Поводом дана рођења Јакова Игњатовића, 8. децембра 2024. године у Сентандреји је у организацији месне српске мањинске самоуправе одржано присећање на овог великана српске књижевности. О животу и делу оснивача реалистичког смера српске књижевности говорио је Пера Ластић. Директор Српског института је истакао Игњатовићево залагање за српско-мађарску сарадњу и добре односе. Поред тога, захваљујући Игњатовићу је Сентандреја стекла у српској јавности симболичан значај („светионик, фарос српства“, „српска Северњача“), а мађарски преводилац и песник, родом из Југославије Золтан Чука је својим преводима Игњатовићевих дела знатно допринео томе да је писац Сентандреје познат и мађарској публици. Управо је Золтан Чука, као председник Мађарско-југословенског пријатељског друштва организовао постављање двојезичне спомен-плоче на родној кући писца у Сентандреји, јуна 1948. године, у предвечерје одлуке Информбироа којим је осуђена Југославија иза чега су следиле тешке године у југсловенско-мађарским односима.
Поводом присећања, након краћег помена који служио отац Војислав Галић, архијерејски заменик Српске православне епархије будимске, венце су код бисте Јакова Игњатовића на малом тргу поред родне куће поставили градоначелник Сентандреје Жолт Филеп (Fülöp Zsolt), директор Српског института Пера Ластић и посланици српске мањинске самоуправе у Сентандреји. На пригодном присећању био је у приватном својству присутан и потпредседник Самоуправе Срба у Маађарској Андрија Роцков.
Овим актом месне српске самоуправе настављена је традиција овбележавања дана рођења Јакова Игњатовића код његове бисте у Сентандреји коју је започела пре више деценија Задужбина Јакова Игњатвића из Будимпеште на челу са писцем Стојаном Вујичићем.
Добродошли на сајт Српског института!
Српски институт је научна установа коју је у Будимпешти основала 2009. године Самоуправа Срба у Мађарској (ССМ). ССМ има правни статус земаљске мањинске самоуправе и на државном нивоу представља интересе српске заједнице у Мађарској, односно остварује културну аутономију Срба у Мађарској путем оснивања и одржавања разних културних, образовних, информативних и других институција. 2019. године у складу са одлуком скупштине ССМ-а, Институт се трансформисао из буџетске установе у непорфитно д.о.о. и сачувао такав статус до данас. Задатак института је организовање, помагање, координисање и подржавање научних истраживања о прошлости и садашње друштвене стварности Срба у Мађарској.
Попуњавање сајта је помогло Министарство за људске ресурсе Мађарске
Срби у Мађарској
Пројекти
Слика и памћење
Основни циљ пројекта је сакупљање, дигитализација, обрада и презентација старих и архивских фотографија о Србима у Мађарској. Уз сакупљање и дигитализацију фотографија истовремено се одвија и архивирање разних података из живота Срба у Мађарској у XIX и XX веку. Сакупљање и архивирање података реализује се кроз евидентирање и обраду старих фотографија. У том процесу раде се разни интервјуи, односно снимања тзв. „усмене историје“.
