У Батањи су настављена (2012. започета) теренска истраживања етнолога, етнолингвиста и лингвиста, углавном сарадника Етнографског института, Балканолошког института и Института за српски језик САНУ. Поред дијалектолошких и етнолошких истраживања посвећена је овај пут пажња и српско-румунским везама у овој локалној заједници. Током 2013. године седам истраживача је провело 23 истраживачка дана у Батањи, снимљено је око 50 часова разговора са 33 саговорника и око 500 фотографија. Снимање интевјуа је проширено и на Батањце који су се иселили из Батање и живе ван ње (Деска, Сегедин). Направљен је и разговор са најстаријим Србином у Мађарској, са 104-орогодишњим Миланом Петковом. Крајем године се приступило и сређивању материјала који су о Батањи у протекле две деценије прикупили сарадници ЕИ САНУ, ради укључивања у сређену базу података о Србима у Батањи. Иницијатор пројекта: Пера Ластић. Аутори пројекта: Младена Прелић и Пера Ластић. Смештај, исхрана, делови трошкова превоза, логистика обезбеђени су од стране Српског института, на терет његовог буџета. Пројекат се остварује у оквиру формализоване сарадње између ЕИ САНУ и Српског института.
Српски институт је научна установа коју је у Будимпешти основала 2009. године Самоуправа Срба у Мађарској (ССМ). ССМ има правни статус земаљске мањинске самоуправе и на државном нивоу представља интересе српске заједнице у Мађарској, односно остварује културну аутономију Срба у Мађарској путем оснивања и одржавања разних културних, образовних, информативних и других институција. 2019. године у складу са одлуком скупштине ССМ-а, Институт се трансформисао из буџетске установе у непорфитно д.о.о. и сачувао такав статус до данас. Задатак института је организовање, помагање, координисање и подржавање научних истраживања о прошлости и садашње друштвене стварности Срба у Мађарској.
Попуњавање сајта је помогло Министарство за људске ресурсе Мађарске
Срби у Мађарској
Пројекти
Слика и памћење
Основни циљ пројекта је сакупљање, дигитализација, обрада и презентација старих и архивских фотографија о Србима у Мађарској. Уз сакупљање и дигитализацију фотографија истовремено се одвија и архивирање разних података из живота Срба у Мађарској у XIX и XX веку. Сакупљање и архивирање података реализује се кроз евидентирање и обраду старих фотографија. У том процесу раде се разни интервјуи, односно снимања тзв. „усмене историје“.