Преминула је у својој 84. години Др. Мариjа Киш, етнограф, бивша чланица Етнографског института Мађарске Академије.
Др. Мариа Киш рођена је 1935. године у Сомбору. Мајка јој је српског порекла, а отац Мађар, др. Лајош Киш, етномузиколог. 1959. године стекла је диплому из етнографије и музеологије на факултету „Етвеш Лоранд“ у Будимпешти. После студија радила је у Институту за народно образовање (Népművelési Intézet), а од 1974. до 1991. године била је запослена као научна сарадница Етнографског Истраживачког Института. Током њене научне каријере истраживала је међу јужнословенским народима у Мађарској, од којих је најистакнутије било њено етнографско истраживање међу Србима насељених уз Дунав.
Већ током њених факултетских година, средином 50-их година, је сакупљала етнографску грађу у српској заједници у Помазу. Била је заинтересована за календарске празнике и обичаје, на ту тему је написала и своју дисертацију под насловом „Празници Помашких Срба“. Касније је то била тема њене одбрањене кандидатске дисертације, објављене у серији Етнографске Студије (Néprajzi Tanulmányok) 1988. године, под насловом „Јужнословенски обичаји дуж Дунав“.
Током свог компаративног етнографског истраживања у српској, затим у буњевачкој и шокачкој заједници у Мађарској, обилазила је насеља Ловра, Помаз, Сентандреја, Калаз, Чобанац, Баја и Калоча, Душнок, Баћа, Сантово итд.
Током свог етнографског рада имала је важну улогу не само на терену, већ и у научном животу, поред академске каријере била је уредница збирке „Етнографија Јужних Славена у Мађарској“. Поред тога истраживала је и у бившој Југославији, где је и објавила неколико чланака и студија. 1991. године, после пензионисања је наставила њену научну каријењу. 1996. године је уредила збирку под називом „Избор етнографских свезака националности у Мађарској“.
Мађарско Етнографско Друштво доделио јој је пригодну медаљу „Про Етнографија Миноритатум“, 1997. године.
Рад др Марије Киш био је значајан са више разлога. Током њене активне каријере у истраживању националних мањина у Мађарској, скренула је пажњу на јужнословенске етничке групе на територији Мађарске. Њене публикације, такође и њено најпознатије дело, књига под називом „Јужнословенски обичаји дуж Дунав“ и дан данас служе основну литературу за оне који су заинтересовани за јужнословенске заједнице у Мађарској.
