Директор Српског института Пера Ластић је 16-ог априла 2024. године присуствовао седници Одбора за проучавање положја мањина и људских права САНУ, као и промоцији три нова издања овог одбора (о Цинцарима у Србији, о Ромима у Србији и о људским правима у ванредним условима). Посета Београду је прилика да се директор Ластић састане са новим директором Етнографског института САНУ Бранком Бановић, коме је уручио српска етнографска издања из Мађарске и разговарао о наставку сарадње између два института.
Директор Ластић такође је имао радни састанак са директорком Института за српски језик САНУ и њеним сарадницима са којима су договорени наредни конкретни задаци у реализацији пројеката на којима два института сарађују. Са директором Института друштвених наука у Београду Гораном Башићем је руководилац Српског института разговарао о могућностима сарадње на анализи резултата пописа становништва у Мађарској из 2022. године.
Промоција Српског календара 2024 у СантовуУ општинској библиотеци у Сантову, у организацији месне српске самоуправе је 10. априла ове године организована промоција Српског календара 2024. Присутне је прво поздравила председница месне српске самоуправе Нада Ђурић Бунчић, а затим су садржај Календара представили чланови уредништва Пера Ластић, Миленко Радић и Борислав Рус. Промоција и дружење које је после промоције уследило била је прилика да се нефорнално дуже поразговара о животу и проблемима српске заједнице у Сантову и околини.
У Градској библиотеци „Атанасије Стојковић“ у Руми, 9-ог априла 2024. године је одржана пред пуном салом промоција књиге Милана Мицића „Срби оптанти из Мађарске у Краљевини Југославији 1921–1941“. Монографија је објављена у издању Српског института. Прво је директор Српског института представио српску заједницу у Мађарској, а затим је аутор говорио о оптирању и судбини оптаната у Краљевини СХС. Претварајући се у неку врсту трибине, промоција је пружила прилику да се житељи Руме и околине боље упознају са прошлошћу и савременим животом Срба у Мађарској. Са задовољством је констатовано да је до сада деветоро ученика из Руме матурирало у српској гимназији у Будимпешти и да ове године има и више пријављених из Руме за упис у будимпештанску гимназију „Никола Тесла“. Госте из Мађарске у саставу Борислав Рус, председник Српске самоуправе у Будимпешти, Миленко Радић, уредник српске радио емисије на Мађарском радију и Пера Ластић, директор Српског института примила је и градоначелница (председник општине) Руме Александра Ћирић Бошковић, а имали су прилику и да посете градски музеј у обнови чије отварање се планира за 24. мај и на који свечани догађај су представници Института добили позив.
У Новом Саду, у Културном центру града Новог Сада одржана је 9-ог априла ове године промоција Српског календара 2024. Издање Самоуправе Срба у Мађарској које је објављено у сарадњи са Српским институтом представили су чланови уредништва овог издања: Пера Ластић, директор Српског института, Миленко Радић, уредник српске емисије Мађарског радија и Борислав Рус, председник Срске самоуправе у Будимешти. Ово је била прва промоција Српског календара у Србији. Добро опремљено и садржајем богато издање је високо оцењено од пробране публике са којом су промотери разговарали и о могућностима дистрибуције Календара у Србији.
Наградни конкурс за сакупљање српске језичке, завичајноисторијске и етнолошке грађе у Мађарској
Самоуправа Срба у Мађарској
у сарадњи са Српским институтом
расписује за 2024. годину
НАГРАДНИ КОНКУРС
за сакупљање српске језичке, завичајноисторијске
и етнолошке грађе у Мађарској
Информације и услови конкурса:
a) Конкурисати могу приватна (физичка) лица или њихове групе које имају свог представника, потписника конкурсног рада. Подносилац конкурса треба да је одрасла особа (пунолетно лице), мађарски држављанин или – ако нема мађарско држављнаство – да располаже сталним пребивалиштем (усељеничким статусом) у Мађарској,
б) Конкурсни рад могу да поднесу индивидуално или групно и ученици средњих школа и виших разреда основне школе. Уколико ученици подносе свој конкурс уз помоћ школског ментора у конкурсу треба да се наведу и подаци наставника, професора или другог ментора – одрасле особе која је радила са ученицима на конкурсном раду, а ако је уз помоћ ментора остварен групни ученички рад, формалан подносилац конкурса је ментор.
2. Конкурисати се може радовима у којима се доноси, представља и обрађује сакупљена грађа из неке од следећих тематских области:
а) стари и савремени локални српски географски, топографски називи (називи улица, тргова, деловa насеља, делова атара насеља, називи путева, географских формација у околини насеља, салаша, околних насеља итд.) у једном насељу у Мађарској где су некада живели Срби или где и сада живе Срби,
б) стара и савремена презимена српских породица у једном насељу у Мађарској,
в) стари и савремени породични и лични надимци српских породица и њихових чланова у једном насељу у Мађаркој,
г) традиционална и савремена имена од миља Срба у једном насељу у Мађарској
д) стари и савремени локализми у говору Срба у једном насељу у Мађарској (Под локализмом овде подразумевамо речи, изразе, граматичке облике, узречице који се сматрају различитим од стандарда и/или специфичним, карактеристичним за дато насеље или групу насеља.),
ђ) фотодокументовање непокретног српског материјалног наслеђа и српских јавних натписа у једном насељу у Мађарској,
e) детаљан оригиналан опис неког локалног српског народног обичаја у прошлости или данас,
ж) записани текст локалне српске песме, приче, приповетке, анегдоте, умотворине,
з) аудио и/или нотни запис локалне српске мелодије (песме или игре)
и) опис и документација неке народне рукотворине (дела и комплетне ношње, употребног предмета, намештаја итд.),
ј) опис и документовање неке традиционалне српске сеоске куће, помоћне економске зграде или комплекса.
3. Детаљно упутство за обраду и документовање прикупљене грађе се налази на сајту Српског института и Самоуправе Срба у Мађарској. Упутство се може добити и лично у канцеларији Самоупораве (адреса: Будимпешта, ул. Микше Фалка бр. 3.) или Института (адреса: Текелијанум – Будимпешта, ул. Вреш Палне бр. 19.) у радно време или се може затражити од Самоуправе или Института да се поштом доставе.
4. Писмени конкурсни радови треба да се поднесу на папиру и дигитално (на адресу info@srpskiinstitut.hu) поштом, на адресу: Самоуправа Срба у Мађарској (Szerb Országos Önkormányzat), 1055 Budapest, Falk Miksa u. 3.) На коверту обавезно написати: „конкурс у области истраживања“. Фотографски радови треба да се поднесу у облику фотографија на папиру димензија најмање: 9×13 cm и дигитално на адекватном носачу, дигиталног обима најмање 1 Mb. Аудио-снимци се исто подносе у дигиталној форми.
5. Конкурси треба да се поднесу шифровано. На конурсни рад и на поштанску коверту треба написати шифру, као и на мању затворену коверту у коју треба ставити попуњени и потписани конкурсни формулар са личним подацима подносиоца конкурса. Лични подаци се обавезно дају попуњавањем конкурсног формулара који се може преузети са сајта Самоуправе или Института, или се може добити у канцеларији Самоуправе и Института. Мала затворена коверта са подацима подносиоца конкурса се ставља у поштанску коверту поред конкурсног рада. Ако је конкурсни рад израдила група људи, онда се у коверти са личним подацима наводе подаци свих чланова групе уз назнаку представника групе.
6. Исти подносилац конкурса може да поднесе и више конкурса у различитим тематским областима, односно са прикупљеном грађом из више насеља (макар и у истој тематској области).
7. Конкурсна документација треба да садржи: (а) Конкурсни рад са шифром, састављен према детаљним упутствима, (б) попуњени и потписани конкурсни формулар у затвореној мањој коверти са назначеном шифром споља. Ако је конкурсни рад дело групе људи, онда за сваког члана треба да се попуни посебан формулар са назнаком да ли се ради о члану или представнику групе. (Напомена: за тематску област сакупљања етногафске, завичајноисторијске и лингвистичке грађе користи се посебан формулар, различит од оног за конкурсе у области културних манифестација.)
8. Рок за подношење конкурса је 15. новембар 2024. године до 24.00 часа. (До овог рока треба да се конкурсна документација стави на пошту.) Овлашћује се Канцеларије Самоуправе Срба у Мађарској да – на предлог Српског института – једном приликом продужи рок подношења конкурса.
Вредновање и награђивање конкурсних радова:
Овај конкурс је објављен у складу са правилником Самоуправе Срба у Мађарској за суфинансирање и финансирање прихваћеним одлуком Скупштине ССМ број 108/2019 (21.VI 2019).
Информације у вези са конкурсом се могу добити од:
У Будимпешти, 12.2.2024.
Самоуправа Срба у Мађарској
УПУТСТВО ЗА САСТАВЉАЊЕ КОНКУРСНИХ РАДОВА И АСПЕКТИ ВРЕДНОВАЊА
Подносиоци конкурса:
Конкурсе могу поднети одрасли (пунолетни) припадници српске заједнице који живе у Мађарској, без обзира на држављанство (мађарски држављани и усељени страни држављани – са дозволом за привремено, национално или ЕЗ усељење – ове особе поред пасоша и ружичасте картице са назнаком статуса имају и мађарску личну карту и картицу са адресом сталног пребивалишта). Поред одраслих у сакупљању и обради грађе могу учествовати и ђаци почевши од 5. разреда основне школе. Ученици и наставници у српској мањинској настави могу бити и страни држављани са дозволом за боравак (нпр. ученичка, радна, истраживачка итд. виза ове особе поред пасоша имају ружичасту боравишну картицу са назнаком статуса) у Мађарској.
Ако рад подноси група ученика, онда треба да их заступа и потпише конкурс као формални подносилац ментор (наставник, професор) који је радио са ученицима. Наравно у конкурсној документацији треба да се наведу имена и основни подаци за идентификацију свих ученика који чине групу. Ако конкурсни рад индивидуално подноси ученик, у случају да је радио са ментором, треба да се поднесу иподаци ментора.
Ако рад подноси група одраслих, један од њих треба да је њихов представник и формални подносилац, али и подаци свих учесника групе треба да се наведу.
При расписивању конкурса пре свега смо мислили на следеће категорије учесника конкурса:
Наравно, радо очекујемо конкурсне радове и других, не само оних који су наведени у некој од ових категорија.
За ученике и студенте успоставили смо посебне наградне категорије.
Сакупљање презимена, имена, надимака и имена од миља:
Уз свако сакупљено име, надимак итд. (у даљњем тексту „име“) треба прикупити и записати следеће податке:
Сакупљање географских назива. топонима:
Под локалним српским географским називом, топонимом овде пре свега подразумевамо:
Уз сваки сакупљени назив треба прикупити и записати следеће податке:
Сакупљање језичких локализама:
Под локализмом овде подразумевамо речи, изразе, граматичке облике, узречице који се сматрају различитим од стандарда и/или специфичним, карактеристичним за дато насеље или групу насеља.
Уз сваку сакупљену реч, израз треба прикупити и записати следеће податке:
Фотодокументовање непокретног материјалног наслеђа и српских натписа:
Под непокретним материјалним наслеђем овде подразумевамо пре свега: спомен-плоча, натпис у трајном материјалу, споменик, вајарско дело, рељеф, белег, спомен-крст, обележен-изграђен извор, чесма, бунар, надгробни споменик, епитаф ван гробља, црквеноопштинска зграда, парохијски дом, поповски стан, зграда вероисповедне школе, храм, капела, вредна стара зграда која је била у српском власништву, где је функционисала српска установа или где се десио неки важан догађај у прошлости српске заједнице, укратко објекат који се повезује са српском заједницом.
Јавни натпис на српском језику: Табле на улазу насеља са српским називом насеља, табле са добродошлицом на улазу у насеље, табле са називом улица и тргова, табле на јавним установама (градоначелништво, школа, дом културе, социјални дом, старачки дом, музеј, улаз у гробље, …), табле на фирмама, привредним објектима, угоститељским објектима, на станицама, натписи на спомен-плочама, споменицима, на храмовима, епитафи, званични и приватни огласи, туристичке и друге јавне информације, обавештења, карте насеља итд. Настојите да снимите све српске јавне натисе у насељу.
Уз сваку фотографију (објекат) треба прикупити и записати следеће податке:
Опис неког локалног српског народног обичаја
Подразумева класичан опис обичаја по хронолошком реду обичајних радњи са назнаком времена и места, као и објашњење, тумачење тих радњи, навођење текста говорних делова и песама (уколико их има). У случају коришћења информација из литературе, архивске грађе или белешки у приватном власништву, коришћени извори треба тачно и једнозначно да се наведу. Посебно се цене оригинални (до сада необјављени) текстуални, аудио и видео записи, фотодокументација уз тачно навођење места и времена записа, као и имена особа које су забележиле обичај.
Поред описа календарских обичаја локалне заједнице или породица обично везаних за црквене празнике, интересују нас и обичаји везани за догађаје из животног циклуса (нпр. рођење, знаменовање, крштење, венчање, свадба, смрт, сахрана), уз рад или веровања, народну медицину. У ову категорију се могу сврстати и описи традиционалних дечјих игара.
Запис текста локалне српске народне песме, приповетке, анегдоте, умотворине
Надамо се да најстарије особе у локалним заједницама још познају традиционалне српске народне умотворине које могу да отпевају, одрецитују или испричају. То могу бити и локалне варијанте општепознатих умотворина. Сигурни смо да постоје и многе анегдоте, шаљиве приче, договдовштине из локалног живота српске заједнице које нису записане а често се и не сматрају да имају неку књижевну вредност, међутим њихова документарна и језичка вредност може бити значајна. Такође су важне у старијим нараштајима присутне традиционалне изреке, пословице, макар и псовке које се у новијим нараштајима већ губе. Њихово бележење и документовање је такође од велике важности.
Документовање може да се врши записивањем и фотографисањем, аудио-записом или видео записом. Важно је да се забележи време и место записа, као и подаци о казивачу (име и презиме, место рођења и старост, односно занимање). Без тога је вредност записа, документа увелико умањена.
Такође у овој категорији долазе у обзир и до сада необјављени записи, белешке, снимци из приватних, породичних архива и из архива локалних заједница, школа итд. Обрадом и подношењем у облику конкурсног рада овакви документи могу да се спасу од евентуалног каснијег губљења.
Запис локалне српске мелодије
За записе мелодија важе слични критеријуми као код претходне тематике. Многе српске мелодије које наш свет зна припадају општем српском благу и често се преузимају из медија, али могу да добију неку локалну боју, карактеристику, варијанту због чега могу бити занимљиве за истраживања. У обзир долазе поред народних песама и мелодије народних игара. Записи треба да буду аудио записи, али поред тога могу бити и информативнији видео-записи, као и нотни записи. И у овом случају рачунамо и на бројне (аматерске) аудио-записе који се још налазе у приватном власништву и прети опасност да се деградирају и пропадну.
Опис рукотворине (дела или комплета ношње, употребног предмета, намештаја итд.)
Очекујемо пре свега описе (материјал, изглед, украси, техника обраде, облик, димензије итд) предмета који се још не налазе у музејским збиркама, односно описе оних предмета, макар и у локалним завичајним збиркама који још до сада нису описани.
Поред стандардног текстуалног описа и фотографије предмета очекујемо да се предмет документује, прикључи што већи број релевантних података о предмету (где се налази сада предмет, ко је садашњи власник, ко је био оригинални власник, порекло предмета, како је набављен, ко га је набавио или наследио, да ли је инвентарисан, како се чува, када и где је начињена фотографија предмета, када и где ја сачињен опис, ко је направио опис, каква је била употреба предмета некада, да ли је данас у употреби…укратко прича, историјат предмета, ако постоји).
Опис традиционалне српске сеоске куће, грађевине
У многим насељима у којима су живели или и данас живе Срби у Мађарској још увек постоје старе српске куће са пратећим објектима. За неке се планира да се у њима направи српска завичајна кућа, међутим велик део тих зграда сеоске архитектуре још није документован, описан.
У случају ове тематике очекује се да се о оваква зграда фотодокументује (споља са више страна, а ако може и изнутра) и да се о њој забележе важни подаци, као што су: адреса, катастарски број, власник садашњи и оригинални, време градње, материјал и техника изградње, распоред, намештај и функција просторија, план (тлоцрт) зграде са димензијама. Традиционалне зграде су имале двориште, башту и пратеће економске зграде, што је посебно занимљиво у случају салаша, што би такође требало описати и план нацртати.
Иако се материјална култура припадника разних етничких заједница, нарочито што се архитектуре тиче, није увек и у великој мери разликовала, ипак често постоје мање-веће разлике које могу карактерисати српске куће што би такође било корисно у конкурсном раду навести.
С обзиром да је у случају Срба у Мађарској било значајно од раније градско становништво, уколико неко има податке и жели да опише неку традиционалну српску грађанску кућу (Сентандреја, Баја, Мохач, Шиклош, Сегедин итд.), такође може у овој тематској јединици да учествује на конкурсу.
ЈЕЗИК РАДА
Конкурс се у првом реду расписује за припаднике српске заједнице и радове на српском језику. Расписивањем конкурса имамо између осталог и намеру да допринесемо заштити и очувању српског језика у Мађарској. Ту не мислимо само на то да се подносиоци конкурса увежбавају у спрском језику, него и на сакупљање српске традиционалне лексике путем ових радова (делови и описи рукотворина, умотворине, географска имена итд).
Уколико неко жели да учествује на конкурсу ко не зна српски (није припадник српске заједнице или већ уопште не влада српским језиком), а има значајну сакупљену грађу из неке од конкурсних тематских области, предлажемо да се повеже са неким из српске заједнице који говори српски и који може да пружи помоћ у попуњавању српског конкурсног формулара и у преводу или правилном записивању српске терминологије везане за прикупљену грађу. У том послу могу конкурсантима да пруже помоћ и сарадници Института лично или препоручивањем људи који у језичком смислу могу пружити помоћ.
При оцењивању конкурса обично уживају предност радови урађени на српском језику чиме се између осталог и цени (често додатни) напор подносиоца конкурса.
АСПЕКТИ ВРЕДНОВАЊА:
Количина прикупљене грађе: Вишу оцену добијају радови у којима је више сакупљене грађе.
Вредност прикупљене грађе: Вреднија грађа добија вишу оцену. Вреднијом се сматра грађа која још није била публикована, мање је позната, више је оригинална, потиче од усмених казивача, из необјављених и приватних извора, старијег је порекла, више осветљава прошлост, идентитет, богатство језика итд. локалне српске заједнице.
Документованост грађе: Вишу оцену добија рад у којем је грађа више документована. Наведено је што више информација о објекту, локализму, имену, натпису, који се на основу тачне документације може идентификовати, тачни и подробно су наведени извори, евентуално су приложени аудио-снимци, фотографије, скенови, карте. При вредновању се посебно цене сакупљене приче, анегдоте везане за грађу.
Квалитет документације: Технички квалитет снимака, прегледност и систематичност пратећих докумената и информација. Квалитетнија документација добија вишу оцену.
Будимпешта, 1. март 2024.
Српски институт – Самоуправа Срба у Мађарској
КОНКУРСНИ ФОРМУЛАР
за конкурсе у области сакупљања етнографске, завичајноисторијске и језичке грађе (2024)
ОСНОВНИ ПОДАЦИ
НАСЛОВ КОНКУРСНОГ РАДА:
ТЕМАТСКА ОБЛАСТ САКУПЉЕНЕ ГРАЂЕ:
ШИФРА КОНКУРСНОГ РАДА:
ИМЕ И ПРЕЗИМЕ:
ИМЕ И ПРЕЗИМЕ У ОБЛИКУ У КОЈЕМ СЕ НАЛАЗИ У МАЂАРСКОМ ЛИЧНОМ ДОКУМЕНТУ:
члан групе*
подносилац конкурса (представник групе)*
*одговарајуће од горње две опције подвући (само се једно од горња два реда подвлачи)
ЛИЧНИ ПОДАЦИ
ДЕВОЈАЧКО ИМЕ И ПРЕЗИМЕ:
ДРЖАВЉАНСТВО:
СТАТУС БОРАВКА У МАЂАРСКОЈ У СЛУЧАЈУ СТРАНОГ ДРЖАВЉАНИНА:
МЕСТО И ДАТУМ РОЂЕЊА:
АДРЕСА СТАНА:
БРОЈ МАЂАРСКЕ ЛИЧНЕ КАРТЕ:
БРОЈ КАРТИЦЕ ЗА АДРЕСУ СТАНОВАЊА:
БРОЈ ЛЕГИТИМАЦИЈЕ КОЈОМ СЕ ПОТВРЂУЈЕ СТАТУС СТРАНОГ ДРЖАВЉАНИНА:
ПОРЕСКИ БРОЈ:
БРОЈ КАРТИЦЕ ЗА ЗДРАВСТВЕНО ОСИГУРАЊЕ:
НАЗИВ ОБРАЗОВНЕ УСТАНОВЕ (у случају ученика и наставника, професора):
ОДЕЉЕЊЕ (у случају ученика):
НАЗИВ ВИСОКООБРАЗОВНЕ УСТАНОВЕ, ФАКУЛТЕТА (у случају студената и професора):
НАЗИВ СТРУКЕ КОЈУ СТУДИРА (у случају студената):
КОНТАКТИ
ПОШТАНСКА АДРЕСА ЗА КОНТАКТИРАЊЕ:
МЕЈЛ-АДРЕСА:
ТЕЛЕФОН:
БРОЈ ЖИРО-РАЧНА на који се тражи дознака средстава:
ИМЕ ВЛАСНИКА РАЧУНА:
БАНКА И ЊЕНА АДРЕСА:
НАПОМЕНА:
Самоуправа Срба у Мађарској и њене установе личне податке подносиоца конкурса користе искључиво у административне сврхе у вези са обрадом и награђивањем овог конкурса а уз поштовање прописа за заштиту приватности података.
ИЗЈАВЕ
Прихватам да се сакупљена грађа обрађена у конкурсном раду под шифром …………………………….. без посебне надокнаде а уз навођење извора (имена сакупљача) унесе и похрани у бази података о Србима у Мађарској коју изграђује Српски институт.
Прихватам да се конкурсни рад на основу вредновања стручне комисије посебно публикује у издању Српског института.
Под кривичном и материјалном одговорношћу, изјављујем да су сви подаци, који су наведени у пријави на овом конкурсу истинити и тачни.
Датум: …………………………………………………………
Место: ………………………………………………………..
Потпис: ………………………………………………………….
(име и презиме штампаним словима: ……………………………………………………………………….)
Најава промоције у СантовуУ Сантову, у Сeоској библиотеци и дому културе
10. априла 2024. године у 18 сати
организоваће се промоција Српског календара 2024.
Издавач: Самоуправа Срба у Мађарској у сарадњи са Српским институтом
Најава промоције у РумиУ Градској библиотеци у Руми, 9. априла 2024. у 19 сати
организоваће се промоција књиге Милана Мицића
„Срби оптанти из Мађарске у Краљевини Југославији (1921-1941)“
у издању Српског института у Будимпешти
Најава промоције у Новом СадуУ Културном центру Новог Сада, 9. априла 2024. године у 12 сати
организоваће се промоција Српског календара 2024.
Издавач:
Самоуправа Срба у Мађарској у сарадњи са Српским институтом
Са седнице Самоуправе Срба у МађарскојУ Будимпешти је 1. марта 2024. године одржана седница скупштине Самоуправе Срба у Мађарској. Скупштина је донела следеће одлуке које се тичу рада Српског института:
– Буџетска подршка Српском иституту од ССМ за 2024. годину износиће 40.125 милиона форинти, без повећања у односу на лањску годину.
– Расписан је заједнички конкурс ССМ и Српског института за прикупљање српске етнолошке, језичке и завичајно-историјске грађе Срба у Мађарској.
– За директора Института је једногласно реизабран Пера Ластић. Пре гласања, директор је скупштини дао прелгед протеклог мандата и представио смернице за наставак рада Института.
Промоција Српског календара у Новом Сентивану.28. фебруара ове године у Новом Сентивану је одржана промоција Српског календара за 2024. годину. Присутној публици из насеља из околине Сегедина Календар су представили уредници Борислав Рус, Миленко Радић и Пера Ластић.
