22. фебруара ове године у Будимпешти је одржана промоција Српског календара за 2024. годину. У Култуном центру „Српски венац“ (ул. Нађмезе бр. 49.) присутној публици Календар су представили уредници Борислав Рус, Миленко Радић и Пера Ластић. На скупу су говорили о уређивању, о значају јубилеја, о избору и обради важних актуелних тема у животу Срба у Мађарској, као и о значају Календара на плану читалачке културе.
У организацији Историјског института Центра ХУН-РЕН за филозофске науке у Будимпешти (HUN-REN BTK TTI, Budapest), 13. фебруара 2024. године је одржана промоција зборника радова „Историја насељавања и материјална култура рацког/балканског становништва у Јужном Задунављу током турске владавине“ (мађарски наслов: Rác/Balkáni népesség településtörténete és anyagi kultúrája a Hódoltságkori Dél-Dunántúlon”). Ово значајно научно издање садржи текстове дванаест предавања, која су излагана још 21. септембра 2021. године на конференцији у Музеју „Мор Вошински“ у Сексарду (Wosinsky Mór Múzeum, Szekszárd). Књига има посебне одељке за археолошка и за историјска истраживања, и обе садрже по шест научних радова. Међу њима се налази и Ксенија Голуб својим радом о осниваљу манастира Грабовца.
Након представљања зборника радова следио је разговор са присутним уредницима. На промоцији су били присутни Пера Ластић, директор Српског института у Будимпешти и Золтан Бада, историчар и сарадник исте установе. У оквиру дискусије водила се расправа у вези са пореклом ставновништва чије материјално наслеђе везано за 16-17. век на овом подручју проучавају археолози, као и око употребе разних варијаната назива за Србе, који су живели на територији Јужног-Задунавља.
На слици с лева на десно: др Антал Молнар, директор Историјског института у Будимпешти, др Андраш Немет К. археолог и главни музеолог из Сексарда, и модератор скупа, др Саболч Варга, историчар и научни главни сарадник Историјског института у Будимпешти.
Прослава Сретења у БудимпештиПоводом Сретења, црквеног празника, дана када је избио Први српски устанак и дана државности и уставности матичне државе Републике Србије, у суботу 10. фебруара 2024. је организована свечана приредба у Српском позоришту у Мађарској, у улици Нађмезе у Будимпешти. Организатори су били Српска самоуправа у Будимпешти, Српски културни клуб у Будимпешти, Српско позориште у Мађарској, Српски институт у Будимпешти, те Удружење Српски форум.
На овогодишњој свечаности су присуствовали угледни протоколарни гости из дипломатије, Александар Лончаревић, отправник послова Амбасаде Србије у Будимпешти и Биљана Гутић Бјелица, амбасадорка БиХ у Будимпешти, те руководеће личности установа и организација Срба у Мађарској: Вера Пејић Сутор, председница Самоуправе Срба у Мађарској, Љубомир Алексов, портпарол Срба у парламенту Мађарске и Аница Пандуровић, в.д директора Српског образовног центра “Никола Тесла” у Будимпешти.
Приредба је отворена химном Србије у извођењу хора Српског образовног центра „Никола Тесла” у Будимпешти под руководством диригенткиње Оливере Младеновић-Мунишић, професорке музичког васпитања. У наставку програма 20-ог по реду обележавања Сретења, у име организатора присутнима се обратио Пера Ластић. У свом говору директор Српског института је евоцирао историјат сретењских приредби у Будимпешти које се одржавају од 2004. године, када је обележена 200. годишњица Првог српског устанка, а годину дана касније одржана прва сретењска прослава. Он је истакао да су слободарске традиције српског народа биле од великог значаја не само за целокупно српство, него и за друге народе, па тако – на занимљив начин – и за Мађаре који су се у првој половини 19. века и сами борили за независност од Беча. Ластић је на крају свог говора цитирао и делове дневничких записа грофа Иштвана Сечењија који је подстакнут призором Ћеле куле истакао пример српског народа који се показао сложан у борби за слободу, док су у Мађарској владали лични интереси, сујета уместo залагања за опште добро. У оквиру сценских извођења, драмски уметник из Београда, Александар Дунић је говорио детаље из монодрама „Мудри и јуначки војвода Јанко Катић” и „Милош велики кнез српски”, које је написао Милован Витезовић. Овогодишњу свечану беседу је одржао историчар и књижевник, др Милан Мицић, генерални секретар Матице српске у Новом Саду. Он је у својој беседи представио три личности, три животна пута: Карађорђа, вође Првог српског устанка, Димитрија Давидовића, писца Сретењског устава и Петра Мијатовића из Помаза близу Будима који је као српски добровољац учествовао у Првом светском рату и оптирао за Краљевину СХС. После беседе је следило уручивање Сретењске повеље додељене Радиши и Ратку Теофиловићу. Ови светски познати чувари српске музичке традиције су често наступали на приредбама српске заједнице и на музичким сценама у Мађарској. Повеља им је додељена за јачање веза Срба у Мађарској са традиционаном културом матичне земље и народа. Повењу је преузео Ратко Теофиловић. Лаудацију је прочитао председник Српске самоуправе у Будимпешти Борислав Рус. На крају свечаности присутнима се обратио гост приредбе проф. др Драган Танчић, директор Института за српску културу у Приштини (измештен у Лепосавићу), који је присутнима представио делатност ове установе на Косову и Метохији, а потом поделио Златне плакете организатоирма Сретењске свечаности.
Програм је завршен песмама „Пукни зоро“ и „Ово је Србија“ у извођењу хора Српског образовног центра „Никола Тесла“ у Будимпешти. Након сретењског програма уследило је обележавање славе Српског културног клуба у Будимпешти Светог Трифуна. Ове године славске дарове, кољиво и колач је благосиљао отац Никола Почуча, протонамесник Епархије будимске. Славско и сретењско дружење је завршено коктелом у фоајеу позоришта до касних сати.
Од 2. до 4. фебруара 2024. године Српска читаоница „Лаза Костић“ у Сомбору је после вишегодишње паузе организовала тродневни Сомборски сајам књига, на којем је другог дана, у суботу присуствовала и трочлана делегација Срба из Мађарске у саставу Миленко Радић, уредник српске емисије Мађарског радија, Борислав Рус, председник Српске самоуправе у Будимпешти и Пера Ластић, директор Српског института. Они су били позвани као уредници Српског календара и пружена им је могућност да изложе разна издања Срба у Мађарској. Према речима директора Ластића на сајму су изложена издања пре свега Српског института, Српске самоуправе у Будимпешти и Сегединске српске заједнице – преко двадесет наслова, а приложен је и флајер са представљањем целокупног савременог српског издаваштва Срба у Мађарској. У оквиру Сајма је у суботу пре подне приређен и округли сто на тему издаваштва ван метропола. У занимљивој доскусији учестовао је и Пера Ластић који је указао на значај и потешкоће изаваштва националних мањина и предложио да матична земља учествуе у суфинансирању издања прекограничних Срба откупом знатног дела тиража који би се затим поделио библиотекама у Србији.
Дана 27. јануара 2024. у будимпештанском Текелијануму одржана је традиционална Светосавска академија уз присуство протоколарних званица – представника покрајинске владе АП Војводине, амбасаде Републике Србије и амбасаде Босне и Херцеговине у Будимпешти те руководилаца српских установа и организација Срба у Мађарској. Присутне је на почетку академије поздравила председница Самоуправе Срба у Мађарској, Вера Пејић-Сутор, а свечану светосавску беседу је одржао управник Библиотеке Матице српске у Новом Саду, Селимир Радуловић. У оквиру пригодног културно-уметничког програма наступили су рециталом о Светом Сави ученици српске основне школе у Сегедину и глумци Српског позоришта у Мађарској са инсертима из комада Петра Милошевића „Чудо у Текелијануму“.
Након завршетка културно-уметничког програма прво су уручене светосавске награде и повеље „Саве Текелије“ Самоуправе Срба у Мађарској, а затим је директор Српског института Пера Ластић прогласио резултате заједничког конкурса Самоуправе Срба у Мађарској и Српског института за сакупљање језичке, завичајно-историјске и етнолошке грађе Срба у Мађарској. На основу предлога стручне комисије Српског института и одлуке Одбора за културу Самоуправе Срба у Мађарској, прва награда је додељена Мари Ластић, економисти из Будимпеште за рад под насловом „Називи атара села Ловре“. Друга награда је припала Лазару Которчевићу, професору географије и Алекси Милићу, професору историје Српског образовног центра „Никола Тесла“ у Будимпешти, за рад под насловом „Српско гробље у Српском Ковину“. Трећу награду је добио Милан Дујмов, професор историје исте школске установе, за рад под насловом „Српска презимена у попису Копањског санџака 1570. године“. Награде су уручили Вера Пејић-Сутор, председница Самоуправе Срба у Мађарској и Пера Ластић, директор Српског института.
Вест преузета са сајта Епархије Будимске: https://www.serbdiocese.hu/2023/12/22/otvarane-arhiva-eparhije-budimske/
22. децембра 2023. године, у седишту Епархије будимске у Сентандреји приређена је свечаност поводом завршетка радова на адаптацији Архива Епархије будимске и његовог пуштања у рад након обнове. Госте је најпре поздравио Коста Вуковић, историчар уметности и кустос Музеја Епархије будимске. Господин Вуковић је присутнима представио значај архива и архивске фондове који се чувају у Сентандреји. Он је говорио о тренутним условима након обнове и перспективама за наставак научне обраде архивске грађе.
Његово Преосвештенство Епископ будимски г. Лукијан је говорио о значају Будимске епархије и њеним споменицима и старинама али и о данашњим савременим условима рада из перспективе недавно обновљеног и модернизованог архива у виду нових механички покретних полица. У том смислу, Преосвећени Владика је упутио речи захвалности Епархије будимске председнику Републике Српске г. Милораду Додику, Кабинету Председника и Влади Републике Српске чијим прилогом је обновљен Архив.
Владика Лукијан је подвукао да је после ове обнове Архив Епархије будимске уврштен у сами врх оваквих институција у Мађарској, Србији, Републици Српској и у целом региону.
О томе сведочи и Сребрна плакета Државног архива Србије која је Будимској епархији уручена на свечаности у Београду 21. децембра 2023. године.
Њена екселенција Биљана Гутић-Бјелица, амбасадор БиХ у Мађарској најпре је захвалила Епархији будимској и Његовом Преосвештенству на отвореној и пријатељској сарадњи са институцијама и водећем личностима Републике Српске и БиХ. Она је у име председника Додика и Кабинета председника изразила задовољство што је успешно реализован овај значајан пројекат који чува од заборава и пропадања српску прошлост и заоставштину. Њена екселенција је на крају свог обраћања прогласила Архив Епархије будимске отвореним и пуштеним у рад.
На крају протоколарног дела програма, г. Вуковић је сабранима представио интересантне изводе из архивске грађе која се чува у Сентандреји, а затим и саме услове, организацију и распоред архивске грађе по фондовима.
Отварању су присуствовали још и Ивана Кунц у име Амбасаде Републике Србије, г. Љубомир Алексов, српски посланик у мађарском Парламенту, г. Милан Ђурић, потпредседник Самоуправе Срба у Мађарској, г. Пера Ластић, директор Српског института са сарадницима, архијерејски заменик протојереј-ставрофор Војислав Галић са службеницима Епархије.
Фотографије је направио Золтан Бадан, историчар Српског института
СРЕЋНИ ПРАЗНИЦИ!ЖЕЛИМО ВАМ СРЕЋАН БОЖИЋ И НОВУ ГОДИНУ!
ПЕРА ЛАСТИЋ СА САРАДНИЦИМА
У прилогу можете погледати видео прилог медијског органа ВАРОШ РТВ о 100 годишњици Оптације Срба из Батање у Краљевини СХС.
У прилогу можете послушати и изјаву Пере Ластића, директора Српског института у Будимпешти о историји Срба у Батањи, као и о самом оптирању Срба и његовим последицама.
