A „Betlen Gábor” Alapítvány döntése értelmében a Szerb Intézet „Ljubin néni szakácsnője” – Čanad* – elnevezésű projektjét 2022 elejére kell megvalósítani.
A projekt részeként megjelent a Čanadban gyűjtött receptek egy kiadása Dr. Biljana Sikimić etnolingvistának, a SASA Balkán Tanulmányok Intézetének tudományos tanácsadójának köszönhetően.
ÖSSZEFOGLALÁS
Ова монографија настала је као резултат теренских истраживања Срба и Румуна у Чанаду обављених током августа 2019. године захваљујући иницијативи и организацији Српског института из Будимпеште, а као наставак рада на два пројекта: „Слика и памћење” и „Срби у Батањи”. Наиме, истраживање српско-румунских веза и етничке симбиозе, било је већ започето у насељу Батања у Поморишју, па је логично проширено на Чанад који такође припада истој области, у којој је српско-румунска симбиоза веома изражена. Данас у Чанаду само још неколико Срба говори српски језик, али постоји настава српског језика у основној школи, Српска праволсавна црква и одговарајуће мањинске инстуције. Ради комплетирања увида у приватну историју Чанада и посебно – привтану историју породица Буњевац, Јешић и Поповић, у Десци је вођен разговор са госпођом Мирјаном Радић (девојачко презиме Недучин) рођеном у Чанаду. Значајна усмена грађа о традицијској култури и свакодневном животу Срба у Чанаду, која се објављује у овој монографији, добијена је управо од госпође Радић. У локалној српској самоуправи насеља Мађарчанад чува се рукописни кувар госпође Љубе Буњевац (1900–1988), уз још два рукописна кувара која су припадала њеним ћеркама Мили и Стани Јешић, као и бројна лична документа и породичне фотографије.
Централни део ове монографије представља факсимил рукописног кувара Љубе Јешић, транслитерацију рецепата и других записа на српски и мађарски језик и њихов превод на стандардни српски језик. Уводни део представља историјски и култури контекст рукописног кувара као и реконструисану породичну историју Љубе Буњевац и њених кћери. У завршном делу монографије указано је на значај рукописних кувара за историју свакодневног живота, женску историју и лингвистику. У настваку завршног поглавља представљена је традиционална свакодневна и празнична трпеза Срба у Мађарској. Анализирани су неки културолошки елементи рашчитани из Љубиног кувара: ентеријер кухиње, породична ономастика, као и неки социолингвистички и дијалектолошки елементи. Монографију прате регистар рецепата и регистар састојака поменутих у рукописном кувару.
Рукописни кувар Љубе Буњевац настао је као подсетник, бележница вођена за себе лично, или евентуално за укућане, о састојцима јела која се не припремају сваког дана. Средином 20. века домаћици за припрему свакодневне хране није био потребан никакав подсетник, и то једино о потребној количини тих састојака јер се сама технологија и време припреме добро знало и подразумевало. Узгред су забележена упутства и за нека друга у домаћинству неопходна средства која се у то време нису могла купити у продавницамa. Забележени су и неки приватни подаци, адресе, датуми који се, читани из данашње перспективе, не могу разумети. Љубин кувар је зато пре свега документ, антрополошки и историјски документ о једном времену, али је истовремено и социолингвистички, па делимично и дијалектолошки документ о језику и језицима којима се још средином 20. века говорилo и писало у Чанаду.
* A "Ljubin néni szakácsnője" - Čanad (új kiadás) című (NKUL-KP-1-2021/1-002091) projekt a "Betlen Gábor" Alapítvány Magyarországi Nemzetiségek Kulturális Projektjei pályázatának keretében valósul meg.
