У организацији Славистичке катедре у Будимпешти и Бугарског културног форума, а поводом Дана Ћирила и Методија и 100. годишњице оснивања бугарске православне црквене општине у главном граду Мађарске, приређен је 24. маја о.г. скуп-округли сто на тему „Мађарска и источно хришћанство – култови, храмови, језички споменици“. Од 17 најављених радова један је био посвећен српској теми, значају манастира Грабовца за историју културе и уметности. Рад је на високом стручном нивоу изложила историчарка уметности Ксенија Голуб из Будимпеште. Она тренутно у сарадњи са Српским институтом припрема рукопис монографије о уметности манастира Грабовца и на скупу је изложила део резултата својих истраживања и онога што је данас познато из литературе о овом српском манастиру у Мађарској основаном још у 16. веку. Поред бројних интересантних и квалитетних излагања су се нашла и нека мање научно заснована која су игнорисала српско наслеђе, српске културне везе или су својатала српску баштину насталу на овим просторима. Током дискусије је присутан представник Српског института својом интервенцијом кориговао ставове који су се можда превише удаљили од историјске стварности.
У организацији Српског института, Српског културног клуба у Будимпешти и Српске самоуправе у Будимпешти, 26. априла 2016.г. је историчарка др Александра Колаковић из Института за политичке студије у Београду одржала предавање „Интелектуалци у Великом рату (1914-1918) – француско-српска сарадња“. Мала али одабрана публика је са великим занимањем слушала излагање пропраћено са изобиљем слајдова који су на живописан начин помоћу фотографија, насловних страна француских и српских листова и књига, новинских илустрација, потрета дочарали узбудљиво и трагично доба Првог светског рата. После предавања су следила бројна питања и дискусије слушалаца што је пружило прилику др Колаковић да покаже своје широко знање о интелектуалном свету Србије и Европе са почетка 20. века. Посебну пажњу су привукле дискусије и питања усмерена на успоређивање улоге и учинка српске интелигенције из доба Великог рата, односно протеклих деценија распада Југославије. Др Колаковић је свој боравак у Будимпешти искористила за разговоре са представницима Српског института о сарадњи у доменима од обостраног интереса. Др Александра Колаковић је дипломирала на Филозофском факултету Универзитета у Београду 2004. године, а докторирала је 2015. под ментосртвом др Милоша Ковића, темом „Француски и српски интелектуалци – сарадња и утицаји 1894 – 1914“.
Српски институту и Српски културни клуб у Будимпешти у сарадњи са Српском самоуправом у Будимпешти, срдачно Вас позивају на трибину
„ Интелектуалци у Великом рату“
коју ће одржати
Историчарка др Александра Колаковић
Институт за политичке студије, Београд.
Домаћин програма Петар Ластић директор Српског института.
Уторак 26. април 2016. у 18:30 Микше Фалка бр. 3
Др Душан Т. Батаковић, директор Балканолошког института САНУ одржао је 19. априла 2016.г. у Институту за историјске науке МАН у Будимпешти предавање под насловом „Србија и идеја југословенског јединства у време Првог светског рата“. Др Батаковић је своје добро посећено и од научне публике добро примљено предавање на енглеском језику пре свега фокусирао на питање одговорности за избијање Првог светског рата и веома аргументовано одбацио новије тезе о кључној одговорности Србије. За време боравка у Будимпешти др Батаковић је посетио Српски институт где се упознао са радом ове установе Самоуправе Срба у Мађарској.
Успешни конкурсиКонкурси Српског института код Министарства за људске ресурсе Мађарске били су успешни, и одобрена су следећа средства:
– историчарски скуп 400 хиљада форинти
– слика и памћење 600 хиљада форинти
– објављивање зборника радова 600 хиљада форинти
Директор Српског института Пера Ластић са сарадником Золтаном Бадом и председником Српске самоуправе у Будимпешти Бориславом Русом боравио је 13. априла 2016. у Новом Саду. Током боравка обављени су разговори о сарадњи у остваривању предстојећих програма Института са: Музејем Војводине, Архивом Војводине, Одсеком за историју Филозофског факултета Универзитета у Новом Саду, Матицом српском, Галеријом Матице српске и историчарем Миланом Мицићем. Са директорком музеја војводине др Агнеш Озер је договорена институционализација сарадње, која треба да обухвати заједничка истраживања, као и размењивање промоција, изложби итд. У Архиву Војводине је преузет део тиража књиге др Данила Урошевића о интернирању Срба из Бачке за време Другог светског рата, са Галеријом Матице српске је размотрено укључивање Српског института у пројекат рестаурисања, рекострукције и презентације иконостаса некадашњег Будимског саборног храма, са сарадницима Одсека за историју Филозофског факутета Универзитета у Новом Саду размотрено је укључивање новосадских историчара у реализацију овогодишњег научног скупа Српског института, са председником Матице српске Драганом Станићем пре свега су размотрени планови за заједничке програме, који се тичу изучавања српско-мађарских културних веза, са Миланом Мицићем размотрена је могућност покретања истраживачке теме о животу српских оптаната из Мађарске у Краљевини СХС, односно Југославији.
8. и 9. априла 2016. Коста Вуковић и Пера Ластић су обавили теренска истраживања у оквиру пројекта „Слика и памћење”. Они су 8. априла у Сантову снимили интервју са Радованом Филаковићем власником великог броја фотографија од велике документарне вредности о животу Српске православне црквене општине у овом месту, као и о раду чувеног сантовачког пароха Љубинка Галића. За дигиталну архиву пројекта скенирано је око 40 фотографија, а одабрано је још њих шестдесетак за наставак рада у Сантову. 9. априла у црквено-општинској згради (бивша зграда Српске вероисповедне школе) у Мохачу направљен је интервју са Златицом Десанчић, Душаном Мате и Зорицом Степанов. Овом приликом је селектовано преко 200 изузетно занимљивих фотографија и скенирано је још седамдесетак. У Мохачу такође следи наставак теренског рада. Цео ток ове акције снимила је и екипа Српског екрана Мађарске телевизије. Српски институт се захваљује камерману Ђорђу Шибалину, иницијатору акције у Сантову и Мохачу.
У Сегедину је 29. марта одржан шири састанак у организацији Самоуправе Срба у Мађарској, са циљем да се са Србима из Сегедина и околине постигне конкретан договор о оснивању Српске васпитно-образовне установе у овом граду. Састанку је као иницијатор израде студије изводљивости за ову установу присуствовао и директор Српског института Пера Ластић. Он је подржао идеју оснивања установе указавши на то, да без институције српство у овом граду и околини, које је друго најбројније у Мађарској, неће моћи опстати.
Билатерална заштита мањинаУ оквиру припрема за наредну седницу Мешовите међувладине српско-мађарске комисије за заштиту мањина, организован је у Будимпешти 19. марта 2016. састанак представника Самоуправе Срба у Мађарској и њених установа са српским копредседником мешовите комисије Ненадом Иванишевићем и министром за рад и социјална питања Александром Вулином. Састанку је присуствовао и директор Српског института, ко је између осталог представио захтеве, које се тичу унапређења рада Српског института:
– поступно повећање буџета Института ради повећања броја запослених до минимално неопходног нивоа
– издвајање посебних средстава за крупније пројекте Института, који трају више од годину дана
– суфинансирање будућег часописа Српског института
На студијском боравку у Архиву Епархије Будимске боравили су током марта историчари Горан Васин и Ненад Нинковић са Филозофског факултета у Новом Саду. Њихов боравак је искориштен да се размотре припреме за обележавање стоте годишњице смрти првог градоначелника Сентандреје Едвина Думче. Историчари су о томе водили разговоре са кустосом Музеја Епархије Будимске Костом Вуковићем, као и са директором односно сарадником Српском института, Пером Ластићем и Золтаном Бадом.
