Репортажа Српског Екрана са Драгомиром Дујмовом, који је добио прву награду на нашем конкурсу за истраживачки рад под насловом „Народни називи улица и топомина у Сантову и његовој околини“.

„Када говоримо о ишчезнућу нажалост све те легенде, сви ти називи све се мање користе и све то полако пада у заборав.
То је био можда један од мотива што сам се позабавио том темом и што сам успео да сакупим те народне називе. Надам се да ће ова студија ипак очувати од заборава и све те називе и порекло тих назива и све оне легенде које се везују за Сантово и за људе који су некада и који сада живе у њему.“
Линк (од 11:40):
Немојте заборавити!
Ове године објављујемо поново наградни конкурс за сакупљање српске језичке, завичајноситоријске и етнолошке грађе у Мађарској!
(Конкурсни формулар можете преузети на нашем сајту)
Почетком јула 2020. године из штампе је изашла књига Милана Мицића о оптацији Срба из Мађарске под називом “Срби оптанти из Мађарске у Краљевини Југославији (1921-1941)“. Предмет студије је праћење историјског процеса прилагођавана оптантског становништа у колонијама Баната, Бачке, Срема и Барање новом простору живљења и њихове улоге у модернизацији нових насеља која су населили, као и градње нових локалних идентитета тих насеља.
Студија је настала на основу поузданих извора и литературе. Поред ранијих радова Николе Гађеше, Гојка Маловића и оновремене штампе аутор се ослањао на архивске изворе из Новог Сада, Зрењанине и Кикинде, као и на летописе и другу грађу више црквених општина. Посебан квалитет ове студије је што је њен аутор приказао не само опште процесе оптације, већ се бавио и судбином породице, као микро заједнице и појединца као објекта историје у овим бурним и трауматичним процесима сеоба. (Из рецензије Проф. др Ђорђе Ђурића)
Књига је објављена на српском језику у издању Српског института у Будимпешти. Уредник студије је био Пера Ластић, директор Српског института.


28. јуна 2020. године поново је обележен празник Видовдан у спрској заједници у Мађарској. За разлику од ранијих година, свечани програм је ове године одржан у више насеља настањених српским живљем.
Видовданска свечаност се почела светом литургијом у Храму Светог великомученика Георгија у Будимпешти, уз пратњу појања хора „Свети Серафим Саровски“. Програм је ове године био још разноврснији и богатији у односу на прошлу годину. Целодневни програм под називом „Видовдански читалачки маратон“ у извођењу глумаца Спрског позоришта у Мађарској и хора Св. Серафима Сваровског је одржан у портама светих храмова у следећем насељима: у Ловри, Српском Ковину, Чипу, Бати, Калазу и у Помазу.
У поподневним сатима учесници програма су посетили некадашњу палату деспота Стефана Лазаревића у Бидиму. Свештеници из Будимпеште, протојереј Зоран Остојић и о. Никола Почуча одржали су опело косовским јунацима, а након тога су положени венци на спомен плочу у име Српског института, Српске самоуправе Будимпеште, Српског клуба и Српске самоуправе Ференцвароша као и Српске самоуправе I кварта Будимпеште.
Послеподне, на следећој станици у Сентандреји такође су положени венци код бисте кнеза Лазара, и настављен рецитаторски маратон. У завршном програму свечаности придужиле су се Милеса Стефановић-Бановић и Даница Перунчић који су избором пригодних песама улепшали програм.
Организатори Видовданске свечаности у Мађарској били су: Српска самоуправа у Вудимпешти, Српски институт, Српско позориште у Мађарској, Српски културни и медијски центар у Мађарској, Српска самоуправа у Сентандреји, Удружење Српски форум, Српски културни клуб у Будимпешти, Српски клуб у Сентандреји, Српске мањинске самоуправе IX, XIV и XIX кварта Будимпеште у сарадњи са Епархијом Будимском.
За фотографије се захваљујемо Српском Позоришту у Мађарској, и Српском културном и медијском центру.












Полагање венаца у Сентандреји


Срдачно Вас позивамо на програме поводом празника Видовдана!
Целодневни програм:


Настављамо нашу серију под називом „Из наше баштине”….
ВИКЕНД
Како се приближава петак поподне, већина људи већ планира свој викенд. Напуниће се ресторани и кафићи баш као и паркови, игралишта за децу, чак и клубови.
Али како су наши преци проводили своје слободно време?
Иако се ”слободно време” у савременом друштвеном смислу јавља тек касније, у трећој трецћини прошлог века, начини прославе и забаве нису се много променили.
Али нека говоре слике уместо речи!
Избор слика из живота Срба у Мађарској:
ЗА ПРЕУЗИМАЊЕ ФОТОГРАФИЈА ПОТРЕБНА ЈЕ ДОЗВОЛА!





„Без музике, живот би био грешка.“ – Фридрих Ниче
Пандемија вируса корона донела је велике промене у нашем животу, не само на нивоу појединца, већ и на нивоу друштва, од чега је културни живот постао можда једна од највидљивијих жртава. Иако је покренуто неколико иницијатива за „увођење културе у виртуални простор“, концерти, плесови, позоришне представе тренутно нас чекају. Да бисмо попунили овај јаз, саставили смо следећи избор слика.
На богаство културног живота Срба у Мађарској указују многи примери. Различите фолклорне групе, оркестри, хорови, позоришна друштва, књижевна и друга културна удружења су се побринула како у прошлости тако и у садашњости да живот заједнице буде што угоднији. У носталгичном духу, одабрали смо неколико слика о оним музичким формацијама и оркестрима које су имале велику улогу на културни живот овдашњих Срба.





Настављамо серију “Из наше баштине”….
МАЈСКЕ КИШЕ ЗЛАТА ВРЕДЕ
„Додола”
Метеоролошке појаве су одувек биле у средишту човековог интересовања, пошто утичу на скоро све људске активности. Працење временских прилика посебно је важно за оне који се баве пољопривредним пословима. Захваљујући технолошком напретку, данас постоји много апликација за временску прогнозу, али у прошлости људи су се могли ослонити само на своја запазања, на своје “народно знање“. Део овог знања су аграрни обреди, народна веровања везана за пољопривреду.
Додолски ритуали су ритуалне игре и песме за призивање кише, које су такође биле познате код Срба у Мађарској. Први детаљнији описи обичаја појавили су се крајем 19. века, у мађарским часописима. Касније су забележене бројне варијанте обреда и у етнографској литератури. По обичају, „додола“ је особа (у већини случајева дете) која је окићена зеленим лишћем и кога током игре, уз пратњу ритуалних песама преливају водом. Поливање додоле водом, симболичан је чин магијског призивања кише.
Обичај додоле је данас мање-више заборављен, али у прошлом веку још је био у пракси или је бар био познат у неколико спрских насеља у Мађарској, као што су на пример Деска, Помаз, Калаз. Традиција је од тада више пута оживљавана или је била реконструисана од стране заједнице и културно уметничких друштава у поменутим насељима.
Ево неколико материјала српске заједнице у Мађарској, везаних за овај обичај:
„Ој додоло“
Ој додоло, додоло
Шта би теби, требало, требало?
Једна канта водице, водице,
И од Бога росице, росице.
Да у роси сво поље, сво поље,
И винову лозицу, лозицу,
И зелену травицу, травицу.
Место употреба: Калаз (Будакалáсз) – Мађарска
Датум: 25. 04. 1977.
Сакупио: Ерне Еперјеши (Еперјессy Ернő)
Пева: Зорка Радић уд. Белош (76 год)
Касета: : ЗТИМг_03371Б; ЗТИАП_14048ј1
Снимак на касети: од 10:37 до 11:47
Линк: https://zti.hungaricana.hu/hu/audio/9383/#record-121298
Додоле у Помазу :

Информације и услови конкурса:
Вредновање и награђивање конкурсних радова:
Овај конкурс је објављен у складу са правилником Самоуправе Срба у Мађарској за суфинансирање и финансирање прихваћеним одлуком Скупштине ССМ број 108/2019 (21.VI 2019).
Информације у вези са конкурсом се могу добити од:
Наше окружење је препуно разних симбола који нам преносе информације. У журби свакодневног живота нажалост склони смо да игноришемо те”сигнале”.
Архитектура града, јавни простори (паркови, тргови, улице) и јавни објекти одређују карактер и дух једног насеља, и препуни су порукама. Такође, постоје неки ситни елементи који нам говоре о локалној заједници. У местима са српским становништвом у Мађарској постоје више објеката, симбола који у некој форми представљају српску заједницу, на пример Ивањдански венчићи на кућама, православни крстови, или двојезични (српско-мађарски) натписи улице.
Проучавање језичког пејзажа (лингуистиц ландсцапе), или анализа о употреби визуелног језика је релативно ново поље истраживања примењене лингвистике. Језички пејзаж користи писани језик у јавном простору (као што су на пример натписи путоказа, огласи, називи улица итд.) као примарни извор података о језичкој ситуацији на одређеној територији.
Научно истраживање ових натписа је посебно занимљиво у двојезичним или вишејезичним срединама. Визуелна информација о присуству језика помаже у бољем разумевању мањинске језичке ситуације. У насељима у Мађарској у којима живе Срби такође наилазимо на различите натписе, од којих се истичу називи улица. Натписи овог типа су у већини случајева исписани на мађарском језику, али значења речи нам говоре о српском пореклу…
У следећем вам достављамо неколико фотографија из пројекта нашег института под називом „Језички пејзаж – Српски језик и писмо у Мађарској“.
/ Фотографије су заштићене ауторским правима!/


