У петак, 6. јуна 2025. у будимпештанском Текелијануму је било свечано отварање такмичења из историје на тему „Срби у Хабсбуршкој монархији“ за српске средњешколце из Србије и земаља региона: Мађарске, Хрватске и Босне и Херцеговине. На пригодној свечаности у задужбини Саве Текелије публици су се обратили Бојана Чобан-Симић, прва директорка самосталне српске гимназије у Будимпешти, протојереј о. Зоран Остојић, парох будимпештански и Аница Пандуровић, садашња директорка СОЦ „Никола Тесла“ у Будимпшти. Директор будимпештанског Српског института, Пера Ластић је замољен од домаћина такмичења СОЦ „Никола Тесла“ да говори учесницима о историјату Срба у Будимпешти. У музичком делу програма, изворне народне мелосе су изводили Лана Ацковић и Андрија Мартиновић. На крају програма је извршен жреб за школске екипе које учествују на такмичењу из историје.
Организатор овог међународног квиз такмичења је Организација „Немањићи“ из Чачка. На челу ове организације и иницијатори такмичења су Весна Милошевић и јеромонах Виталије из манастира Студеница. У текућој 2025. године ово такмичење се организује већ шести пут. Споменућемо и то, да на самом почетку овог међународног такмичења било је пријављено преко сто екипа из свих делова Европе.
У финалном кругу у Будимпешти нашло се укупно 12 екипа: 8 у конкуренцији Србије и Бих, и 4 у конкуренцији дијаспоре.
Побеници у категорији Србије и БиХ су Свети витезови из Табановца. Осим њих на такмичење су дошле школске екипе из следећих места из ове две земље: Љубиње, Љубовија, Бор, Ниш, Билећа, Бијељина и Ситнеши код Српца.
Поредак у финалном кругу за дијаспору био је следећи: 1. Стефанова деца из Вуковара, 2. Вукови са Мањаче из Будимпеште, 3. Краљица Јелена Вукановић из Будимпеште, 4. Сентандрејци из Будимпеште.
Следеће године домаћин би требало да буде манастир Жича. Организатори су најавили и Темишвар у неким од наредних година. Организатори су такође задовоњни организацијом од стране СОЦ „Никола Тесла“ у Будимпешти, и изразили су жељу да се за неку годину такмечење поново организује у главном граду Мађарске.
У Помазу је 23. маја 2025. био обележен Теслин дан. У име Српског института венац на бисту Николе Тесле је положио Пера Ластић. Директор Српског института је још од 1978. године иницијатор популарисања имена и дела Николе Тесле у Мађарској. У оквиру полудневног програма у Помазу приказани су експерименти из времена Николе Тесле у локалној школи, положени су венци самоуправе места Помаза, КУД „Опанци“ из Помаза, месне српске самоуправе, Српског културног центра „Венац“, удружења „Круг“ Помаз, Самоуправе Срба у Мађарској и Српског института на бисти великог научника постављеној пре пар година залагањем удружења „Круг“ из Будимпеште. Приликом вечерњег програма бројне госте је поздравила и председница месне српске самоуправе Зорица Рафајловић, а пригодни културно-уметнички програм приредио је Добривоје Павлица уз пратњу музичара Радована Марића.
Током програма је градоначелник Помаза Иштван Лејдингер обраћајући се публици обећао скорашњи повратак Теслине спомен плоче на некадашњу кућу Теслиног ујака Паје Мандића. Наиме, у организацији Српског демократског савеза је 1993. године била обележена 50. годишњица смрти Николе Тесле у Будимпешти и Помазу. У Помазу је на кући Теслиног ујака била свечано постављена спомен плоча која подсећа на Теслин боравак у овом месту надомак Будима. (Због реновирања те зграде спомен плоча је привремено била уклоњена.)
У Новом Саду, у Галерији “Прометеј” одржана је 29. априла 2025. године веома успешна промоција репрезентативне књиге аутора Радомира Чваркића “Срби у будимској вароши Табан”. Богато илустрованa књига која даје преглед прошлости Срба у будимском Табану све до ХХ века, објављена је прошле године у издању реномиране издавачке куће “Прометеј” из Новог Сада, а у саиздаваштву Српског института у Будимпешти.
На промоцији су говорили Пера Ластић, директор Српског института, проф. др Борис Стојковски, историчар Филозофског факултета Универзитета у Новом Саду и сам аутор Радомир Чваркић. Пера Ластић је говорио о томе зашто је Српски институт учествовао у пројекту објављивања рукописа Радомира Чваркића, истичући значај Срба у Табану за свеколику српску историју. Навео је читав низ истакнутих личности српске историје и културе који су рођени у Табану, као што је био митрополит Павле Ненадовић или први школовани српски композитор Корнелије Станковић чија улога у српској национапној музици је слична Вуковој улози у бележењу народне књижевности и формирању новог српског језичког стандарда. На крају се захвалио аутору и Прометеју што су овом квалитетном књигом допринели упознавању значаја Табана у српској јавности. Професор Борис Стојковски је позвао присутне на једну шетњу Будимом говорећи о српским споменицима који су и данас присутни у овом граду. На крају је аутор Радомир Чваркић изразивши захвалност свима који су допринели објављивању књиге упознао присутне са истраживачким радом на основу којег је настао рукопис књиге и најавио нова занимљива истраживања о Србима у Табану у првој половини 19. века.
Како би промоција поред занимљивих информација публици пружила и уживање у литератури и музици, побринули су се оперски певач Љубомир Поповић из Београда који је извео неколико песама Корнелија Станковића уз клавирску пратњу Божидара Црчанског, иначе диригента Српског хора Св. Серафим Саровски, те уметник Српског позоришта у Мађарској Бранимир Ђорђев и драмска уметница Српског народог позоришта у Новом Саду Алиса Лацко, ангажована овај пут од стране Српског позоришта у Мађарској, који су говорили стихове српских песника и цитате из историјских списа о српској прошлости Табана. Програм је саставио Пера Ластић у сарадњи са Алисом Лацко и Миланом Русом, директором Српског позоришта у Мађарској.
Домаћин и водитељ промоције био је Добривоје Боба Антонић, који је оценио програм као веома успешан, једну од најбољих промоција које је имао част да води. Заинтересована и захвална публика је до последњег места попунила Галерију и одушевљено изразила жељу да буде присутна и на ппромовцији књиге у Будимпешти. Догађај је документовала и Телевизија Војводине.
Књига се у Мађарској може купити у Српском институту, у Будимпешти.
У петак, 11. априла 2025. године у Чанаду је одржана промоција књиге „Тета Љубин кувар“ од Биљане Сикимић, коју је организовала српска мањинска самоуправа у Чанаду, под руководством Фрање Колара. Ово хвале вредно издање је својеврсна синтеза три области људског живљења: призори из живота чланова породице Јешић у Чанаду, писане забелешке и сећања у споменарима четири ћерке Љубе Буњевац (удате Јешић) и као куриозитети, руком написани рецепти за разна јела. Аутор књиге, др Биљана Сикимић је пре одласка у пензију била дугогодишња научна сарадница Балканолошког института САНУ у Београду, и као етнолингвиста између осталог је истраживала живот српских заједница на територији Мађарске и Румуније. Она је још 2019. године почела са сакупљањем прворезредних извора у Чанаду, уз помоћ сарадница будимпештанског Српског института, Наде Хајџан и Софије Каплан, а у оквору пројекта Института.
На промоцији су били присутни представници локалног становништва из редова српске и румунске националне мањине. Као модератор скупа, новинар Миленко Радић је дао оквирни садржај књиге. Биљана Сикимић је говорила о томе да књига представља склоп вишеслојног истраживања – исповести из личног живота актера, свакодневни обичаји, истраживање разних аспеката говора локалних Срба, преглед школских докумената (матичне књиге уписаних ученика, дневници и сведочанства), преглед мноштва фотографија, и не на задњем месту, занимљиви рукописни и штампани кувари. Пера Ластић, директор Српског институа из Будимпеште и издавач књиге је нагласио да је ово дело једно значајно сведочанство за потоње генерације у оквиру културе сећања као једног тренда данашњице, а уједно и важно етапно остварење у оквиру пројекта „Слика и памћење“.
Уочи промоције гости-предавачи су посетили српско православно гробље, где се налазе земни остаци чланова породице Јешић, а потом су погледали ентеријере локалног српског и румунског православног храма.
Пера Ластић и Биљана Сикимић код надгробних споменика чланова породице Јешић у Чанаду
Миленко Радић као модератор промоције.
Др Биљана Сикимић, етнолингвиста у пензији, аутор књиге „Тета Љубин кубар”
Публика из редова спрске и румунске мањине у Чанаду
Ауторка књиге је говорила о значају локалне архивске грађе о Србима у Чанаду.
Колективна фотографија четири ћерке госпође Љубе Буњевац Јешић
Пера Ластић, директор Српског института и издавач књиге
Фрањо Колар, председник српске мањинске самоуправе у Чанаду (с десна)
Српска православна црква у Чанаду
Научна конференција о Рацима у ПечујуУ Печују је 10. априла 2025. године започела рад дводневна научна конференција посвећена теми „<em>Историја насеља, археологија и етнографија Раца/балканске популације у доба турске владавине</em>“ (<em>A hódoltságkori rác/balkáni népesség településtörténete, régészete és néprajza</em>). Организатори су били Институт за друштвене везе и Катедра за етнографију и културну антропологију при Филозофском факултету Универзитета у Печују, као и Музеј „Мор Вошински“ из Сексарда. На скупу у својству стручне публике били су присутни Пера Ластић, директор и Золтан Бада, сарадник Српског института у Будимпешти.
У првој секцији су одржана четири излагања на тематику историје насеља, а односили су се на Бољ-Ердеш, Капошвар, село Бат у Толни и Бикић у Барањи. У другој секцији излагачи су промовисали своје најновије резултате из области археолошких ископавања са нагласком на гробљима појединих насеља, те приказом ископина из области пронађених остататка материјалне културе. Теме су биле везане за жупаније Толна и Шомођ, односно за места Будим и Ерд.
Радом треће секције на дневни ред су дошли излагања из области историје позног средњег века. За разлику од досадашњих предавача, др Ненад Обрадовић са Катедре за историју при Филозофском факутету у Београду је говорио о <strong>Србима</strong>, тачније о почецима њиховог пресељавања на територију Краљевине Угарске. Он је појам/термин Раци је користио тек као детаљ у историјским контекстима. Иван Стан из Сегедина је говорио о етимологији и развоју назива многих насеља у Јужној Угарској, где су се уселили тзв. Раци. Коначно, Виктор Фехер је (пореклом из Новог Сада) интерпретирао садржај књиге „Срби и европска цивилизација“ из 1992. године академика Славка Гавриловића, покојног универзитетског професора из Новог Сада из аспекта политичког момента у Србији за време ратова и распада Југославије.
На крају првог дана учесници скупа и присутна публика били су у прилици да виде и послушају промоцију књиге „<em>A grábóci ortodox monostor</em>“ [Православни манастир у Грабовцу]<em> </em>од др Ксеније Голуб, источара уметности из Будимпеште. Модератор промоције је био др Саболч Варга. Ова прва капитална монографија о грабовачком српском манастиру у Мађарској написана и објављена на мађарском језику настала је делом уз помоћ Српског института који је суфинансирао ауторску стипендију Ксеније Голуб, односно део истраживачког рада и документовања ентеријера је обављен у оквиру пројекта Института што је приликом промоције нагласила и сама ауторка.
Током петка у програме рада три задње секције су била уврштена нова излагања из области историјске науке, одноно етнографије и локалне (завичајне) историје Раца (Срба). Ти радови су се односили на њихов живот у турско доба, о њиховом ширењу ка северу у фази настанка бајске нахије, о присуству Раца (Срба) на краљевском двору након мохачке битке 1526. године, о морфолошким особинама насеља и заједничког живота Раца (Срба) и Мађара у неким местима (Келешд, Апар и Хант), те учешће Раца у петнаестогодишњем рату, те о питању назива Рац на основу хрватских погледа и аналогија. Серија тих предавања је окончао излагањем, које се бавило са демографијом Раца у Барањи током 19. века.
Корисност оваквих научних скупова се не огледа само у презентовању најновијих научних излагања пред публиком, него пре свега у садржају дискусије, која даје подстрек на нова размишљања, настанка нових теорија и генерално гледано оживљава богаћење науке новим гледиштима. Ипак, мора се истакнути да у мађарској историјској науци се још увелико осећа приврженост неким већ застарелим и превазиђеним постулатима – тј. да упркос мноштву начних радова из области историје и њој сродним научним дисциплинама се користи назив Рац уместо појма Србин – и то као неки недодирљиви и неповргнути терминус техникус. Нарочито у 19. веку су масовно користили реч Рац, баш у доба, када романтичарски национализам и градња нације, националних мисли и националне државности је било живо присутно и у редовима српства у Средњој Европи. На прекретници 19-20. века реч Рац је већ имао изузетно негативни и увредљиви призвук према припадницима српске заједнице, тј. држављанима Аустроугарске. Историјска наука данашњице требала би да се одрекне демагошких принципа о „неприкосновености оригиналних назива у архивским грађама“, којима се дају недиференцираја тумачења. За развој науке би било знатно кориснији онај критички приступ према основним изворима, који би иницирао и резултирао писање нових научних синтеза, ослобођених старих погледа с призвуком непожељних предрасуда према Србима.
Золтан Бада
Насловна страна програмске свеске научног скупа у Печују
Предавање др Ненада Обрадовића о почецима пресељења Срба у Угарску у средњем веку
Историчар др Саболч Варга представља књигу Ксеније Голуб о грабовачком манатиру
Публика прати промоцију књиге
У редовима публике је био присутан Пера Ластић, директор Српског института из Будимпеште.
Промоција књиге „Тета Љубин Кувар“ у ЧанадуУ петак, 11. априла 2025. године у Чанаду одржаће се промоција књиге Биљане Сикимић „Тета Љубин кувар“, чији је издавач Српски институт из Будимпеште. Ова књига садржи занимљивости из приватне историје једне српске породице у Чанаду, те податке о старим рукописним и штампаним куварима. О књизи ће говорити аутор реномирани етнолингвиста Биљана Сикимић из Београда и директор Српског института Пера Ластић. Модератор промоције која ће почети у 16 часова у Дому народности у Чанаду биће новинар Миленко Радић. Организатор је месна српска мањинска самоуправа, на челу са Фрањом Коларом.
Под насловом „Наслеђе наших предака“ у Новом Сентивану / Новом Светом Ивану одржан је 22. марта 2025. године у суботу пре подне програм посвећен волонтерском истраживању породичног стабла и историјата српских породица у овом месту. Пред публиком од двадесетак мештана и српских житеља околних насеља уводну презентацију на мађарском језику је одржао Габор Сенте, професионални истраживач породичног стабла. На његово предавање се надовезао директор Српског института Пера Ластић који је присутне упознао са пројектима Српског института који могу помоћи у истраживању породичног стабла. Код Епархије будимске и Српског института се може користити база података коју је саставио програмер Александар Козић, пошто је дигитализовао матичне књиге Епархије. Програм омогућава претраживање матица, као и цртање породичних стабала. Пројектом Института „Евидентирање и архивисање српских надгробних споменика, гробних места и гробаља у Мађарској“ који је на терену спровео Милан Дујмов са Мартом Салаи Нађ, настала је дигитална база података наших гробова, који садржи и натписе надгробних споменика. Ова база података је такође доступна у Институту. У оквиру пројекта „Слика и памћење“ сарадници Института обилазе наше пoродице, скенирају њихове старе фотографије, бележе породичне приче као и сећања на традиционални живот српских породица у нашим насељима. Прикупљена грађа се такође уноси у дигиталну базу података у којој се налазе дигитализоване фотографије заједно са подацима о њима (нпр. именима људи који се виде на фотографијама). Институт у сарадњи са земаљском самоуправом сваке године расписује и наградни конкурс за волонтерско прикупљање етнографске, завичајноисторијске и лингвистичке грађе Срба у Мађарској. У оквиру овог конкурса могу да се поднесу и радови који се баве прошлошћу српских породица у нашим насељима.
Програм је завршен дружењем током којег су сарадници Института Нада Хајџан и волонтер Мара Ластић скенирали старе фотографије које су учесници понели са собом на програм и уговорили су више интервјуа које ће у оквиру пројекта „Слика и памћење“ у скорој будућноти урадити у Новом Сентивану.
Програм су организовали Удружење српске заједнице и Српска мањинска самоуправа у Новом Сентивану на челу са Мином Веселинов која је била и идејни творац и водитељ програма.
У петак, 21. марта 2025. године у Помазу ће се одржати трибина на тему „Оптација Срба из Мађарске у Краљевину Срба, Хрвата и Словенаца“. Предавачи ће бити др Гојко Маловић, пензионисани главни архивиса Архива Југославије у Београду, др Милан Мицић, историчар и писац, генерални секретар Матице српске у Новом Саду и Пера Ластић, директор Српског института.
Манифестација ће бити одржана у Дворцу Телеки-Ватаи с почетком у 17:30 сати. Пре почетка трибине, у 16:30 одржаће се парастос преминулим оптантима у месном српском православном храму. Организатор је месна српска мањинска самоуправа.
У суботу, 22. фебруара 2025. године у сали Српског позоришта у Будимпешти је одржана традиционална Сретењска академија, овај пут у организицији Самоуправе Срба у Мађарској и Српске самоуправе у Будимпешти. (Изостављени су досадашњи традиционални суорганизатори Српски културни клуб у Будимпешти, Српски институт, Српски форум и Српско позориште).
На почетку свечаног програма присутне госте и публику су поздравили др Јованка Ластић, предсеница Самоуправе Срба у Мађарској и Митар Кркељић, председник Српске самоуправе у Будимпешти. Хор Српског образовног центра „Никола Тесла“ у Будимпешти под диригенстском управом Оливере Младеновић Мунишић је интонирала химну Србије, а затим је гост из Београда, драмски уметник Александар Дунић интерпретирао беседу „О крајњој победи добра“ владике Николаја Велимировића, светог епископа охридског и жичког.
Овогодишња Сретењска повеља Српског института и Српске самоуправе у Будимпешти је додељена др Синиши Таталовићу, потпредседнику Српског културног друштва „Просвјета“ и професору Факултета политичких знаности у Загребу за допринос јачању веза међу Србима у региону, посебно између Срба у Хрватској и Мађарској, као и јачању њихових веза са матичним српским народом и матичном државом Србијом. Образложење је прочитао Пера Ластић, директор Српског института, који је заједно са Митром Кркељићем уручио награђеном Сретењску повељу и пригодни поклон. Добитник је у свом говору истичући значај Сретења евоцирао и ранију сарадњу са српском заједницом у Мађарској.
На крају Сретењске академије, Бориславу Русу, бившем дугогодишњем председнику Српске самоуправе у Будимпешти, као и Соњи Гојковић, сарадници самоуправе уручене су захвалнице.
Академија је завршена двема хорским нумерама: „Српкињом“ Исидора Бајића и песмом „Ово је Србија“.
