У Будимпешти, 28. новембра 2025. године организоваће се једнодневни научни скуп поводом 200. годишњице Летописа Матице српске, а под насловом „200 година Летописа Матице српске у контексту српско-мађарске културне и књижевне сарадње“. Летопис слови као најстарија перманентно делујућа периодика на српском језику.
У организацији Матице српске и Српског инстутута у Будимпешти, а у сарадњи са Мађарском академијом наука (која и сама слави 200. годишњицу оснивања) реализоваће се сусрет научника из Мађарске и Србије, који се баве културним и књижевним везама два суседна народа. Место одржавања конференције биће реперезентативна Сала за читање реферата Мађарске академије наука. 16 излагања ће бити на српском и мађарском језику, а обезбедиће се и симултани превод у оба смера.
Матица српска у својој стратешкој концепцији редовно реализује сусрете, путем којих Срби из суседних земаља долазе у Србију и обављају трибине са локалним становништвом у појединим насељима пре свега Војводине. На иницијативу Милана Мицића, генералног секретара Матице српске трочлани састав Срба из Мађарске је 12. новембра 2025. посетила Сириг.
Ово мало насеље, удаљен тридесетак километара од Новог Сада је настало 9 година након завршетка Првог светског рада – махом из редова српских ратних добровољаца, колониста и тзв. унутрашњих колониста. За две године, у 2027. биће обележена стогодишњица оснивања.
Пера Ластић, директор Српског институа у Будимпешти је говорио о историјским коренима српства у Мађарској, о њиховим демографским подацима и о мањинском положају и о правним регулативама, односно разним облицима самоорганизовања, заступања интереса.
Борислав Рус је представио најелементарније податке о школско-образовном систрему Срба у Мађарској, о културним манифестацијама и о издаваштву, који су сви скупа у фунцкији очувања и јачања националног идентитета српске мањине.
Миленко Радић је Сирижанима представио историјат и оквире деловања српских мањинских медија у Мађарској, те о њиховим задацима, обавезама и начину финансирања.
Након излагања следила је дискусија у вези са најактуелнијим питањима, који се тичу српско-мађарских билатералних односа. Били су размотрени модалитети подршке, које обе земље пружају својим мањинама, затим питања статуса српске ћирилице и економске теме.
ПРОМОЦИЈА СРПСКОГ КАЛЕНДАРА (2025) У МАТИЦИ СРПСКОЈУ свечаној сали Матице српске у Новом Саду 12. новембра 2025. године јавности је приказан Српски календар за 2025. годину. Ова промоција је уједно била уопште и прва у овој години, не само у Србији. Трочлано уредништво у саставу Миленко Радић, Борислав Рус и Пера Ластић је присутнима приказало концепцију и садржај, истакавши да је протеклих пет година уредништво настојало да обнови и обогати Календар и да подигне квалитет како садржаја, тако и изгледа овог најтиражнијег и најчитанијег српског издања у Мађарској који на достојан начин представља прошлост и садашњост српства у Мађарској и ван земље.
Они су указали на то да је Календар комплетно унапређен у сваком погледу:
– Израђена је јасна концепција садржаја који истовремено треба да задовољи потребе класичног народног календара просветитељских идеја и годишњака о животу српске заједнице у претходној години. У складу са тим Календар садржи следеће тематске елементе: црквени календар и верски део – преглед најважнијих догађаја у српској заједници у протеклој години – литерарни део (из српске књижевности, из књижевности Срба у региону, домаћи српски аутори) – научно-популарни део (пре свега културна историја, етнографија, језик) – забавни део – поглавље за младе и децу, за школе.
– Ангажован је много шири круг аутора (око 40-ак њих), међу њима бројни српски интелектуалци из Мађарске, као и реномирани аутори из матичне земље и региона.
– Уведен је захтев да сви текстови буду написани популарним, за ширу публику разумљивим језиком и у обиму не већем од 3-4 странице.
– Обим Календара је са двеста повећан на око 300 страна што је делом било у вези са обогаћивањем садржаја, а уместо црно-белих слика је уведен пун колор и за унутрашњост Календара. Наравно, већа пажња је посвећена стручнијем и чврстом прелому, естетској појави Календара.
– У погледу извештавања о збивањима у протеклој години се натојао избећи селективан, пристрасан, дневнополитички приступ и да се максимализује број обухваћених догађаја и заједница. Тако је у Календару за 2025. годину приказано на неки начин чак 102 догађаја из 38 насеља од чега 40 догађаја из 27 насеља у традиционалном фотоалбуму. Обрађено је 47 научно-популарних тема углавном из кутурне историје (делом везане за интегрално српство, не само за српску прошлост у Мађарској, али генерално пратећи годишњице у 2025. години), а приказано је чак 26 личности из српске заједнице (награђени и преминули у прошлој години), те 9 издања од чега дела 6 српских аутора из Мађарске. Иновативни су језички садржаји, мини фотоалбум о природним лепотама наших крајева у Мађарској, популарне теме из природних наука, забавне музике и филмских класика. Све ово је представљало вишеструко увећање у односу на претходне године. У вези са тим је важно навести да се догађаји из протекле године приказују комплетно од јануара до децембра (краја године), у складу са тим да Календар представља годишњак претходне године. Услед тога, иновацију представља и чињеница да је излажење Календара из штампе померено на јануар, везујући се за неки од зимских српских празника.
– Поред свега тога, уредници су дали свој допринос и организационим задацима издавача Самоуправе Срба у Мађарској. Израдили су систем за дистрибуцију, подстицали је чиме су постигнути бољи резултати у пласману и повећани приходи од продаје. После више година застоја Календар је сваке године промовисан у више насеља (у Будимпешти, у местима у провинцији и у Србији).
Уредници су искористили прилику у Матици српској да се опросте од своје публике, наиме ове године је ново руководство Самоуправе Срба у Мађарској – како су додадашњи уредници сазнали – поверило другим уредницима уређивање овог најпопуларнијег српског издања у Мађарској.
На конкурсу мађарске владе објављеном октобра 2025. године, посредством Агенције Фонда „Габор Бетлен“ за пројекте народности у области културе (манифестације, издавачка делатност, мањи истраживачки пројекти итд.) у 2026. години. Српски институт је поднео максималан број од 5 конкурса.
„Откривање наслеђа“ је издање на српском језику, које обухвата највредније конкурсне радове из области прикупљања етнографског, етнолингвистичког и завичајноисторијског наслеђа Срба у Мађарској. Почев од 2019. године конкурс су до 2025. године заједно расписивали Српски институт у Будимпешти и Самоуправа Срба у Мађарској, који су најбоље радове хонорисали скромним новчаним наградама. За овај пројекат (штампарски трошкови, уређивање) конкурсни захтев Института износи 1,5 милиона форинти.
Поводом епохалних јубилеја током 2026. године („Мохач 500“, „Матица српска 200“) организовала би се дводневна научна конференција из области историје Срба у Мађарској са следећим тематским секцијама „Срби у Угарској за време турске владавине и битака против Турака“ и „Матица српска и историјска свест Срба у Угарској/Мађарској“. На скупу би требало да учествује око 25 излагача из Србије и Мађарске. Конкурсни захтев Института је 1,5 милиона форинти (смештај и исхрана учесника из иностранства, штампани материјали, преводиоци, техника).
Пројекат „Слика и памћење“ је већ више година у служби сачувања визуелних трагова из области живота Срба у градским и сеоским насељима Мађарске. Визуелни трагови су фотографије, а интервјуи су текстуалне белешке о животним причама појединих упитаника и њихових породица. Тај складни спој скенираних фотографија и забележених исповести обухватају следеће важне елементе живота: обичаје, традиционалне облике живота, историје породица, локалне (завичајне) историје, идентитет и верски живот. Захтев Института и овде износи максималних 1,5 милиона форинти (око 3.800 евра, цена организовања, реализације десетак интервјуа, скенирања повезаних фотографија, прекуцавања снимака интервјуа и уношења дигитализоване грађе у електронску базу података).
Архитектонско наслеђе Срба у Мађарској представља значајну вредност, међутим оно је у великој мери угрожено због високог степена физичких оштећења и пропадања грађевина и њених ентеријера (живописа зидова, иконостаса, мобилијара). Циљ пројекта „Евидентирање непокретног материјалног наслеђа Срба у Мађарској и изграђивање базе података о том наслеђу Срба у Мађарској“ представља мапирање, документирање и сврставање целокупног наслеђа у једну перманентно проширивану и продубљивану дигиталну базу података, која ће дати свој допринос јачању националног идентитета Срба у Мађарској. Конкурсни захтев износи 1,5 милиона форинти (цена фотодокументовања и стручног описа ентеријера седам-осам цркава).
Будућим објављивањем двојезичног зборника радова са конференције „Срби у историји Будимпеште – Пешта и Будим у историји Срба“, одржане у децембру 2023. године, представиће се широј мађарској и српској јавности научни резултати из разних сегмената прошлости и развоја града Будимпеште и Срба у мађарској престоници. Конкурсни захтев износи 1,5 милиона форинти (штампарски трошкови и трошкови уређивања).
Пошто годишњи буџет Српског института не покрива трошкове истраживачких и других пројеката, они се финансирају знатним делом путем конкурса. У Мађарској је тренутно једино доступан конкурс преко Агенције „Габор Бетлен“ који је прилагођен суфинансирању краћих културних манифестација. Тренутно се не издвајају владина средства за конкурсно суфинансирање специфичних истраживачких пројеката института народности који се баве научно-истраживачким радом или организацијом овакве делатности. Овакве институте имају у Мађарској поред Срба и Словаци, Хрвати, Румуни, а у скормнијим размерама Грци и Бугари. Немци своје потребе на овом пољу тренутно задовољавају кроз универзитетске германистичке институте, катедре, као и кроз Институт за истраживање мањина основан у окриљу МАН.
Излагање Пере Ластића на скупу у Печују На скупу о народностима и мањинама у 21. веку, одржаном у Печују 4. новембра 2025. године у организацији Института за проучавање мањина при Факултету за културологију, педагогију и регионални развој одржао је по позиву своје излагање и Пера Ластић, директор Српског института. Он је у фокус свог излагања о Србима у Мађарској ставио изградњу система образовних и културних установа српске културне аутономије у Мађарској који је настао на почетку 21. века. Ластић је указао на чињеницу да је у богатом и вишеслојном историјском наслеђу Срба у Мађарској посебно место заузимао аутономни школски систем и генерално образовно-културна аутономија везана за Српску православну цркву, а базирана на царским привилегијама које је добио српски православни народ у Хабзбуршкој монархији 1690–1695. године у процесу Велике сеобе. Стога није било изненађујуће што је српска заједница почетком 1990-их година истакла захтев за успостављање српске културне аутономије у Мађарској базиране на мрежи културно-образовних установа. Правне основе за културну аутономију је поставио Мањински закон из 1993. године у чијем усвајању су знатну улогу имали представници Срба. Поред набрајања и представљања бројних институција формираних или преузетих после 2003. године, Ластић је указао и на потешкоће у функционисању мањинског самоуправног система услед неадекватних правних решења, а анализирајући резултате пописа становништва у 2011. години показао је и токове увећавање српске заједнице у Мађарској али и смањивања хомогености и компактности заједнице. (Анализа резултата пописа из 2022. године се планира за идућу годину, међутим види се да се процеси започети пре десетак година настављају и данас.) Завршавајући своје излагање Ластић је истакао бројне изазове пред којима се ова мала, али наслеђем богата заједница у будућности налази. Најава научног скупа у ПечујуУ Печују ће се 4. новембра 2025. године одржати међународна конференција под насловом „Народности и мањине у 21. веку. Идентитет, друштво, култура” („Nemzetiségek és kisebbségek a 21. században. Identitás, társadalom, kultúra”). Организатор скупа је Центар за истраживање мањина на Факултету за културологију, педагогоју и регионални развој при Универзиту у Печују (Pécsi Tudományegyetem Kultúratudományi, Pedagógusképző és Vidékfejlesztési Kar Kisebbségkutató Központja). Излагања ће одржати 28 предавача, репрезетанти правне науке, друштвених и хуманих наука, који су стручњаци за људска, мањинска, језичка и културна права, те за међунационалне и суседске односе. Теме предвања су веома шаролике и у данас више него актуелне: положај националих мањина и аспекти њихове друштвене релеванције, идентитети у друштву, у појединим областима живота и људских делатности, национална политика и права у појединим државама, у ужим и ширим регионима, однос суседних народа, демографска и статистичка питања, улога Црвеног крста у бризи о мањинама итд.
Кратко речено, конференција ће бити научни сусрет веома инсприративних предавања, велика могућност за проширивање видика и стицање нових сазнања из разних друштвених научних дисциплина, те „полигон“ за стварање веома обећавајућих научних синтеза.
На научном скупу у Печују ће учествовати и Пера Ластић, директор Српског института из Будимпеште са излагањем „Срби у Мађарској“.
Предавање Борислава Руса у Тати поводом 50. годишњице едиције Етнографије народности у МађарскојТекућа 2025. година протиче у знаку значајне годишњице дела издавачке делатности Мађарског етнографског друштва (Magyar Néprajzi Társaság), у чијем фокусу се налазе народности. Пре пет деценија на иницијативу Ивана Балаше (Balassa Ivan), секција друштва за народности је покренула засебне етнографске зборнике Немаца, Румуна, Словака и Јужних Словена у Мађарској. Заједнички часопис Јужних Словена је приказао истраживачке резултате етнографије Срба, Хрвата и Словенаца у Мађарској у периоду од 1975. до 1990. године, када је изашло десет бројева (свезака) ове едиције са великим бројем научних радова, приказа и присећања (некролога) на преминуле заслужне научнике. Почетком 1990-их година је дошло до раздвајања дотада заједничке јужнoсловенске серије на српску, хрватску и словеначку. У почетку је уредништво на челу са етнографом др-ом Ернеом Еперјешијем предложило да се српски радови публикују заједно у једном свеску са бугарским, грчким и другим малобројним мањинама и то због малобројности заједнице, мањег броја очекиваних радова, без обзира на богатсво традиција на територији Мађарске. Међутим, на предлог тадашњег представника српске народности Пере Ластића дошло је до договора да се обезбеди посебан сцезак за српске радове, макар они излазили нешто ређе, значи не сваке године, неко само сваке друге-треће.
Од 1997. до 2021. године изашло је осам бројева овог зборника радова с насловом „Етнографија Срба у Мађарској“, чији је извршни уредник био од самог почетка Борислав Рус. Он је на недавном пригодном скупу, 27. октобра 2025. године у граду Тата, у локалном музеју немачке народности одржао предавање о искуствима вишедеценијског уређивачког рада. У објављивању ових издања важну улогу су одиграле секција за народности Мађарског етнографског друштва, Етнографски институт САНУ из Београда, а временом и Српски институт у Будимпешти. Борислав Рус је рекао да су у 8 бројева објављени значајни резултати од стране еминентних аутора што Срба истраживача из матице (Етнографског, Балканолошког, Музиколошког института и Инстиута за српски језик САНУ), што из Мађарске, из редова мађарских, хрватских и српских истраживача, који су допринели обнављању истраживања етнографије Срба у Мађарској. Промоције споменуте две едиције (Етнографија Јужних Словена, односно Етнографија Срба у Мађарској) биле су држане у Будимпешти, Сегедину, Мохачу и Десци, односто у Београду, Новом Саду и Загребу. Борислав Рус је споменуо и то да још 2010. године тада тек основани Српски институт у Будимпешти своју прву конференцију организовао на тему „Етнологија Срба у Мађарској : стање и перспективе“.
У Будипешти је 2. октобра 2025. године у свечаној сали Текелијанума одржана промоција књиге „Српски рукописи у Мађарској“, издање Бибилиотеке Српске Патријаршије, објављеног уз благослов Патријарха српског Порфирија. Ово капитално дело је настало у оквиру пројекта Библиотеке Српске Патријаршије „Истраживање, евидентирање и научни опис српских средњовековних рукописа у иностраним збиркама.“ Промоцију су заједно организовали Српка православна епархија будимска и Српски црквени музеј у Сентандреји.
Књига „Српске рукописне књиге у Мађарској“ је зато значајно дело, јер први пут на једном месту доноси систематски попис и опис српских рукописа, који су чувају на територији Мађарске – у црквеним библиотекама, те у државним, универзитетским и музејским збиркама.
На свечаној промоцији о значају издања и пројекта су гоговорили др Коста Вуковић, управник Српског црквеног музеја у Сентандреји, др Владан Тријић из Народне библиотеке Србије у Београду, мр Душица Грбић из Библиотеке Матице српске у Новом Саду и др Зоран Недељковић, управник Бибилотеке Српске Патријаршије у Београду. Њихова генеарлна оцена је била да сарадња Православне Цркве и начуних установа је кључна за очување сакралног културног наслеђа, које припада и српском и европском духовном простору. Током промоције била је истакнута и улога Епархије будимске, чија библиотека у Сентандреји чува једну од најзначајнијх збирки средњовековних рукописа и старих књига ван територије Републике Србије.
Међу гостима промоције били су Високопреосвећени Митрополит будимски Лукијан, Њена Екселенција Биљана Гутић-Бјелица, амбасадор БиХ у Мађарској, Ивана Кунц, први саветник у Амбасади Републике Србије у Будимпешти, протојереј Зоран Ранковић са Православног факултета у Београду и Пера Ластић, директор Српског института у Будимпешти.
Пера Ластић на скупу у САНУУ организацији Одбора за изучавање положаја мањина и људских права САНУ 26-ог септембра ове године је приређен научни скуп о савременим миграцијама мањина из Србије. На скупу је својим излагањем о миграцији средњошколаца у Будимпешти учествовао и Пера Ластић, директор Српског института, члан Одбора.
После уводне пленарне сесије у свечаној сали САНУ рад скупа се наставио у паралелним секцијама „Миграције мањина и матичне државе“, „Миграцје мањина у светлу образовања и медија“, „Миграције мањина и очување идентитета“ и „Етнички, верски и родни идентитети у условима миграција“.
Излагачи из Србије су већином указали на значајну депопулацију националних мањина у Србији у светлу последња три пописа становништва у чему по свој прилици битну улогу има њихова спољна миграција. Учесници су добили релеватне информације о миграцији Мађара, Албанаца, Словака, Бошњака, Влаха, Бугара и Хрвата из Србије између осталог и кроз податке о опадању тиража наручених уџбеника на језицима мањина, као и о сужавању медијског простора на језицима мањина. Посебно излагање је било посвећено проблематици стицања двојног држављанства по олакшаном поступку (стицање мађарског држављанства поред основног у земљама у окружењу Мађарске), о страним студентима у Србији и српским студентима у иностранству, као и о миграцији Горанаца из Косова и Метохије.
Директор Пера Ластић је представио пилот истраживање о мотивима уписа деце из Србије у српски мањински образовни систем у Мађарској, посебно у Српску гимназију „Никола Тесла“ у Будимпешти. Његово излагање је привукло пажњу учесника који су позитивно оценили предавање и изразили потребу да се настави започето истраживање о овој теми.
Организатори припремају објављивање зборник радова са скупа.
