Kategória: Вести

САНТОВАЧКИ СОКАЦИ

Репортажа Српског Екрана са Драгомиром Дујмовом, који је добио прву награду на нашем конкурсу за истраживачки рад под насловом „Народни називи улица и топомина у Сантову и његовој околини“.

„Када говоримо о ишчезнућу нажалост све те легенде, сви ти називи све се мање користе и све то полако пада у заборав.
То је био можда један од мотива што сам се позабавио том темом и што сам успео да сакупим те народне називе. Надам се да ће ова студија ипак очувати од заборава и све те називе и порекло тих назива и све оне легенде које се везују за Сантово и за људе који су некада и који сада живе у њему.“

Линк (од 11:40):

https://nava.hu/id/3672329/

Немојте заборавити!


Ове године објављујемо поново наградни конкурс за сакупљање српске језичке, завичајноситоријске и етнолошке грађе у Мађарској!

(Конкурсни формулар можете преузети на нашем сајту)

ОБЈАВЉЕНА КЊИГА МИЛАНА МИЦИЋА “СРБИ ОПТАНТИ ИЗ МАЂАРСКЕ У КРАЉЕВИНИ ЈУГОСЛАВИЈИ (1921-1941)“

Почетком јула 2020. године из штампе је изашла књига Милана Мицића о оптацији Срба из Мађарске под називом “Срби оптанти из Мађарске у Краљевини Југославији (1921-1941)“. Предмет студије је праћење историјског процеса прилагођавана оптантског становништа у колонијама Баната, Бачке, Срема и Барање новом простору живљења и њихове улоге у модернизацији нових насеља која су населили, као и градње нових локалних идентитета тих насеља.

Студија је настала на основу поузданих извора и литературе. Поред ранијих радова Николе Гађеше, Гојка Маловића и оновремене штампе аутор се ослањао на архивске изворе из Новог Сада, Зрењанине и Кикинде, као и на летописе и другу грађу више црквених општина. Посебан квалитет ове студије је што је њен аутор приказао не само опште процесе оптације, већ се бавио и судбином породице, као микро заједнице и појединца као објекта историје у овим бурним и трауматичним процесима сеоба. (Из рецензије Проф. др Ђорђе Ђурића)

Књига је објављена на српском језику у издању Српског института у Будимпешти. Уредник студије је био Пера Ластић, директор Српског института.

• 

• 

ПРОСЛАВА ВИДОВДАНА – 2020

28. јуна 2020. године поново је обележен празник Видовдан у спрској заједници у Мађарској. За разлику од ранијих година, свечани програм је ове године одржан у више насеља настањених српским живљем.

Видовданска свечаност се почела светом литургијом у Храму Светог великомученика Георгија у Будимпешти, уз пратњу појања хора „Свети Серафим Саровски“. Програм је ове године био још разноврснији и богатији у односу на прошлу годину. Целодневни програм под називом „Видовдански читалачки маратон“ у извођењу глумаца Спрског позоришта у Мађарској и хора Св. Серафима Сваровског је одржан у портама светих храмова у следећем насељима: у Ловри, Српском Ковину, Чипу, Бати, Калазу и у Помазу.

У поподневним сатима учесници програма су посетили некадашњу палату деспота Стефана Лазаревића у Бидиму.  Свештеници из Будимпеште, протојереј Зоран Остојић и о. Никола Почуча одржали су опело косовским јунацима, а након тога су положени венци на спомен плочу у име Српског института, Српске самоуправе Будимпеште, Српског клуба и Српске самоуправе Ференцвароша као и Српске самоуправе I кварта Будимпеште.

Послеподне, на следећој станици у Сентандреји такође су положени венци код бисте кнеза Лазара, и настављен рецитаторски маратон. У завршном програму свечаности придужиле су се Милеса Стефановић-Бановић и Даница Перунчић који су избором пригодних песама улепшали програм.

Организатори Видовданске свечаности у Мађарској били су: Српска самоуправа у Вудимпешти, Српски институт, Српско позориште у Мађарској, Српски културни и медијски центар у Мађарској, Српска самоуправа у Сентандреји, Удружење Српски форум, Српски културни клуб у Будимпешти, Српски клуб у Сентандреји, Српске мањинске самоуправе IX, XIV и XIX кварта Будимпеште у сарадњи са Епархијом Будимском.

За фотографије се захваљујемо Српском Позоришту у Мађарској, и Српском културном и медијском центру.

• 

• 

Полагање венаца у Сентандреји

ВИДОВДАН 2020 ВИДОВДАН 2020

Срдачно Вас позивамо на програме поводом празника Видовдана!

Целодневни програм:

ИЗ НАШЕ БАШТИНЕ VIII

Настављамо нашу серију под називом „Из наше баштине”….

ВИКЕНД

Како се приближава петак поподне, већина људи већ планира свој викенд. Напуниће се ресторани и кафићи баш као и паркови, игралишта за децу, чак и клубови.

Али како су наши преци проводили своје слободно време?

Иако се ”слободно време” у савременом друштвеном смислу јавља тек касније, у трећој трецћини прошлог века, начини прославе и забаве нису се много променили.
Али нека говоре слике уместо речи!

Избор слика из живота Срба у Мађарској:
ЗА ПРЕУЗИМАЊЕ ФОТОГРАФИЈА ПОТРЕБНА ЈЕ ДОЗВОЛА!

ИЗ НАШЕ БАШТИНЕ VII

„Без музике, живот би био грешка.“ – Фридрих Ниче

Пандемија вируса корона донела је велике промене у нашем животу, не само на нивоу појединца, већ и на нивоу друштва, од чега је културни живот постао можда једна од највидљивијих жртава. Иако је покренуто неколико иницијатива за „увођење културе у виртуални простор“, концерти, плесови, позоришне представе тренутно нас чекају. Да бисмо попунили овај јаз, саставили смо следећи избор слика.

На богаство културног живота Срба у Мађарској указују многи примери. Различите фолклорне групе, оркестри, хорови, позоришна друштва, књижевна и друга културна удружења су се побринула како у прошлости тако и у садашњости да живот заједнице буде што угоднији. У носталгичном духу, одабрали смо неколико слика о оним музичким формацијама и оркестрима које су имале велику улогу на културни живот овдашњих Срба.

ИЗ НАШЕ БАШТИНЕ VI

Настављамо серију “Из наше баштине”….

МАЈСКЕ КИШЕ ЗЛАТА ВРЕДЕ

„Додола”

Метеоролошке појаве су одувек биле у средишту човековог интересовања, пошто утичу на скоро све људске активности. Працење временских прилика посебно је важно за оне који се баве пољопривредним пословима. Захваљујући технолошком напретку, данас постоји много апликација за временску прогнозу, али у прошлости људи су се могли ослонити само на своја запазања, на своје “народно знање“. Део овог знања су аграрни обреди, народна веровања везана за пољопривреду.

Додолски ритуали су ритуалне игре и песме за призивање кише, које су такође биле познате код Срба у Мађарској. Први детаљнији описи обичаја појавили су се крајем 19. века, у мађарским часописима. Касније су забележене бројне варијанте обреда и у етнографској литератури. По обичају, „додола“ је особа (у већини случајева дете) која је окићена зеленим лишћем и кога током игре, уз пратњу ритуалних песама преливају водом. Поливање додоле водом, симболичан је чин магијског призивања кише.

Обичај додоле је данас мање-више заборављен, али у прошлом веку још је био у пракси или је бар био познат у неколико спрских насеља у Мађарској, као што су на пример Деска, Помаз, Калаз. Традиција је од тада више пута оживљавана или је била реконструисана од стране заједнице и културно уметничких друштава у поменутим насељима.
Ево неколико материјала српске заједнице у Мађарској, везаних за овај обичај:

„Ој додоло“

Ој додоло, додоло
Шта би теби, требало, требало?

Једна канта водице, водице,
И од Бога росице, росице.

Да у роси сво поље, сво поље,
И винову лозицу, лозицу,
И зелену травицу, травицу.

Место употреба: Калаз (Будакалáсз) – Мађарска
Датум: 25. 04. 1977.
Сакупио: Ерне Еперјеши (Еперјессy Ернő)
Пева: Зорка Радић уд. Белош (76 год)
Касета: : ЗТИМг_03371Б; ЗТИАП_14048ј1
Снимак на касети: од 10:37 до 11:47
Линк: https://zti.hungaricana.hu/hu/audio/9383/#record-121298

Додоле у Помазу :

• Реконструкција обичаја у Помазу 1967. године
• Аутор фотографија: Ерне Еперјеши (Еперјессy Ернő)
• Извор: Дигитални архив Етнографског Музеја у Будимпешти

НАГРАДНИ КОНКУРС – Самоуправа Срба у Мађарској у сарадњи са Српским институтом расписује за 2020. годину

НАГРАДНИ КОНКУРС за сакупљање српске језичке, завичајноисторијске и етнолошке грађе у Мађарској

Информације и услови конкурса:

1. А) Конкурисати могу приватна (физичка) лица или њихове групе које имају свог представника, потписника конкурсног рада. Подносилац конкурса треба да је одрасла особа (пунолетно лице), мађарски држављанин или – ако нема мађарско држављнаство – да располаже сталним пребивалиштем (усељеничким статусом) у Мађарској.
   Б) Конкурсни рад могу да поднесу индивидуално или групно и ученици средњих школа и виших разреда основне школе. Уколико ученици подносе свој конкурс уз помоћ школског ментора у конкурсу треба да се наведу и подаци наставника, професора или другог ментора – одрасле особе која је радила са ученицима на конкурсном раду, а ако је уз помоћ ментора остварен групни ученички рад, формалан подносилац конкурса је ментор.
2. Конкурисати се може радовима у којима се доноси, представља и обрађује сакупљена грађа из неке од следећих тематских области:
   а) стари и савремени локални српски географски, топографски називи (називи улица, тргова, деловa насеља, делова атара насеља, називи путева, географских формација у околини насеља, салаша, околних насеља итд.) у једном насељу у Мађарској где су некада живели Срби или где и сада живе Срби
   б) стара и савремена презимена српских породица у једном насељу у Мађарској
   в) стари и савремени породични и лични надимци српских породица и њихових чланова у једном насељу у Мађаркој
   г) традиционална и савремена имена од миља Срба у једном насељу у Мађарској
   д) стари и савремени локализми у говору Срба у једном насељу у Мађарској (Под локализмом овде подразумевамо речи, изразе, граматичке облике, узречице који се сматрају различитим од стандарда и/или специфичним, карактеристичним за дато насеље или групу насеља.)
   ђ) фотодокументовање непокретног српског материјалног наслеђа и српских јавних натписа у једном насељу у Мађарској.
3. Детаљно упутство за обраду и документовање прикупљене грађе се налази на сајту Српског института и Самоуправе Срба у Мађарској. Упутство се може добити и лично у канцеларији Самоупораве (адреса: Будимпешта, ул. Микше Фалка бр. 3.) или Института (адреса: Текелијанум – Будимпешта, ул. Вреш Палне бр. 19.) у радно време или се може затражити од Самоуправе или Института да се поштом доставе.
4. Писмени конкурсни радови треба да се поднесу на папиру, поштом, на адресу: Самоуправа Срба у Мађарској (Szerb Országos Önkormányzat), 1055 Budapest, Falk Miksa u. 3.) На коверту обавезно написати: „конкурс у области истраживања“. Фотографски радови треба да се поднесу у облику фотографија на папиру димензија најмање: 9×13 cm и дигитално на адекватном носачу, дигиталног обима најмање 1 Mb. Аудио-снимци се исто подносе у дигиталној форми.
5. Конкурси треба да се поднесу шифровано. На конурсни рад и на поштанску коверту треба написати шифру, као и на мању затворену коверту у коју треба ставити попуњени и потписани конкурсни формулар са личним подацима подносиоца конкурса. Лични подаци се обавезно дају попуњавањем конкурсног формулара који се може преузети са сајта Самоуправе или Института, или се може добити у канцеларији Самоуправе и Института. Мала затворена коверта са подацима подносиоца конкурса се ставља у поштанску коверту поред конкурсног рада. Ако је конкурсни рад израдила група људи, онда се у коверти са личним подацима наводе подаци свих чланова групе уз назнаку представника групе.
6. Исти подносилац конкурса може да поднесе и више конкурса у различитим тематским областима (а, б, в, г, д, ђ), односно са прикупљеном грађом из више насеља (макар и у истој тематској области).
7. Конкурсна документација треба да садржи: (а) Конкурсни рад са шифром, састављен према детаљним упутствима, (б) попуњени и потписани конкурсни формулар у затвореној мањој коверти са назначеном шифром споља. Ако је конкурсни рад дело групе људи, онда за сваког члана треба да се попуни посебан формулар са назнаком да ли се ради о члану или представнику групе. (Напомена: за тематску област сакупљања етногафске, завичајноисторијске и лингвистичке грађе користи се посебан формулар, различит од оног за конкурсе у области културних манифестација.)
8. Рок за подношење конкурса је 23. новембар 2020. до 24:00 часа. (До овог рока треба да се конкурсна документација стави на пошту.)

Вредновање и награђивање конкурсних радова:

1. Конкурси са непотпуном документацијом или нешифровани конкурси, односно конкурси поднети после назначеног рока се не разматрају и не вреднују.
2. Подносиоци конкурса ће добити потврду од Самоуправе у року од два дана по приспећу конкурсног рада. После провере конкурсне документације Самоуправа ће обавестити подносиоца да ли ће се рад вредновати или због недостатака наведених у претходној тачки неће бити разматран.
3. Шифроване конкурсне радове ће вредновати трочлана стручна комисија формирана од стране Српског института, састављена од етнолога и лингвиста и дати предлог за награђивање. Радови ће се вредновати на основу количине и вредности сакупљене грађе, као и на основу квалитета обраде и презентовања ове грађе. Детаљнији аспекти вредновања се налазе у детаљном упутству за израду конкурсних радова.
4. У зависности од броја и квалитета пристиглих радова доделиће се прве, друге и треће награде, као и похвале уз одговарајуће новчане награде. За награђивање ученичких и студентских радова формираће се посебне категорије награда. Наградни фонд у овом распису конкурса износи бруто милион форинти која сума се по потреби може допунити и повећати.
5. Одлуку о наградама доноси Одбор за културу Самоуправе Срба у Мађарској на основу предлога стручне комисије која је вредновала радове. Рок за доношење одлуке је 10. децембар 2020. Резултати конкурса ће се објавити на сајту Самоуправе, Института и СНН-а до 18. децембра 2020, као и у наредном броју СНН-а, у штампаној форми. Подносиоци конкурса ће такође бити благовремено мејлом и/или поштом обавештени о резултату њиховог конкурса. Исплате награда ће се извршити до 31. децембра 2020. године.
6. Сакупљена грађа обрађена у конкурсним радовима ће се уврстити у базе података о Србима у Мађарској које саставља Српски институт, уз навођење извора (подносилаца радова). Најбољи радови ће се објавити у посебној публикацији.

Овај конкурс је објављен у складу са правилником Самоуправе Срба у Мађарској за суфинансирање и финансирање прихваћеним одлуком Скупштине ССМ број 108/2019 (21.VI 2019).

• на сајту Самоуправе: www.szerb.hu
• на сајту Института: www.srpskiinstitut.hu
• и у Српским недељним новинама (www.snnovine.com).

Информације у вези са конкурсом се могу добити од:

• Николе Чупића, референта Самоуправе за конкурсе (тел.: +36-30231-3301, мејл: csupics.nikola.ssm@gmail.com)
• Софије Каплан, сараднице Института +36-1-782-1639, szofia.kaplan@srpskiinstitut.hu

ШТА НАМ ОТКРИВАЈУ НАТПИСИ?

Наше окружење је препуно разних симбола који нам преносе информације. У журби свакодневног живота нажалост склони смо да игноришемо те”сигнале”.
Архитектура града, јавни простори (паркови, тргови, улице) и јавни објекти одређују карактер и дух једног насеља, и препуни су порукама. Такође, постоје неки ситни елементи који нам говоре о локалној заједници. У местима са српским становништвом у Мађарској постоје више објеката, симбола који у некој форми представљају српску заједницу, на пример Ивањдански венчићи на кућама, православни крстови, или двојезични (српско-мађарски) натписи улице.

Проучавање језичког пејзажа (лингуистиц ландсцапе), или анализа о употреби визуелног језика је релативно ново поље истраживања примењене лингвистике. Језички пејзаж користи писани језик у јавном простору (као што су на пример натписи путоказа, огласи, називи улица итд.) као примарни извор података о језичкој ситуацији на одређеној територији.
Научно истраживање ових натписа је посебно занимљиво у двојезичним или вишејезичним срединама. Визуелна информација о присуству језика помаже у бољем разумевању мањинске језичке ситуације. У насељима у Мађарској у којима живе Срби такође наилазимо на различите натписе, од којих се истичу називи улица. Натписи овог типа су у већини случајева исписани на мађарском језику, али значења речи нам говоре о српском пореклу…

У следећем вам достављамо неколико фотографија из пројекта нашег института под називом „Језички пејзаж – Српски језик и писмо у Мађарској“.

/ Фотографије су заштићене ауторским правима!/