Крајем маја текуће, 2023. године, почело је рад на сређивању и каталогизацији заоставштине др Марије Киш, некадашње сараднице Етнографског института Мађарске академије наука.
Др Марија Киш, рођена је 1935. године у Сомбору, у мађарско-српском браку. Њен отац, Лајош Киш био је познати мађарски етномузиколог, диригент и композитор, који је записао двадесетак хиљада народних мелодија Мађара у Југославији. Он је као стручни лектор допринео постхумном објављивању значајне збирке Музичке традиције Јужних Словена у Мађарској Тихомира Вујичића и по њему је названо Удружење етнолога Киш Лајош, мађарско културно-просветно удружење, основано 1990. у Новом Саду.
Марија Киш је студије етнографије и музеологије завршила 1959. године на универзитету Лорант Етвеш у Будимпешти. Већ као студент отпочела је теренска истраживања међу Србима у Помазу, а свој дипломски рад одбранила је под насловом Празници Срба у Помазу. Њено главно интересовање било је посвећено календарским обичајима Срба у околини Будимпеште, па је и њен кандидатски рад одбрањен 1986. био посвећен овој теми. Она је свој радни век провела у Етнографском институту МАН. Бавећи се својом основном темом обилазила је српске заједнице у околини Будимпеште, попут Ловре, Помаза, Калаза, Сентандреје и Чобанца. Касније се њено стручно интересовање проширило и на друге јужнословнске етничке групе у околини Калаче и Баје, па је теренска истраживања вршила и у Душноку, Баћину и Сантову, међу тамошњим католичким Рацима, Буњевцима и Шокцима. Резултате ових својих истраживања сумирала је и објавила на мађарском 1988. године у збирци студија под насловом Јужнословенски обичаји у Подунављу (Délszláv szokások a Duna mentén).[1]
Заоставштина садржи дуги низ година скупљану разноврсну библиотечку и архивску грађу, вредних историјских докумената, теренске аудио и видео снимке и њихове записе, нотне записе и белешке, низ музичких партирура, фотографије, преписе и личне предмете од Марије Киш и њеног мужа Имре Хеђија (етнограф, музеолог), као и њеног оца, Лајоша Киша.
Пројекат обраде се остварује захваљујућу заједничкој сарадњи између Музиколошког института МАН, Етнографског института МАН и не у последњем реду, Српског института у Будимпешти, без чијег доприноса заоставштина би била уништена.
[1] ЛАСТИЋ, Пера – ПРЕЛИЋ, Младена: Марија Киш (1935-2019), Гласник Етнографског института САНУ LXVIII (2); 507–511. Линк: https://www.ei.sanu.ac.rs/index.php/gei/article/view/916/813
