19. марта 2018. године Парламентарни одбор за мађарске националности у сали Горњег дома Парламента одржао је конференцију поводом 150. годишњице Закона о националности из 1868. године. Говорници конференције анализирали су околности у којима је закон донет и његово прихватање од стране националности. А у једној секцији конференције предавачи су анализирали околности о стварању Закона о националности из 1993. године.
Предавачи научног скупа су били: Тамаш Мелкович, Роберт Херман, Ласло Сарка, Андраш Цигер, Арпад Калман Ковач, Тошо Дончев, Пера Ластић – директор нашег института и Ержебет Шандор Салаине. Издање садржи уређену верзију предавања одржаних на конференцији, и допуњен радовима повезаним са темом, од следећих аутора: Мариан Нађ, Жолт Вестроцки, Горан Васин, Ференц Молнар, Јожеф Демел и Балаж Добош. Покровитељ конференције је био Ласло Кевер, председник парламента Мађарске.
У просторији Српске Самоуправе у Мађарској 18. децембра 2019. године се састала трочлана стручна комисија која је дала предлоге за награђивање пристиглих конкурсних радова. Наградни конкурс за сакупљање српске језичке, завичајноисторијске и етнолошке грађе у Мађарској је расписала Самоуправа Срба у Мађаркој у сарадњи са Српском институтом. Комисија је била формирана са стране Етнографског института САНУ-а (др. Младена Прелић – етнограф, виши научни сарадни) и са стране Срског института (Пера Ластић – директор Српског инстута у Будимпешти, и Софија Каплан – етнолог, научни сарадник Српског института).
У погледу квалитета, Комиисја са задовољством консатује да су радови у великој мери одговорили на захтеве постављене у пропозицијама Конкурса. Радови су рангирани према критеријумима односно аспектима прописаним Конкурсом – количина и вредност прикупљене грађе, документованост и технички квалитет документације.
ОДРЖАН НАУЧНИ ОКРУГЛИ СТО “СРБИ У МАЂАРСКОЈ И ПРАВОСЛАВЉЕ КРОЗ ВЕКОВЕ“У свечаној сали Текелијанума у Будимпешти је 17. децембра 2019. године успешно одржан научни округли сто “СРБИ У МАЂАРСКОЈ И ПРАВОСЛАВЉЕ КРОЗ ВЕКОВЕ“ – поводом осам векова аутокефалности Српске православне цркве, у организацији Српског института. Друштвени партнери конференције су били Центар за историјска истраживања Филозофског факултета (Нови Сад) и Српска самоуправа у Будимпешти.
Округли сто је отворио арх.намесник будимски, јеромонах Варнава Кнежевић, Њ.Е. Биљана Гутић-Бјелица, амбасадорка Републике Србије у Будимпешти, Борислав Рус, председник Српске самоуправе у Будимпешти и Пера Ластић, директор нашег института.
У првој секцији скупа су говорили историчари Филозофског факултета-Одсек за историју, из Новог Сада: Проф. др Борис Стојковски, Проф. др. Ђура Харди и докторант Универзитета „Лоранд Етвеш“ (докторски програм „Атеље“) Душан Љубоја. Модератор секције је био Коста Вуковић, кустос Музеја Eпархије будимске у Сентандреји.
Након тога у другој секцији су се представили: Светозар Бошков (Филозофски факултет, Одсек за историју, Нови Сад), Миклош Темери (Универзитет „Лоранд Етвеш“, докторски програм „Атеље“, Будимпешта) и Ендре Мађар (Институт „Clio”, Будимпештa). Модератор је био др. Борис Стојковски.
После научне дискусије и паузе у трећој секцији са стране историје уметности су говорили др. Тијана Палковљевић-Бугарски (Галерија Матице српске, Нови Сад) и Коста Вуковић (Музеј Eпархије будимске, Сентандреја). Након тога је изложила и своје предавање др. Тамара Петијевић (Средња музичка школа „Исидор Бајић“, Нови Сад) са називом Српска духовна музика и Срби у „Горњој земљи“. Модератор је био директор нашег института Пера Ластић.
На крају научног округлог стола су се представили Пера Ластић (директор Српског института у Будимпешти), затим др. Зоран Вукосављев (Универзитет техничких и економских наука у Будимпешти, Департман за историју архитектype и споменике), Софија Каплан (Српски институт, Будимпешта) и др. Младена Прелић (Етнографски институт САНУ, Београд). Модератор је био Золтан Бада, историчар Српског института.
Због заузетости на округлом столу нажалост нису присуствовали: др. Горан Васин (Филозофски факултет, Одсек за историју, Нови Сад) и Атила Шереш (Национални архим Мађарске, Будимпешта) али сахваљујући сарадницима Српског Института и њихови радови су били представљени.
Поводом 800. годишњице аутокефалности Српскe православне цркве
Срдачно Вас позивамо да присуствујете, односно учествујете на научном округлом столу „СРБИ У МАЂАРСКОЈ И ПРАВОСЛАВЉЕ КРОЗ ВЕКОВЕ„
Време: 17. децембар 2019. (уторак) 9:30 – 17:30
Место: Свечана сала Текелијанума Будимпешта, ул. Вереш Палне 17.
Отварање изложбе фотографа ИВАНА ЈАКШИЋА УМЕТНОСТ МАНАСТИРА ГРАБОВЦА
Организатор: Српски институт (Будимпешта)
Научни партнер: Центар за историјска истраживања Филозофског факултета (Нови Сад)
Друштвени партнер: Српска самоуправа у Будимпешти
ПРОГРАМ:
Почетком децембра 2019. године Српски институт у Будимпешти је поднео пријаве на јавни конкурс за финансирање и суфинансирање пројеката националних мањина у Мађарској, коју је објавио Фондација Бетлен Габор (Bethlen Gábor Alapkezelő Zrt.). Послати конкурси су везани за научног рада института као што су: организовање научне конференције, суфинансирање објаве књига (нпр. Милан Мицић: Срби и оптанти из Мађарске у Краљевини Југославији 1921-1941), прештампање раније објављених инситутских издавања, финансирање пројекта „Слика и памћење“.
КОНФЕРЕНЦИЈА: НАСЛЕЂЕ ЈУГОСЛАВИЈЕ – ЈУЖНОСЛОВЕНСКИ КОНФЛИКТИУ Будимпешти 27. новембра у организацији студентске организације House of European Affairs and Diplomacy на факултету „Корвинус“ (Budapesti Corvinus Egyetem) ће се одржати округли сто на тему јужнословенски конфликти и свет Балкана.
Међу изглачима ће бити и директор Српског института Пера Ластић.
Учешће је бесплатно, али потребна је регистрација!
Линк за регистрацију:
https://www.eventbrite.com/e/jugoszlavia-hagyateka-delszlav-konfliktusok-tickets-80239567707?fbclid=IwAR3Jetu1dL_-YlaE0lUuQzHUTwugITnbJECE7EaNTOvzG7t-PkCvR6WNMx4
Током предавања важе следећа правила о догађајима која прихватате регистрацијом:
https://drive.google.com/drive/folders/1izO6F4vTO0Kv2-i5yGHN6t59G7SfGMaR?fbclid=IwAR0TstI9tf2T46JvVMVydSkKr9hVdTxWG7o5p66klt8edIj0kcxOX5Q3j60
Време: 27. новембар 2019. – 19:10-20:50
Место: Будимпештански Факултет „Корвинус“ зграда „Ц“ (Budapesti Corvinus Egyetem, “C” épület, V-VI. Előadó)
/Предавања ће бити на мађарском језику./
ДАН СЕОБЕ 2019Срдачно Вас очекујемо на Дан Сеобе!
Са жаљењем обавештавамо наше посетиоце да је 15. новембра у Сентандреји у 83. години умро проф. др Димитрије Е. Стефановић, филолог, универзитетски професор (Нови Сад), лектор (ЕЛТЕ, Будимпешта) и дугогодишњи члан Научног савета Српског института.
Вјечна му памјат.
(извор фотографија: http://www.isj.sanu.ac.rs/wp-content/uploads/2019/11/DSC05345-768×512.jpg )
НАСТАВЉА СЕ ТЕРЕНСКИ РАД У ДЕСЦИПосле пословног боравка у августу и септембру наставља се теренски рад у српској заједници у Десци. У оквиру пројекта Слика и памћење, Нада Хајџан, спољни сарадник Института и Софија Каплан, сарадница Института од 13. до 15. новембра ће поново обављати теренске радове у селу.
На основу досадашњег искуства у наредна три дана oчекује се још интервјуа и обрада старих породичних фотографија током истраживачког рада.
СРПСКИ ИНСТИТУТ У БЕОГРАДУ НА ОКРУГЛОМ СТОЛУ „КУЛТУРНА АУТОНОМИЈА И МАЊИНСКА САМОУПРАВА“У Београду 30. и 31. октобра 2019. године у организацији Одбора за проучавање националних мањина и људских права САНУ и Института друштвених наука одржан је округли сто на тему „Културна аутономија и мањинска самоуправа”. Скуп је био тематски подељен у четири целине. Учесници из Мађарске, Македоније, Црне Горе, Словеније и Хрватске говорили су о питањима и положају културне аутономије и мањинских самоуправа у правним и политичким системима држава и региону.
Међу излагачима је био и директор Српског института Пера Ластић који је говорио на тему „Искуства и дилеме културне аутономије Срба у Мађарској (2003 – 2019)“. У свом излагању директор је говорио о успесима и проблемима у изграђивању културне аутономије српске националне мањине у Мађарској за последњих петнаестак година. Поред дефинисање критеријума аутономије анализирао је у светлу промене правне регулативе колико је унапређена културна аутономија српске мањине, односно који су се проблеми током тог процеса јавили и како би се они могли превазићи.
Другог дана округлог стола учесници су имали прилику да дискутују о прикупљању етнички осетљивих података у сврху провере и унапређења ефеката мањинских политика и да размене своја мишљења и искуства.
