У Сентандреји, у Српском црквеном музеју је 12. септембра ове године отворена изложба „Урош Предић у Сентандреји“, у оквиру свечаног отварања „Месеца српске културе“ у Мађарској.
Током двочасовног програма присутнима су се обратили Његово Високопреосвештенство Лукијан, будимски митрополит, Коста Вуковић, кустос Музеја и саме изложбе, Снежана Мишић, представница Галерије Матице српске у Новом Саду, иначе аутор велике ретроспективне изложбе о Урошу Предићу, амбасадорка Босне и Херцеговине у Будимпешти Биљана Гутић-Бјелица, портпаролка мађарске владе и народни посланик сентандрејског округа Естер Витаљош и министар без портфеља задужен за координацију активности и мера у области веза са дијаспором Владе Србије Ђорђе Милићевић, који је отворио „Месец српске културе“ и изложбу „Урош Предић у Сентандреји“.
У фокусу поставке у просторији Музеја за повремене изложбе налази се икона светог Ђорђа коју је Урош Предић поклонио породици сентандрејског трговца Стевана Вујића поводом склапања брака са сестром супруге Предићевог брата. Поред тога посетиоци се могу упизнати и са причом о породици Вујић и њиховој вези са Предићима приказаном кроз велики број сачуваних старих породичних фотографија и докумената.
Фотографије су скениране и направљен је интервју са потомком породице у оквиру пројекта „Слика и памћење“, односно сарадње Српског института и Српског црквеног музеја. Месец српске културе по други пут организује Епархија будимска, а спонзорише Република Српска.
У IX кварту Будимпеште, у башти Културног центра Ференцвароша 7. септембра 2024. године је обављено свечано откривање српског православног крста и спомен обележја некадашњег српског православног гробља „иза Орвцијеве баште“ где су сахрањивани угледни православни грађани Пеште у периоду 1810–1861. Освећење споменика је обављено још 5. јуна ове године од стране епископа будимског, његове високопеосвештенства Лукијана у присуству политичког протокола. Још тада је одлучено да се спомен-обележје у кратком року и свечано открије пред широм публиком. Сада је одржан парастос иза којег је уз пригодне говоре откривен споменик, а затим је уследио богат пратећи програм чији организатори су били Српска самоуправа у Фееренцварошу на челу са Бранимиром Ђорђевим, Српски институт и Српско позориште у Мађарској.
Православни спомен крст и диптих од црног гранита су направљени на основу дизајна младе архитекткиње Сање Мишљеновић.
Парастос су служили архијерејски намесник будимски протојереј Зоран Остојић и будимпештански протонамесник Никола Почуча. Говоре су одржали Пера Ластић, директор Српског института у Будимпешти који је говорио о историјату гробља и представио ток пројекта, којим је подигнуто спомен-обележје. Као домаћин приредбе, Бранимир Ђорђев је изговорио речи захвалности свима који су допринели остварењу спомен-обележја. Њена екселенција, амбасадор Републике Босне и Херцеговине у Будимпешти, Биљана Гутић-Бјелица је у свом говору истакла значај истрајности Срба у Мађарској у неговању традиција. Ивана Кунц, први саветник амбасаде Републике Србије у Будимпешти је истакла је спремност Србије да буде на помоћи Србима у Мађарској у њиховим настојањима и захвалила се мађарској влади што подржава овакве пројекте српске заједнице. Милан Ђурић, потредседник Самоуправе Срба у Мађарској је истакао важност неговању српског наслеђа у Будимпешти и Мађарској.
Након свечаних говора следио је чин откривања: вео са споменика су скинули Пера Ластић, Борислав Рус, Бранимир Ђорђев и Тибор Прагаи. Тиме је споменик и званично постао део непокретног културног блага Срба у Мађарској.
Током манифестације, у оквиру пратећег културног програма наступили су хор Српског образовног центра „Никола Тесла“ у Будимпешти, под диригенстком палицом Оливере Мунишић-Младеновић; чланови Српског позоришта у Мађарској, Бранимир Ђорђев и Јосо Маториц, који су говорили одломке из литерарних дела Јакова Игњатовића, Михаила Витковића и Петра Милошевића; вокална солисткиња Бранка Башић у пратњи уметника на хармоници Слободана Вертетића и на крају КУД „Табан“ из Будимпеште, који је присутну публику очарао кореографијом игара из Косовског Поморавља.
Дружење је настављено до касних вечерњих сати уз роштиљ и игранку уз музику оркестра Коло из Тукуље.
Свечано откривање српског православног крста и спомен обележја у Ференцварошу (најава)
Делегација Института за српску културу у Приштини/Лепосавићу на челу са проф. др Драганом Танчићем била је у посети у Будимпешти на прослави Сретења. За време фебруарског сусрета успостављени су контакти са Српским интитутом, и било је договорено да се организује узвратна посета у Лепосавић.
До тог путовања је дошло од 18. до 22. јуна ове године. Делегација Института у саставу Пера Ластић, диртектор, Золтан Бада, сарадник института, Борислав Рус, председник Српске самоуправе у Будимпешти и Миленко Радић, уредник српског програма Мађарског радија присуствовала је скупу „Ми и други кроз визуру Косова и Метохије“ у Рашкој, који се одвијао 19-20. јуна у месном Дому културе и радила у три паралелне сесије. Представници Српског института обратили су се присутнима у протоколарном делу програма: предсатавили су српску заједницу у Мађарској, рад Српског института, те изразили жељу за сарадњу у областима од заједничког интереса. Наша делегација је добила прилику да за време боравка представи и Српски календар 2024. пред јавности у Јужној Србији.
На северу Косова, у Лепосавићу се налази седиште Института за српску културу. Од љубазних домаћина добили смо прилику да уз помоћ локалног водича у следећа два дана обиђемо српске светиње на Косову и Метохији: Пећку патријаршију, манастир Високи Дечани, у граду Призрену саборни храм Светог Ђорђа, цркву св. Николе и Богородице Љевишке, као и оближњи манастир Светих Арханђела, те на крају манастир Грачаницу и споменик на Газиместану, на попришту косовске битке из 1389. године. У месту Грачаници нас је примио и директор месног српског културног центра „Видовдан“ Живојин Ракочевић, са којим су вођени разговори о могућој сарадњи са српским културним установама у Мађарској.
Током вишедневне посете искористили смо прилику да нашим домаћинима – Институту за српску културу у Лепосавићу, дому културе у Рашки и дому културе „Видовдан“ у Грачаници, као и манастирским библиотекама поклонимо избор из издања Српског института и Самоуправе Срба у Мађарској, односно Српске самоуправе у Будимпешти.
У повратку са Косова и Метохије, четворочлана делегација Срба из Мађарске је у околини Новог Пазара посетила и манастир Ђурђеви ступови, као и Петрову цркву.
Дана 5. јуна 2024. године на месту некадашњег српског православног гробља „иза Орцијеве баште“ обављено је свечано освећење спомен обележја као знак колективног сећања на знамените Србе, који су својевремено живели и радили у престоници Краљевине Угарске. На месту присећања, у парку Центра за културу Ференцвароша (у улици Халер бр. 27.) појавили су се Дејан Миливојевић, министар саветник, отправник послова амбасаде Републике Србије у Будимпепште, затим Марко Потић, први секретар, те Немања Деспотовић, отправник послова амбасаде Републике Босне и Херцеговине у Будимпепшти. Од домађих званичника били су присутни: Вера Пејић Сутор, председница Самоуправе Срба у Мађарској, Милан Ђурић, потпредседник, Љубомир Алексов, портпарол Срба у мађарском парламенту, Борислав Рус, председник Српске самоуправе у Будимпешти и Игор Рус, потредседник српске самоуправе ХIХ кварта Локалне власти су представљали Кристина Барањи, градоначелница и Жужана Деме, заменица градоначелнице IХ кварта (Ференцвароша) у Будимпешти.
Споменик се састоји од два елемента: од традиционалног гробљанског православног крста и гранитног диптиха који подсећа на отворену читуљу. Пројектант је била је млада архитекткиња Сања Мишљеновић.
Црквени церемонијални чин освећења је обавио Њ. Пр. епископ будимски Лукијан са свештенством будимског намесништва. Потом је следио прикладни културно-уметнички програм у извођењу драмског уметника Милана Руса заједно са члановима Српског позоришта у Мађарској и са једном мањом групом гостујућих глумаца из Суботице. Они су увели на српском језику и у мађарском преводу, уз пратњу гитаре песму Михаила Витковића „Александрова песма“.
Владика будимски Г.Г. Лукијан је истакао значај односа Срба верника према својим прецима и свевишњем господару нашег живота. Потом у оквиру свечаног присећања на историјат гробља „иза Орцијеве баште“ и о свим важнијим етапама реализације постављања спомен обележја веома надахнути говор је одржао директор Српског института у Будимпешти. Пера Ластић је истакао да је овај успешно завршен пројекат резултат заједничких напора Српске мањинске самоуправе у Ференцварошу, на челу са Бранимиром Ђорђевом, Српске мањинске самоуправе у Кишпешту и њеног потпредседника Игора Руса, као и Српског института. Постављање спомеика су суфинансирали влада Републике Мађарске, Самоуправа Срба у Мађарској, Српска самоуправа у Будимпешти и Српска самоуправа XIV кварта у Зуглоу.
Освећење спомен обележја на месту некадашњег српског православног гробља „код Орцијеве баште“ обавиће Њ.Пр. епископ будимски Лукијан са свештенством будимског намесништва 5. јуна 2024. године у 11 часова у парку Центра за културу Ференцвароша (ул. Халер) уз пратећи програм и најављено присуство министра културе Србије Николе Селаковића. Спомен обележје које се састоји од традиционалног гробљанског крста и гранитног диптиха који подсећа на отворену читуљу резултат је заједничког напора Српске мањинске самоуправе у Ференцварошу, на челу са Бранимиром Ђорђевом, Српске мањинске самоуправе у Кишпешту и њеног потпредседника Игора Руса, као и Српског института на челу са директором Пером Ластићем. Споменик је пројектовала млада архитекткиња Сања Мишљеновић. Постављање спомеика су суфинансирали мађарска влада, Самоуправа Срба у Мађарској, Српска самоуправа у Будимпешти и Српска самоуправа у Зуглоу.
У Будимпешти, у препуној свечаној сали Текелијанума одржана је промоција репрезентативне монографије историчарке уметности Ксеније Голуб „A grábóci ortodox monostor” (Православни манастир Грабовац). Издавачи ове монографије објављене на мађарском језику су Епархија будимска и Српски црквени музеј у Сентандреји. Ова скупоцена књига је штампана значајним средствима добијеним из разних извора мађарске владе и спонзора. Присутнима на промоцији обратили су се заменица државног секретара Министарства културе и иновација Анико Хертер-Кручаи (на мађарском) и Њ.Пр. епископ будимски Лукијан. Даљи ток промоције је водио Коста Вуковић, управник Српског црквеног музеја. Из аспекта историографије рад Ксеније Голуб је приказао и похвално оценио директор Историјског института Центра за хуманистичке науке Мађарске истраживачке мреже Антал Молнар (на мађарском). Из аспекта историчара уметности о књизи је такође веома похвално говорио виши кустос Музеја примењених уметности у Будимпешти Силвестер Тердик (на мађарском). Поред ауторке искрене похвале је добио и њен муж, фотограф Иван Јакшић, аутор највећег дела фотографија у монографији. На крају промоције завалност свима онима који су помогли остварење пројекта изразила је ауторка Ксенија Голуб (двојезично) иза чега је још дуго трајало уписивање посвета у почасне примерке ове изузетне публикације чија продаја ће почети према предвиђањима током месеца јуна. Изражавајући захвалност ауторка је посебно истакла улогу Српског института у настанку ове књиге. Наиме, почеци њеног истраживачког рада у вези са манастиром, везују се за пројекат Института „Документовање ентеријера српских православних цркава у Мађарској“ у оквиру којег су Ксенија Голуб и Иван Јакшић систематски документовали и описали зидно сликарство, иконостас, мобилијар и цео ентеријер манастирског храма. Институт је такође допринео стипендирању ауторке у оквиру којег је настала прва верзија рукописа књиге, а такође је наручио и финансирао лекторисање рукописа и помогао да се изради проширена, друга варијанта рукописа књиге која је урађена такође на мађарском језику. Нада Института да се ова значајна монографија која може да утиче на формирање идентитета припадника српске заједнице у Мађарској прво објави на српском језику или паралелно на српском и мађарском језику, није се остварила. Следећи задатак би свакако био – како је напоменуо и епископ будимски Лукијан – превођење ове обимне књиге на српски језик како би се она нашла на полицама сваке српске породице у Мађарској а да би и публика у матичној земљи била упозната са овом нашом светињом, српском уметношћу на овом подручју из XVIII века.
Скупштина Самоуправе Срба у Мађарској је 27. маја о.г. одобрила статут (организација и правила рада) Српског института. На поновљеној седници 9. маја је опет усвојила билансни извештај и извештај о раду Српског института за 2023. годину.
На скупштини Матице српске у Новом Саду20. априла је у Новом Саду одржана скупштина Матице српске, на којем је учествовало 466 чланова Матице српске са правом гласа (редовни чланови, стални чланови сарадници, чланови сарадници) – до сада најмасовније учешће чланства које је потврдило исправност политике широког отвaрања врата Матице према српским научницима и културним посленицима и ван Новог Сада, Београда, односно Србије. Скупштини су присуствовали и чланови из Црне Горе и Македоније. После извештаја које су поднели председник Матице Драган Станић, директор Библиотеке Матице српске Селимир Радуловић и управница Галерије Матице српске Тијана Палковљевић Бугарски обавештавајући присутне о изузетно богатој и успешној четворогодишњој активности, приступило се избору руководства Матице. Тајним гласањем је потврђено досадашње руководство на челу са Драганом Станићем, председником и Миланом Мицићем, генералним секретаром. Скупштина је потврдила избор за редовног члана Маријете Вујичић из Будимпеште, као и Пере Ластића, директора Српског института, Драгомира Дујмова, књижевника из Будимпеште и Рената Вујаковића, песника из Калаза/Карађорђева. Присуство скупштини је пружило прилику Маријети Вујичић да са председником Станићем разговара о поклањању бисте Стојана Вујичића Матици српској, док је руководилац Српског института са председником Станићем разговарао о припремама за обележавање 200. годишњице Српског летописа (Летописа Матице српске) у Новом Саду и Будимпешти.
