На скупу „Српско-словачке везе – из историје, садашњости и будућности“ одржаном 4. октобра 2013. године у Трнави у Словачкој у организацији Удружења Срба у Словачкој и Факултета здравства и социјалног рада Трнавског универзитета, од стране Самоуправе Срба у Мађарској учествовао је директор Српског института Пера Ластић. Он је одржао предавање под насловом „Прошлост и перспективе српско-словачких веза у Мађарској“.
Док су се остала излагања бавила појединим специфичним моментима и аспектима српско-словачких веза у прошлости, Ластић је у првом делу свог предавања изложио преглед српско-словачких контаката од самих почетака до данас. Он је своје излагање почео подсећањем на 1150. годишњицу почетка мисије свете браће Константина и Методија у Великој Моравској. Ток њихове мисије од Велике Моравске преко панонских предела некадашњег Блатограда (данас Залавар код Балатона) до Сирмијума у Срему показао је да је и после расељавања Словена остала географски повезана територија насељена Словенима од данашње Словачке до данашње Србије која је пресечена тек доласком Мађара у Панонски басен. Касније, у 15-17. веку северне сеобе Срба, а затим у 18. веку пресељавања Словака на југ створила су поновне непосредне контакте између припадника ове две етније, односно два народа. Мало је познато да су први географ и први етнограф Угарске, словачког порекла, Маћеј Бел и Јан Чаплович у својим описима предела и народа Угарске из 18. и са почетка 19. века писали и о Србима. Чак шта више Чаплович је једно краће време био у служби пакрачког српског православног епископа при крају прве деценије 19. века. Доба националног буђења (19. столеће) је представљало златни век српско –словачке сарадње и веза. На лицејима и универзитетима на северу Угарске (данашње Словачке) учила је и студирала будућа српска интелигениција у Угарској под надзором многих евангелистичких професора словачког порекла. Словачки слависта Павол Шафарик, као диркетор и професор новосадске српске гимназије (1819-1833) је много допринео развоју српске науке и лингвистике. Евангелистички пастор у Пешти, Јан Колар, главни словачки идеолог свесловенске сарадње је пријатељевао у Будиму и Пешти са српским романтичаром Симом Милутиновићем Сарајлијом и учествовао на његовој комеморацији у Пешти 12. марта 1848 где је одржао запажен говор о српско-словачкој узајамности у борби за национално буђење и слободу. Централна личност словачког националнмог буђења, професор универзитета у Пожуну (Братислави) Људовит Штур је био ментор будућег српског народног трибуна у Угарској Светозара Милетића за време његових студија. Сам Штур је испевао на словачком и оду великом српском добротвору Сави Текелији. Уопште, у доба романтизма словачки песници у знаку свесловенства често бирају српске историсјке теме, величају средњовековне српске јунаке. С друге стране Јован Јовановић Змај у свом политичком песништву реагује и на збивања из борбе Словака за своја национална права. Сама Матица словачка се оснива 1863. по узору на Матицу српску основану 1826. Пера Ластић, бавећи се овим периодом, осврнуо се и на можда у свету најпознатијег мађарског песника романтичара Шандора Петефија – „Александра Петровича“ како његово име стоји у матици рођених. Дуго времена се претпостављало да је овај ватрени мађарски националиста по мајци био словачког, а по оцу српског порекла. Међутим, отац песника Иштван Петрович је био евангелистичке (лутеранске) вере и према мађарским истраживачима вукао порекло из места Вађовце надомак Тренчина у данашњој Словачкој. Ипак његово презиме нас подсећа на могућност да се у овом случају ради о далеком потомку северних сеоба Срба у 15-17. веку. О српско-словачким везама и сарадњи у доба борби за мањинска права у Аустро-угарској и политичким везама са Словацима у Војводини у периоду 1860-1929. говорили су на скупу подробно сарадници Филозофског факултета у Новом Саду Дејан Микавица (шеф катедре за историју), Горан Васин, Слободан Бјелица и Саша Марковић. За пример српско-словачких контаката из тог периода Пера Ластић је навео архитекту Милана Михала Харминца који је радио и за Будимску епархију и српске црквене општине по Мађарској, а једно време имао атеље у згради Текелијанума. Своје историјско излагање је Пера Ластић на крају фокусирао на оснивање и рад једне специфичне, али ваљда једине заједничке српско-словачке организације, Антифашистичког фронта Словена у Мађарској (1945-1948). Говорећи о садашњем моменту и перспективама сарадње међу Словацима и Србима у Мађарској Ластић је истакао да се она одвија у оквиру мултилатералне сарадње у Мађарској у којој учествује 13 мањина, а обухвата културу, медије и политику. Он је нагласио да постоје велике неискоришћене додатне могућности у области медија (заједнички наступ на медијском информативном тржишту), науке (заједничко истраживање положаја мањина у Мађарској), политике (заједнички натуп ради уласка у мађарски парламент) и међународне сарадње (заштита мањина у региону и целој Европи).
