20. априла је у Новом Саду одржана скупштина Матице српске, на којем је учествовало 466 чланова Матице српске са правом гласа (редовни чланови, стални чланови сарадници, чланови сарадници) – до сада најмасовније учешће чланства које је потврдило исправност политике широког отвaрања врата Матице према српским научницима и културним посленицима и ван Новог Сада, Београда, односно Србије. Скупштини су присуствовали и чланови из Црне Горе и Македоније. После извештаја које су поднели председник Матице Драган Станић, директор Библиотеке Матице српске Селимир Радуловић и управница Галерије Матице српске Тијана Палковљевић Бугарски обавештавајући присутне о изузетно богатој и успешној четворогодишњој активности, приступило се избору руководства Матице. Тајним гласањем је потврђено досадашње руководство на челу са Драганом Станићем, председником и Миланом Мицићем, генералним секретаром. Скупштина је потврдила избор за редовног члана Маријете Вујичић из Будимпеште, као и Пере Ластића, директора Српског института, Драгомира Дујмова, књижевника из Будимпеште и Рената Вујаковића, песника из Калаза/Карађорђева. Присуство скупштини је пружило прилику Маријети Вујичић да са председником Станићем разговара о поклањању бисте Стојана Вујичића Матици српској, док је руководилац Српског института са председником Станићем разговарао о припремама за обележавање 200. годишњице Српског летописа (Летописа Матице српске) у Новом Саду и Будимпешти.
Српски институт је научна установа коју је у Будимпешти основала 2009. године Самоуправа Срба у Мађарској (ССМ). ССМ има правни статус земаљске мањинске самоуправе и на државном нивоу представља интересе српске заједнице у Мађарској, односно остварује културну аутономију Срба у Мађарској путем оснивања и одржавања разних културних, образовних, информативних и других институција. 2019. године у складу са одлуком скупштине ССМ-а, Институт се трансформисао из буџетске установе у непорфитно д.о.о. и сачувао такав статус до данас. Задатак института је организовање, помагање, координисање и подржавање научних истраживања о прошлости и садашње друштвене стварности Срба у Мађарској.
Попуњавање сајта је помогло Министарство за људске ресурсе Мађарске
Срби у Мађарској
Пројекти
Слика и памћење
Основни циљ пројекта је сакупљање, дигитализација, обрада и презентација старих и архивских фотографија о Србима у Мађарској. Уз сакупљање и дигитализацију фотографија истовремено се одвија и архивирање разних података из живота Срба у Мађарској у XIX и XX веку. Сакупљање и архивирање података реализује се кроз евидентирање и обраду старих фотографија. У том процесу раде се разни интервјуи, односно снимања тзв. „усмене историје“.