Приликом боравка у Београду, директора Перу Ластића су примиле директорка Музиколошког института Катарина Томашевић и научни сарадник Наташа Марјановић. Они су евоцирали успомене на недавно преминулу бившу директорку Музиколкошког института Даницу Петровић која је пре више деценија започела сарадњу са Србима у Мађарској, као и са Српским институтом. Настављајући досадашњу успешну сарадњу представници две установе су се договорили да ће се Српски институт укључити у издавачки подухват објављивања последња два тома сабраних дела Корнелија Станковића (Будим, 1831 – Будим, 1865).
Седница Одбора за људска и мањинска права САНУУ Београду је 13. фебруара 2025. године одржана седница Одбора за људска и мањинска права на којој је учествовао и директор Српског института. Између осталог Одбор се бавио припремом два научна скупа. Скуп о савременим миграцијама мањина у Србији одржаће се 26. септембра ове године, а конференција о афирмативним активностима (мерама позитивне дискриминације) у заштити националних мањина биће приређен новембра ове године. Директор Пера Ластић је позвани излагач на оба скупа. Он је оставио и по један примерак књиге Срби у будимској вароши Табан Радомира Чваркића (издање Прометеја и Српског института) и Српског календара 2025 Библиотеци САНУ и самом Одбору.
Успешна одбрана докторске дисертације Душана Ј. ЉубојеСпољни сарадник Српског института у Будимпешти, Душан Ј. Љубоја је 7. фебруара 2025. године успешно одбранио докторску дисертацију на енглеском језику. Као финални чин својих постдипломских студија у Докторској школи Департмана за интердисциплинарне студије „Атеље“ при Универзитету „Лоранд Етвеш“ у Будимпешти, млади историчар из Сомбора је одбранио своје научно дело под насловом „Пешта и Будим као српски културни центри у првој половини ХIХ века“ (оригинални наслов: „Pest-Buda as a Serbian Cultural Center in the Firs Half of the Nineteenth Century”). Испитна комисија је докторску дисертацију и одбрану оценила са summa cum laude, а Душана Ј. Љубоју службено прогласила за доктора историјских наука.
У Будимпешти, 6. фебруара 2025. године, у свечаној сали за читање предавања Мађарске академије наука je представљен зборник радова с насловом „Мецене Мађарске академије наука“ (A Мagyar Tudományos Аkadémia mecénásai). Уредница издања са чак 16 реномираних аутора је Др Јудита Клемент (Dr. Klement Judit), универзитетски професор историје из Будимпеште. Ово репрезентативно дело су пред пуном салом надахнуто приказали Др Габор Ђани (Dr. Gyáni Gábor), редовни члан Академије и академски доктор Бенедек Ланг (Dr. Láng Benedek). Књига је значајна из српског аспекта, јер међу меценама су били приказани и Сава Текелија и Јован Нако. Српски институт је пружио техничку помоћ при уређивању издања, а Галерија Матице српске је обезбедила репродукцију чувеног потрета Саве Текелије, рад мађарског сликара Мора Тана (Thán Mór) из 1861. године.
Промоција књиге Милана Мицића у ЛовриУ оквиру пратећих програма научног округлог стола одржана је у Ловри поводом 100. годишњице оптирања Срба из овог места и промоција књиге Милана Миића „Срби оптанти из Мађарске у Краљевини Југославији (1921-1941)“. Учесници научног скупа из Србије су у Ловру стигли из Српског Ковина. У Ловри их је у сали локалног пансиона (адаптирана зграда бивше сеоске куће) примио Љубомир Алексов, портпарол српске националне мањине у парламенту Мађарске и предсавници Срба у Ловри. Промоцији је присуствовао и потпредседник општине Ада из Србије Игор Аврамовић, иначе и сам потомак оптанта из Ловре.
УЧЕСНИЦИ НАУЧНОГ ОКРУГЛОГ СТОЛА У СРПСКОМ КОВИНУДан иза научног округлог стола „Оптација Срба из Мађарске – век касније“, 15. децембра 2024. године је за учеснике скупа из Србије Српски институт организовао посету Српском Ковину. Учеснике је у манастиру Српски Ковин примио и угостио архимандрит Методије (Марковић).
Током боравка у Српском Ковину, учесници скупа су били присутни на недељној литургији у капели формираној у широком приземљу одвојеног звоника манастирског храма чије основе потичу из 16. века. Затим уз стручно вођење Пере Ластића, директора Српског института разгледали су ентеријер чувеног манастирског храма подигнут 1487. године у касноготском стилу. Ова најстарија сачувана српска светиња у Мађарској је у целости живописана 1771. године у позновизанстијском стилу од стране мајстора пристиглих из Мосхопоља, на југу данашње Албаније. Музејску поставку коју је од предмета богате црквене ризнице пре пар година у бившем парохијском дому унутар манастирског комплекса формирао Српски црквени музеј, представио је отац Методије.
Учесници скупа из Србије су имали прилику и да посете недавно очишћено и ограђено српско православно гробље у Српском Ковину.
Након поподневних сесија и закључивања научног округлог стола, у свечаној сали Текелијанума била је промовисана монографија генералног секретара Матице српске, историчара др Милана Мицића „Срби оптанти из Мађарске у Краљевини Југославији 1921-1941”. На почетку промоције говорила је Сунчица Марковић испред Културног центра Новог Сада, која је представила активности Центра везане за тематику оптирања.
О настанку књиге коју је објавио Српски институт говорио Пера Ластић, директор Института, док је садржај књиге представио сам аутор Милан Мицић.
Током научног округлог стола, у библиотеци Текелијанума су отворене две пригодне постер изложбе о оптирању. Једна – дело Радована Њежића – о оптацији у Новом Кнежевцу и Сенти, а друга – дело Вељка Максића – о насељавању оптаната у околини Вуковара. Богат фотодокументациони материјал указује да се код потомака оптаната у Србији и Хрватској налази још увек велика количина грађе, која може да послужи и формирању једне озбиљне сталне поставке о оптирању Срба из Мађарске у Краљевину СХС.
У свечаној сали Текелијанума у Будимпешти, 14. децембра 2024. године је у организацији Српског института и Матице српске одржан научни округли сто под насловом „Оптирање Срба из Мађарске – век касније“.
На скупу је учествовало укупно 17 истраживача из Србије, Хратске и Мађарске, који су у својим излагањима свестрано анализирали кључна питања овог историјског догађаја од епохалног значаја за Србе у Мађарској: историчар и књижевник Милан Мицић, генерални секретар Матице српске, затим аутор прве монографије о оптирању од основног значаја, виши архивиста у пензији Гојко Маловић, историчар Александар Хорват из Музеја Војводине, Богдан Шекарић, етнолог из Музеја Војводине, архитекта Марија Силађи са Факултета техничких наука у Новом Саду, правник Јелена Веселинов, управник послова Матице српске, историчар Страхиња Козомора, историчар и новинар из Новог Кнежевца Радован Њежић, историчар из Вуковара Вељко Максић, Владимир Папић, књижевни историчар са Филозофског факултета у Новом Саду, Милена Кулић, књижевни историчар из Матице српске, историчар Золтан Бада, сарадник Српског института, професор Арпад Хорњак, историчар са Универзитета у Печују, Пера Ластић, директор Српског института, Нада Хајџан, спољни сарадник Српског института и Никола Ластић, историчар књижевности, доцент Педагошког факултета Универзитета „Лорант Етвеш“ у Будимпешти. Посебну вредност скупа је представљао мултидисциплинарни приступ, пре свега резултати микроисторијских истраживања. Коришћени су архивски извори централних и локланих архива, приватне архиве породица, написи српске и мађарске штампе. Анализирана су дела српских књижевника из Мађарске у чијим делма се јављала тематика оптирања.
Како учесници скупа, тако и публика која је поред медија такође показала значајно интересовање, изразили су опште задовољство организацијом, садржајем и научним нивоом скупа.
