Српско барокно дрворезбарство

У оквиру програма ОТКА-е пријављен пројекат “Српско барокно дрворезбарство” у сарадњи Српског института у Будимпешти и…

Пријављена тема се изучава у оквиру ширег пројекта Еевропског контекста уметности новог века и има за циљ сагледавање доприноса барокног дрворезбарства визуелној култури Срба у 18. Веку и сагледавања Српског барокног дрворезбаства које би произашло као посебна студија.

Носилац теме: др Бранка Кулић

Сарадници на пројекту: проф. др Мирослав Тимотијевић, доц. др Владимир Симић, Мирослав Лазић, и мр. Коста Вуковић и Ксенија Голуб са мађарске стране.

 

Опис пројекта:

Досадашња истраживања доприноса новосадских дрворезбара 18. века и истраживања на територији Хрватске показала су неопходност истраживања и на територији Мађарске, односно Будимске епархије, како би се заокружила област западноевропских утицаја и дефинисало српско дрворезбарство барокног доба.

 

Дуборезни иконостас и остали мобилијар у православној цркви примери су најдиректнијег продора стилских и иконографских новина које је донело барокно доба.  Идентификовање центара у којима су образовани мајстори, који ће потом обликовати све елементе барокног ентеријера православне цркве, показало се као пресудно за даљи развој дрворезбарства у православном културном моделу. Ова уметничка дисциплина, делом ослоњена на столарски занат, добила је стилске и иконографске импулсе из православног света, из Русије односно Кијевопечерске лавре и сликарске академије, потом са Хиландара и југа Балкана, али и са Запада из западноевропске барокне културе. Дрворезбарска уметност је управо у периоду барока и 18. века стекла све елементе који је дефинишу као уметничку дисциплину. Сачувани примерци црквеног намештаја у православним црквама у Мађарској  у Будимској епархији о томе сведоче на најбољи начин. Као таква утицала је на обликовање грађанске свести, односно идеологије водећих друштвених слојева српског народа у 18. веку, кроз друштвену реалност у којој је уметност имала значајну улогу.

 

Због тако постављених циљева планира се наставак сарадње Матице српске и Галерије Матице српске са једне стране а са друге са истраживачима у Мађарској, са Српским институтом и Музејом будимске епахије у Сентандреји. Са обе институције у Мађарској до сада је успешно сарађивала Галерија Матице српске на рестаурацији око 40 икона и предмета примењене уметности који су потом излагани на изложби Српско црквено сликарство 18. И 19. Века у Мађарској, одржаној  у Новом Саду, Сентандреји и Бриселу .

 

Планирани резултати: Објављивање студија по завршеним истраживачким фазама у Зборнику за ликовне уметности Матице српске и издавање студије – књиге Српско барокно дрворезбарство.

 

Фазе истраживања: Истраживања ће се одвијати у зависности од обезбеђених средстава у наредних четири године колико би трајао процес прикупљања грађе од 2013. до 2015.

 

План рада: 2013 -2015. Истраживања, прикупљање грађе и фотографисање

2016. Завршна студија Српске барокно дрворезбарство

 

  1. Архивска истраживања у Архиву Будимске      епархије у Сентандреји, државних архива Мађарске и у Архиву САНУ, одељак      архива карловачке митриполије у Сремским Карловцима. Тај рад обухвата и превођење      докумената са латинског, црквенословенског и сарадњу са колегама из      Мађарске.
  2. Фотографска снимања у  сарадњи са колегама у Мађарској и коришћење      фото документације Српског института у Будимпешти.
  3. Рад на терену Будимске епархије: Српски      Ковин, Сентандреја, Дебрецин, Мишколц, Батасек, Помаз, Баја, Егер,      манастир Грабовац и друга места у Мађарској – око 20 насеља.
  4. Набавка литературе
  5. Формирање базе података о дрворезбарима      18. И 19. Века.