У Новом Саду је 6. фебруара 2026. у 82-ој години живота преминуо академик Миро Вуксановић, један од најистакнутијих савремених српских књижевника. Поред богатог књижевног опуса, српској култури је дао веома велики допринос у плодном уређивачком раду и покретању значајних едиција. Такоће је оставио видан траг и у развоју библиотекарсва у Србији.
Миро Вуксановић је рођен Крњој Јели (Црна Гора). Био професор српског језика и књижевности у Техничком школском центру у Сомбору (1970-1975), где је две године вршио дужност помоћника директора. Био је управник Градске библиотеке „Карло Бијелицки“ у Сомбору (1975-1988), затим постао управник Библиотеке Матице српске у Новом Саду (1988-2014), да био потом био и на челу Библиотеке САНУ у Београду (2011-2026).
Током живота академик Вуксановић је био у уредништву часописа „Домети“, а уређивао издавачку делатност „Раванград“. Као председник Управног одбора Матице српске био је уредник неколико серија књига, а посебно је значајан вишетомни каталог збирке старих српских књига и легата. У оквиру уређивачких послова „Српског биографског речника“ био је аутор више од 150 лексиконских прилога. Такође био је члан уређивачког одбора „Српске екнциклопедије“ у заједничком издању САНУ, Матице српске и Завода за уџбенике.
У његогом плодоносном књижевном раду издвајају се његове књиге: „Клетва Пека Перкова“ (1977), „Семољ гора“ (2000), „Семољ земља“, (2005), „Семољ људи“ (2008), „Отвсјуду“ (2008) и друга дела. За роман „Семољ земља“ 2006. године је добио НИН-ову награду.
За дописног члана Српске академије наука и уметности изабран је 2009, а за редовног члана 2015. године. Био је уредник Трибине Библиотеке САНУ, у оквиру које је покренуо истоимени годишњак са текстовима изговореним на приказивању књига и научних зборника.
Био је члан Удружења за културу, уметност и међународну сарадљу „Адлигат“ у Београду, које је подржавао од оснивања 2012. године. Такође био је покретач и главни уредник Антологијске едиције Десет векова српске књижевности, у којој је од 2008. до 2022. објављено 130 књига.
Миро Вуксановић је сарађивао и са организацијама Срба у Мађарској. Српска самоуправа у Будимпешти, Српски институт и Српски културни клуб су му доделили 2022. године Сретењску повељу.
На научној седници Матице српске дана 23. фебруара 2026. године у току читања имена преминулих управника, часника и члановиа Матице, био је споменут и Миро Вуксановић, коме је такође одата почаст.
