У Новом Саду 5. јуна 2026. године у Галерији Матице српске је свечано отворена изложба „Уметност у служби вере: сјај и слава Карловачке митрополије“, која је посвећена духовном, културном и уметничком наслеђу српског народа. Аутори изложбе су проф. др Владимир Симић, историчар уметности и др Александра Человски, кустоскиња Галерије Матице српске.
На почетку свечаног отварања Хор Саборне цркве Светог Георгија из Новог Сада је извео духовна дела српских композитора од Корнелија Станковића до савремених аутора. Потом су говоре држали др Тијана Палковљевић-Бугарски, управница Галерије Матице српске, проф. др Драган Станић, председник Матице српске, Њ.Е. Кристијан Ебнер, амбасадор Републике Аустрије у Београду и епископ моравички Тихон, викар Патријарха српског Порфирија.
Изложба, којом се прослављају два значајна јубилеја – више од три века оснивања Карловачке митрополије и тачно два века оснивања Матице српске – у себи окупља драгоцене предмете из бројних музејских, црквених и културних институција. Велелепне иконе, портрети духовних и световних личности, графике, богослужбени предмети и друга вредна уметничка дела представљају један својеврстан репрезентивни преглед историјског развоја црквене уметности, која је настала на територији јурисдикције Карловачке митрополије. Међу преко 80 експоната налази се и десет највреднијих икона и ликовних радова који се данас налазе у богатом фонду Српског црквеног музеја у Сентандреји а који ужива међународни реноме.
Свечаном отварању су присуствовали из Мађарске др Коста Вуковић, директор Српског црквеног музеја у Сентандреји, директор Српског института и председник Удружења Српски форум у Будимпешти Пера Ластић и сарадник Инстиута, историчар Золтан Бада, те Милан Ђурић, председник Удружења „Круг“, као Дијана Кондић-Ђурић уредник интернет телевизије Варош ТВ из Будимпеште. Изложба је за посетиоце отворена до 27. септембра 2026. године.
На почетку свечаног отварања изложбе, хор Саборне цркве Св. Георгија у Новом Саду је наступио извођењем четири духовне композиције од Корнелија Станковића до савремених композитора.
У првом реду (с лева на десно): монах Тихон, викарни епископ Њ. Св. српског патријарха Порфирија, проф. др Драган Станић, председник Матице српске и Њ.Е. Кристијан Ебнер, амбасадор Аустрије у Београду.
На новосадској свечаности били су присутни и Срби из Мађарске (слева на десно): Пера Ластић, директор Српског института, др Коста Вуковић, диретор Српског црквеног музеја у Сентандреји и Дијана Кондић-Ђурић, као извештач Варош ТВ.
Др Тијана Палковљевић-Бугарски, управница Галерије Матице са ауторима изложбе др Александром Человски, кустоскињом Галерије Матице и проф. др Владимиром Симићем, историчаром уметности са Универзитета у Београду.
Свечани говор је одржао проф. др Драган Станић, председник Матице српске повезујући изложбу са 200. годишњицом оснивања Матице и великим мултидисциплинарним пројектом Матице о Карловачкој митрополији.
Кивот, 1705. Рад Николе Недељковића из Ћипровца, рађен за манастир Врдник (Нова, односно Сремска Раваница) такође се чува у Музеју српске православне цркве у Београду.
Урош Предић: Свети Никола и патријарх Лукијан, 1910.
Публика је с великим интересовањем пратила стручно ауторско вођење изложбе од стране проф. др Владимира Симића.
Паја Јовановић: Сеоба Срба, 1896. Поред слике је Золтан Бада, сарадник Српског института у Будимпешти.
Дугогодишњи познаници и сарадници Пера Ластић и Тијана Палковљевић-Бугарски у разговору о изузетно успешној изложби о уметности Карловачке митрополије.
Разговор са сликаром, конзерватором-рестауратором Данилом Вуксановићем, помоћником управника Галерија Матице спрске.
