивирање података реализује се кроз евидентирање и обраду старих фотографија. У том процесу раде се разни интервјуи, односно снимања тзв. „усмене историје“.