Тихомир Вујичић (1929–1975), рођен у Помазу, био је истакнути композитор, етномузиколог и сакупљач народних песама, који је својим радом дао немерљив допринос очувању српске и јужнословенске музичке баштине у Мађарској и мађарске музичке културе. Проучавао је и мелос Балкана, Медитерана и Блиског истока. Као етномузиколог кретао се стопама Беле Бартока. Осим етномузикошких истраживања, Тихомир Вујичић своје композиторске способности је испољио у области кратких и дужих композиција на пољу више музичких жанрова. Аутор је музике за 15 мађарских играних филмова и преко сто краћих филмова, а у његовој заоставштини остала је недовршена опера „Аргирус“.

Поводом пет деценија од његове трагичне смрти, 12. септембра 2025. године је у Дому културе у Помазу приређен дужи програм од више сегмената у организацији Српске мањинске самоуправе у Помазу, уз суорганизаторско деловање Српског института у Будимпешти.

Друго, проширено критичко издање збирке Тихомира Вујичића „Музичке традиције Јужних Словена у Мађарској“ је објављен 2020. године. У оквиру приказа ове минуциозно уређене књиге на три језика (српски, мађарски и енглески) своје надахнуте стручно-научне импресије су изнели: главни уредник Пал Рихтер (директор Музиколошког института ЕЛТЕ ХТК у Будмипешти), представник српског суиздавача из Мађарске Пера Ластић (директор Српског института у Будимпешти), истраживачи Вујичићеве заоставштине и уреднице Јелена Јовановић (академик, директор Музиколошког института САНУ у Београду), Данка Лајић Михајловић (научни саветник Музиколошког института САНУ у Београду), уредник онлајн прилога збирке Софија Каплан Биро (културни антрополог и исраживач Српског института у Будимпешти), Габор Ередич (академик, руководилац Ансамбла „Вујичић“) и Маријета Вујичић (уредник, преводилац, дипломата) чувар заоставштине Тихомира Вујичића.

Током вишесатног програма свечане говоре присећања су одржали Иштван Лајднингер, градоначелник Помаза, Каталин Закар, директор Музичке школе „Тихомир Вујичић” у Сентандеји и Естер Витаљош, посланица мађарског парламента сентандрејског округа и портпаролка мађарске владе. Својим наступом ниво целог програма присећања на Тихомира Вујичића су још више подигли музичари и плесачи. Три српска стара мадригала Тихомира Вујичића у обради за шест флаута Марка Филепа је извео музички секстет професора Музичке школе „Тихомир Вујичић“ у Сентандреји. Свиту за клавир Вујичића је надахнуто извео млади надарени пијаниста Атила Санисло. На бини народне игре из Помаза су извеле три генерације целокупног састава КУД-а „Опанке“ из Помаза. Програм је завршен изворном народном музиком Срба и осталих Јужних Словена у Мађарској према записима Тихомира Вујичића у изведби вокалне солисткиње Бранке Башић у пратњи Слободана Вертетића на хармоници и музичара комбинованог састава реномираног Ансамбла „Вујичић“ на челу са Габором Ередичем и Ансамбла „Вигад“. Бројна помашка публика имала је прилику да види и пројекцију инсерата филмског иртервјуа Тихомира Вујичића из 1975. године под насловом „На два језика и једној струни“. Током паузе је била отворена двојезична ролап изложба Српског института о делу и раду Тихомира Вујичића, испред којих су за интернет-телевизију „Варош ТВ“ дали изјаве госпођа Маријета Вујичић и директор Српског института, Пера Ластић.