Kategória: Вести

ВИДОВДАНСКИ МАРАТОН

Програми посвећени Видовдану у Будимпешти и Сентандреји су ове године почели већ у 9 сати ујутру, у недавно боновљеној свечаној сали Текелијанума са рециталом чланова Српског позоришта у Мађарској. То је био и почетак рецитаторског маратона који је пратио током целог дана све програме обележавања празника и у који су се могли укључити и сами гледаоци и слушаоци.

Учесници Видовданског маратон из Српског позоришта

ВИДОВДАН 2016

И ове године је у Будимпешти и Сентандреји обележен у српској заједници Видовдан. Ове године главни организатори су били Музеј Епархије Будимске, Српски институт и Српско позориште у Мађарској, уз подршку Самоуправе Срба у Мађарској, Српске самоуправе у Будимпешти и других српских организација и установа. Обележавање Видовдана није никада престајало међу Србима у Мађарској, па чак ни за време државног социјализма када се он обележавао само у српско-православним храмовима. Од 1999. године, на иницијативу садашњег диретора Српског института Пере Ластића поново се слави Видовдан и ван храмова.

Ове године је после дужег времена поново богатији програм обележавања заснован на идеји директора Српског позоришта Милана Руса. Целодневни програми су добили назив „Водовдански маратон“.

ВИДОВДАН програм Будимпешта – Сентандреја, 28. јун 2016.

9:00– Свечанасала Текелијанума (Будимпешта, ул Вереш Палне бр. 17): Отварање рецитаторског Видовданског маратона Српског позоришта у Мађарској. Учествују уметници позоришта и чланови српске заједнице у Мађарској. Маратон као караван прати све видовданске програме током дана.

10:00– Храмсв. Великомученика Георгија у Пешти (на углу ул. Вереш Палне и Српске улице): Св. литургија, а после литургије помен Св. Кнезу Лазару и косовским мученицима

13:00 – Некадашња палата деспота Стефана Лазаревића у Будиму (ул. Орсагхаз бр. 9): Полагање венаца код спомен-плоче уз пригодни програм

14:30– РесторанКорнер код Милета у Сентандреји (трг Цара Лазара): Наставак Видовданског рецитаторског маратона у Сентандреји

16:30 – Биста Кнеза Лазара у башти епископског двора у Сентандреји: полагање венаца

17:00– Саборнихрам у Сентандреји: Вечерње

око 17:30– Споменкрст Цара Лазара у Сентандреји(трг Цара Лазара): Помен

18:00 – Препарандијау Сентандреји (Главни трг): Отварање изложбе фоторепродукција „Студеница – бисер српске уметности“.Изложбу отварају игуман манастира Студенице Тихон и историчар Душан Вујичић (ПЛАТОНЕУМ, Нови Сад). Учествују уметници Српског позоришта и хор Јавор.

20:00 – Српскопозориште у Мађарској и Српски културни центар у Мађарској (Будимпешта, ул. Нађмезе 49): Свечано затварање Видовданског маратона уз отварање изложбе репродукција ликовних приказа тема везаних за Косово и Косовски бој. Завршни коктел.

Организатори: Српско позориште у Мађарској, Музеј Епархије будимске, Српски институт и Српска самоуправа у Будимпешти у сарадњи са Задужбином Саве Текелије, Самоуправом Срба у Мађарској, Српским културним центром у Мађарској, Српским културним клубом у Будимпешти, Српским клубом и културним удружењем у Сентандреји, Српском самоуправом у Сентандреји, Српском самоуправом у Зуглоу – Будимпешта XIV кварт, Српском самоуправом у Ференцварошу – Будимпешта IX кварт, Српском самоуправом у Малој Пешти – Будимпешта XIX кварт.

40 година излажења едиције етнографије националних мањина у Мађарској

Поводом 40 година излажења едиције етнографије националних мањина у Мађарској, у организацији Етнографског музеја, мађарског парламента и Института за националну стратегију у Будимпешти је одржана 8-9. јуна 2016. године конферецнија под насловом „Модели заједничког живљења у Карпатском базену“, са поднасловом „Историјско искуство и наслеђе: интеграција националних мањина у Карпатском басену“. Првог дана, у оквиру скупа, о традицији Срба у „Карпатском басену“ говорио је Борислав Рус, председник српске самоуправе у Будимпешти, уједно и уредник едиције „Етнографија Срба у Мађарској“. Борислав Рус је други дан опет представио 7. свезак „Етнографије Срба у Мађарској“ који је управо ових дана изашао из штампе.

Председник народнсоне секције Мађарског етнографског друштва Шандор Хорват и Борислав Рус као промотери у Парламенту

Борислав Рус у Етнографском музеју

Приказна монографија др Горана Васина

У организацији Српског института, Српског културног клуба и Српске самоуправе у Будимпешти приређена је у уторак 7. јуна 2016. године у Будимпешти следећа у низу промоција књига историјског садржаја. Овај пут је пред нешто бројнијом публиком приказна монографија др Горана Васина заменика шефа одсека за историју Филозофског факултета у Новом Саду о патријарху Георгију Бранковићу и његовом добу. Књигу је представио колега аутора, историчар др Ненад Нинковић истакнувши значај монографије за српску историографију која се дуги низ деценија није на научном нивоу објективно бавила црквеном историјом, а унутар тога биографијама истакниутих црквених великодостојника. Говорећи о лику и резултатима рада патријарха Бранковића (1890-1907), аутор је ставио нагласак на патријархове заслуге у одржавању, изграђивању, учвршћивању црквене организације, на њене сигурне материјалне темеље, као и на чувену градитељску делатност због чега се говори о златном периоду Карловачке митрополије у једно иначе веома тешко политичко време, када је главни ослонац српског друштва у Угарској могла да остане само црква. После сажетог и интерерсантног излагања аутора и приказивача простор је отворен за питања и дискусије из публике која се обилато користила пруженом могућношћу. Домаћин промоције је био директор Српског института Пера Ластић.

Промоцију је Српски институт искористио да се са партнерима из Новог Сада и Музејем Епархије будимске у Сентандреји наставе договори око предстојећих пројеката и програма током 2016. и 2017. године, као што су научни скуп о иасторији Срба у Угарској/Мађарској и скуп о Евгенију Думчи, те објављивање монографије о историји Будимске епархије.

др Горан Васин и др Ненад Нинковић

Научни скуп „Језик, култура, етницитет … – идентитет”

У Печују, у немачком центру Дом „Ленау”, 3-4. јуна је одржан научни скуп под насловом „Језик, култура, етницитет … – идентитет”. Организатори скупа био је Институт за германистику Универзитета у Печују, у сарадњи са печујским огранком Мађарске академије наука и Институтом за међународну културну сарадњу из Немачке, На скупу је изложено 17 радова 8 мањина (Немци, Словаци, Хрвати, Бугари, Грци, Румуни, Роми и Срби). Међу излагачима је био и директор Српског института Пера Ластић који је говорио на тему „Језик и идентитет код Срба у Мађарској”. Он је уз велик број занимљивих илустрација представио тесну везу српског наслеђа и српског језика на овим просторима и дао је преглед оних активности Српског института које су у вези са лингвистиком, етнолингвистиком и социолингвистиком. Од стране Немаца говорили су др Ержебет Книпф (о речнику локалних говора Немаца у Мађарској), др Ева Маркуш (о улози мањинског немачког језика у основношколској настави) и др Марија Ерб (социолингвистичко истраживање језичке асимилације Немаца у месту Тарјан). Словаке су представиле др Марија Жилакова (настојања Словака у Мађарској почетком 21. века да очувају свој језик) и Ана Иштванова (образовање наставног кадра за словачку мањинску наставу). Ромску тематику су заступале др Ана Оршош (актуално стање васпитно-образовног рада у ромској настави) и др Силвија Лакатош (о улози ромског језика у очувању идентитета). Једини излагач Румуна Михаела Бучин је скренула пажњу на значајну улогу баптиста међу Румунима у Мађарској у формирању национално свесне интелигенције. Хрватски истраживачи др Стјепан Блажетин и др Ернест Барић говорили су о утицају школских уџбеника на идентитет, односно о улози Хрвата у историји града Печуја. (Барић је свој оригинално припремљен рад за скуп о вези између имена и идентитета оставио за предвиђену публикацију са скупа.) Истраживач млађе генерације Тимеа Боцковац је свој рад посветила проблему језичке политике и планирања код хрватске мањине из аспекта школства. Социолог Ивица Ђурок је међутим скренуо пажњу учесника на једну критичку и критичну политичку тему: улогу мањинских елита у савременом животу народности у Мађарској, Бугарске теме су такође биле заступљене преко два учесника: др Марија Дудаш је говориила о стању бугарске мањинске наставе у Мађарској, а др Кристина Мењхарт о демографском и језичком положају бугарске мањине. Непланирано је ускочила са својим излагањем и др Христина Пертич, руководилац допунске грчке школе у Будимпешти. На грчку тематику се надовезала и др Моника Фаркаш-Барати говорећи о сарадњи мањина у Сегедину у чему значајну улогу има и тамошња грчка мањина.

Скуп који је послужио и као веома користан форум за размену искустава показао је да националне мањине у Мађарској данас већ имају своју компетентну и национално свесну интелигенцију која међутим нема битнијег утицаја на јавни живот ових заједница.

Организатор скупа Жужана Гернер, шеф Германистичког института Универзитета у Печују (фото: П. Мандић)

Пера Ластић и језику и идентитету Срба у Мађарској (фото: П. Мандић)

На скупу у Печују учествовао је и Пера Ластић (фото: П. Мандић)

Учесници скупа у Печују

Скуп у Печују

Институт за Германистику Универзитета у Печују у сарадњи са Радном групом за изучавање мањина при Печујском одбору МАН и Заводом за међународну културну сарадњу Немачке приређује научни скуп 3-4. јуна 2016. Тема скупа је улога језика, културе, порекла и других фактора у очувању идентитета националних мањина у Мађарској. На скупу ће учествовати и директор Српског института Пера Ластић са излагањем „Језик и идентитет код Срба у Мађарској“.

Скуп на Славистичкој катедри у Будимпешти

У организацији Славистичке катедре у Будимпешти и Бугарског културног форума, а поводом Дана Ћирила и Методија и 100. годишњице оснивања бугарске православне црквене општине у главном граду Мађарске, приређен је 24. маја о.г. скуп-округли сто на тему „Мађарска и источно хришћанство – култови, храмови, језички споменици“. Од 17 најављених радова један је био посвећен српској теми, значају манастира Грабовца за историју културе и уметности. Рад је на високом стручном нивоу изложила историчарка уметности Ксенија Голуб из Будимпеште. Она тренутно у сарадњи са Српским институтом припрема рукопис монографије о уметности манастира Грабовца и на скупу је изложила део резултата својих истраживања и онога што је данас познато из литературе о овом српском манастиру у Мађарској основаном још у 16. веку. Поред бројних интересантних и квалитетних излагања су се нашла и нека мање научно заснована која су игнорисала српско наслеђе, српске културне везе или су својатала српску баштину насталу на овим просторима. Током дискусије је присутан представник Српског института својом интервенцијом кориговао ставове који су се можда превише удаљили од историјске стварности.

Предавање др Александре Колаковић: „Интелектуалци у Великом рату (1914-1918) – француско-српска сарадња“

У организацији Српског института, Српског културног клуба у Будимпешти и Српске самоуправе у Будимпешти, 26. априла 2016.г. је историчарка др Александра Колаковић из Института за политичке студије у Београду одржала предавање „Интелектуалци у Великом рату (1914-1918) – француско-српска сарадња“. Мала али одабрана публика је са великим занимањем слушала излагање пропраћено са изобиљем слајдова који су на живописан начин помоћу фотографија, насловних страна француских и српских листова и књига, новинских илустрација, потрета дочарали узбудљиво и трагично доба Првог светског рата. После предавања су следила бројна питања и дискусије слушалаца што је пружило прилику др Колаковић да покаже своје широко знање о интелектуалном свету Србије и Европе са почетка 20. века. Посебну пажњу су привукле дискусије и питања усмерена на успоређивање улоге и учинка српске интелигенције из доба Великог рата, односно протеклих деценија распада Југославије. Др Колаковић је свој боравак у Будимпешти искористила за разговоре са представницима Српског института о сарадњи у доменима од обостраног интереса. Др Александра Колаковић је дипломирала на Филозофском факултету Универзитета у Београду 2004. године, а докторирала је 2015. под ментосртвом др Милоша Ковића, темом „Француски и српски интелектуалци – сарадња и утицаји 1894 – 1914“.

Секретар Клуба Владан Јовановић отвара трибину. За столом: Александра Колаковић, предавач и Пера Ластић, водитељ трибине.

Део публике

Александра Колаковић

Позив на трибину „ Интелектуалци у Великом рату“

Српски институту и Српски културни клуб у Будимпешти у сарадњи са Српском самоуправом у Будимпешти, срдачно Вас позивају на трибину

„ Интелектуалци у Великом рату“

коју ће одржати

Историчарка др Александра Колаковић
Институт за политичке студије, Београд.

Домаћин програма Петар Ластић директор Српског института.
Уторак 26. април 2016. у 18:30 Микше Фалка бр. 3