Ванредно стање уведено због вируса корона у Мађарској захтевало је измене и у начину рада српских институција у Мађарској.
О активности Српског института у доба епидемије прочијате изјаву нашег директора Пере Ластића:
„Мислимо да је у садашњој епидемолошкој и друштвеној ситуацији најважније да строго одржавамо социјалну дистанцу, а и саме централне и локалне власти, па и наша самоуправа донеле су прописе у том смислу. Срећом, профил рада Института је такав да велик део наших послова (осим теренског рада) можемо обављати од куће. Зато сам колегама одредио рад од куће и нагласак смо ставили на послове који се могу на тај начин обављати.
Колегиница Софија Каплан обрађује прикупљене веома обимне аудио-снимке у оквиру пројекта “Слика и памћење” и обновила је рад на етнолошкој односно етнографској библиографији и бази података.
Колега Золтан Бада се у последњем моменту пре затварања границе вратио из Новог Сада где је прикупљао грађу у Библиотеци Матице српске за рад о српској штампи у Угарској у периоду 1867-1918. После повратка га је чекао двонедељни добровољни кућни карантин, али то га није спречило да интензивно ради на обради прикупљене обимне грађе и да припрема радове из своје области истраживања.
Колегиница Андреја Певец је добила задатак да код куће обради и припреми дигитализацију старијих аналогних видео снимака (касета) које је Институт у већем броју добио од појединаца у поклон из Србије, односно Мађарске а који се везују за нашу заједницу и њену етнологију.
Ја тренутно радим на завршној фази уређивања књиге Милана Мицића о судбини српских оптаната из Мађарске у Краљевини Југославији између два светска рата која ће се објавити у издању Српског института (избор слика, израда карата, дизајн, коректура, лектура, регистри, административни задаци, финансије). Паралелно са тим радимо на писању научних радова за зборнике који ће се објавити са скупова на којима смо прошле године у Мађарској и Србији учестовали.
Наравно, ту су и други послови које паралелно радимо, пре свега у вези са разним базама података, а чекају нас и други рукописи које треба да припремимо за штампу. Надамо се да ћемо у другом полугодишту моћи остварити теренски рад, као и органозовање промоција, скупова и учестовање на скуповима.“
(Пера Ластић)
