Поводом дана рођења Јакова Игњатовића, 8. децембра 2024. године у Сентандреји је у организацији месне српске мањинске самоуправе одржано присећање на овог великана српске књижевности. О животу и делу оснивача реалистичког смера српске књижевности говорио је Пера Ластић. Директор Српског института је истакао Игњатовићево залагање за српско-мађарску сарадњу и добре односе. Поред тога, захваљујући Игњатовићу је Сентандреја стекла у српској јавности симболичан значај („светионик, фарос српства“, „српска Северњача“), а мађарски преводилац и песник, родом из Југославије Золтан Чука је својим преводима Игњатовићевих дела знатно допринео томе да је писац Сентандреје познат и мађарској публици. Управо је Золтан Чука, као председник Мађарско-југословенског пријатељског друштва организовао постављање двојезичне спомен-плоче на родној кући писца у Сентандреји, јуна 1948. године, у предвечерје одлуке Информбироа којим је осуђена Југославија иза чега су следиле тешке године у југсловенско-мађарским односима.
Поводом присећања, након краћег помена који служио отац Војислав Галић, архијерејски заменик Српске православне епархије будимске, венце су код бисте Јакова Игњатовића на малом тргу поред родне куће поставили градоначелник Сентандреје Жолт Филеп (Fülöp Zsolt), директор Српског института Пера Ластић и посланици српске мањинске самоуправе у Сентандреји. На пригодном присећању био је у приватном својству присутан и потпредседник Самоуправе Срба у Маађарској Андрија Роцков.
Овим актом месне српске самоуправе настављена је традиција овбележавања дана рођења Јакова Игњатовића код његове бисте у Сентандреји коју је започела пре више деценија Задужбина Јакова Игњатвића из Будимпеште на челу са писцем Стојаном Вујичићем.
ОБАВЕШТЕЊЕ
Самоуправа Срба у Мађарској у сарадњи са Српским институтом је расписала за 2024. годину Наградни конкурс за сакупљање српске језичке, завичајноисторијске и етнолошке грађе у Мађарској.
Првобитни рок за предају конкурса је био 15.11.2024.
Обавештавамо вас да се на предлог Српског института, рок за подношење радова за овај конкурс једнократно продужује до:
25. новембра 2024. (понедељак).
С поштовањем,
Др Јадранка Гергев
шеф Канцеларије ССМ
У Београду, на Међународном сајму књига на штанду Издавачке куће „Прометеј”, 26-ог октобра 2024. године представљена је књига „Срби у будимској вароши Табану” аутора Радомира Чваркића. На промоцији су говорили аутор, затим дипломирана историчарка Биљана Котућ и директор Српског института Пера Ластић. Сви они су истакли значај будимског Табана за српску историју, а Пера ластић је захваливши се главном издавачу Прометеју и аутору Радомиру Чваркићу посебно говорио о значају књиге за културу памћења у Србији. Књига се састоји од осам поглавља (Сеобе Српског народа, Срби у угарским градовима, Табан кроз векове пре Велике сеобе, Српска варош Табан током XVIII века, Срска варош Табан током XIX врка, Табан у ХХ веку и његов крај, Слике из живота Табана). Предговор је написао реномирани новосадски историчар Борис Стојковски, док је на крају књиге објављен напис истакнутох историчара културе из Новог Сада Ференца Немета о Табану као култном месту будимских Срба. Поговор је из пера Пере Ластића под насловом „Табан у Будиму: култура сећања”. Посебну вредност књиге чини преко 100 старих фотографија Табана. Ово репрезентативно издање је угледало света у сарадњи Прометеја и Српског института.
Сарадници Српског института су почетком октобра боравили у Ловри где су направили интерју са Средојем Симиће (1940) за пројекат Слика и памћење.
Изашла је из штампе репрезентативна књига „Срби у будимској вароши Табану” аутора Радомира Чваркића, песника и писца из Новог Сада. Издавачи су новосадски Прометеј, Српски институт и Српска самоуправа у Будимпешти. Прва промоција књиге ће се одржати 26. октобра 2024. у 16:00 часова на штанду Прометеја на Међународном сајму књига у Београду. Књигу ће представити аутор и издавачи.
У оквиру сарадње Српског института у Будимпешти и Института за српски језик САНУ, 16-17. октобра 2024. године у Будимпешти је боравио научни саветник Института за српски језик. Виктор Савић је изучавао Будимпештански одломак, писмени споменик на глагољици из XII века, који се чува у Рукописном одељењу Мађарске народне библиотеке „Сечењи” још од 1932. године. Овај глагољички рукопис је 1955. године описао мађарски слависта Петер Кираљ у стручном часопису Studia slavica. Виктор Савић је први научник из редова слависта Србије за старословенске текстове разних редакција, који je непосредно видео и садржински анализирао овај мали, али веома важан старословенски језички извор.
У Београду је 23. септембра 2024. године одржана седница Одбора за проучавање националних мањина и људских права САНУ на којој је учестовао директор Српског института Пера Ластић, као члан Одбора. На седници су размотрени планирани програми предстојећих научних скупова и округлих столова у организацији Одбора: скуп о Србима у Македонији (29. новембар 2024) и округли сто „Савремене миграције мањина из Србије“ (март – април 2025). Након седнице у свечаној сали САНУ је одржано предавање „Мањине у свом језику: Студијски случајеви српске, хрватске, бошњачке и црногорске мањине као језичких мањина – теоријска релевантност и практична изводљивост“ проф. др-а Милорада Пуповца, политичког лидера Срба у Хрватској, лингвисте и члана Одбора САНУ. Директор Српског института Пера Ластић је за време једнодневног боравка у Београду обавио и више разговора са партнерима из Института за српски језик САНУ и Етнографског инстиута САНУ, као и са етнолингвисткињом Биљаном Сикимић о реализацији пројеката Института и о учешћу истраживача из Србије у тим пројектима.
У Сентандреји, у Српском црквеном музеју је 12. септембра ове године отворена изложба „Урош Предић у Сентандреји“, у оквиру свечаног отварања „Месеца српске културе“ у Мађарској.
Током двочасовног програма присутнима су се обратили Његово Високопреосвештенство Лукијан, будимски митрополит, Коста Вуковић, кустос Музеја и саме изложбе, Снежана Мишић, представница Галерије Матице српске у Новом Саду, иначе аутор велике ретроспективне изложбе о Урошу Предићу, амбасадорка Босне и Херцеговине у Будимпешти Биљана Гутић-Бјелица, портпаролка мађарске владе и народни посланик сентандрејског округа Естер Витаљош и министар без портфеља задужен за координацију активности и мера у области веза са дијаспором Владе Србије Ђорђе Милићевић, који је отворио „Месец српске културе“ и изложбу „Урош Предић у Сентандреји“.
У фокусу поставке у просторији Музеја за повремене изложбе налази се икона светог Ђорђа коју је Урош Предић поклонио породици сентандрејског трговца Стевана Вујића поводом склапања брака са сестром супруге Предићевог брата. Поред тога посетиоци се могу упизнати и са причом о породици Вујић и њиховој вези са Предићима приказаном кроз велики број сачуваних старих породичних фотографија и докумената.
Фотографије су скениране и направљен је интервју са потомком породице у оквиру пројекта „Слика и памћење“, односно сарадње Српског института и Српског црквеног музеја. Месец српске културе по други пут организује Епархија будимска, а спонзорише Република Српска.
У IX кварту Будимпеште, у башти Културног центра Ференцвароша 7. септембра 2024. године је обављено свечано откривање српског православног крста и спомен обележја некадашњег српског православног гробља „иза Орвцијеве баште“ где су сахрањивани угледни православни грађани Пеште у периоду 1810–1861. Освећење споменика је обављено још 5. јуна ове године од стране епископа будимског, његове високопеосвештенства Лукијана у присуству политичког протокола. Још тада је одлучено да се спомен-обележје у кратком року и свечано открије пред широм публиком. Сада је одржан парастос иза којег је уз пригодне говоре откривен споменик, а затим је уследио богат пратећи програм чији организатори су били Српска самоуправа у Фееренцварошу на челу са Бранимиром Ђорђевим, Српски институт и Српско позориште у Мађарској.
Православни спомен крст и диптих од црног гранита су направљени на основу дизајна младе архитекткиње Сање Мишљеновић.
Парастос су служили архијерејски намесник будимски протојереј Зоран Остојић и будимпештански протонамесник Никола Почуча. Говоре су одржали Пера Ластић, директор Српског института у Будимпешти који је говорио о историјату гробља и представио ток пројекта, којим је подигнуто спомен-обележје. Као домаћин приредбе, Бранимир Ђорђев је изговорио речи захвалности свима који су допринели остварењу спомен-обележја. Њена екселенција, амбасадор Републике Босне и Херцеговине у Будимпешти, Биљана Гутић-Бјелица је у свом говору истакла значај истрајности Срба у Мађарској у неговању традиција. Ивана Кунц, први саветник амбасаде Републике Србије у Будимпешти је истакла је спремност Србије да буде на помоћи Србима у Мађарској у њиховим настојањима и захвалила се мађарској влади што подржава овакве пројекте српске заједнице. Милан Ђурић, потредседник Самоуправе Срба у Мађарској је истакао важност неговању српског наслеђа у Будимпешти и Мађарској.
Након свечаних говора следио је чин откривања: вео са споменика су скинули Пера Ластић, Борислав Рус, Бранимир Ђорђев и Тибор Прагаи. Тиме је споменик и званично постао део непокретног културног блага Срба у Мађарској.
Током манифестације, у оквиру пратећег културног програма наступили су хор Српског образовног центра „Никола Тесла“ у Будимпешти, под диригенстком палицом Оливере Мунишић-Младеновић; чланови Српског позоришта у Мађарској, Бранимир Ђорђев и Јосо Маториц, који су говорили одломке из литерарних дела Јакова Игњатовића, Михаила Витковића и Петра Милошевића; вокална солисткиња Бранка Башић у пратњи уметника на хармоници Слободана Вертетића и на крају КУД „Табан“ из Будимпеште, који је присутну публику очарао кореографијом игара из Косовског Поморавља.
Дружење је настављено до касних вечерњих сати уз роштиљ и игранку уз музику оркестра Коло из Тукуље.
