Састављен је и поднет конкурс код Научног фонда при МАН у међународној категорији. У конкурсу је описан трогодишњи пројекат евидентирања и описа ентеријера српских православних цркава у Мађарској (иконостас, иконе, певнице, проповедаонице, зидно сликарство итд.). Током реализације пројекта израдила би се електронска база података о ентеријеру српских храмова. То би омогућило каснија систематска инстраживања од стране историчара уметности, као и сарадњу српских и мађарских научника. Пројекат би се остварио у сарадњи са Одељењем за ликовну уметност Матице српске (Бранка Кулић). Иницијатор пројекта: Ксенија Голуб, историчар уметности (Помаз-Будимпешта). Учесници пројекта: Силвестер Тердик (шеф), Ксенија Голуб (реализатор пројекта), Иван Јакшић (фотограф), Зоран Вукосављев (архитекта), студенти, техничко особље. У изради пројекта су учестовали још: Пера Ластић, Коста Вуковић. Одлука о поднетом захтеву се очекује јануара 2014. У случају позитивне одлуке ово ће бити највећи пројекат Института током идуће године, који би запослио две особе.
Српски институт је научна установа коју је у Будимпешти основала 2009. године Самоуправа Срба у Мађарској (ССМ). ССМ има правни статус земаљске мањинске самоуправе и на државном нивоу представља интересе српске заједнице у Мађарској, односно остварује културну аутономију Срба у Мађарској путем оснивања и одржавања разних културних, образовних, информативних и других институција. 2019. године у складу са одлуком скупштине ССМ-а, Институт се трансформисао из буџетске установе у непорфитно д.о.о. и сачувао такав статус до данас. Задатак института је организовање, помагање, координисање и подржавање научних истраживања о прошлости и садашње друштвене стварности Срба у Мађарској.
Попуњавање сајта је помогло Министарство за људске ресурсе Мађарске
Срби у Мађарској
Пројекти
Слика и памћење
Основни циљ пројекта је сакупљање, дигитализација, обрада и презентација старих и архивских фотографија о Србима у Мађарској. Уз сакупљање и дигитализацију фотографија истовремено се одвија и архивирање разних података из живота Срба у Мађарској у XIX и XX веку. Сакупљање и архивирање података реализује се кроз евидентирање и обраду старих фотографија. У том процесу раде се разни интервјуи, односно снимања тзв. „усмене историје“.