У Будипешти је 2. октобра 2025. године у свечаној сали Текелијанума одржана промоција књиге „Српски рукописи у Мађарској“, издање Бибилиотеке Српске Патријаршије, објављеног уз благослов Патријарха српског Порфирија. Ово капитално дело је настало у оквиру пројекта Библиотеке Српске Патријаршије „Истраживање, евидентирање и научни опис српских средњовековних рукописа у иностраним збиркама.“ Промоцију су заједно организовали Српка православна епархија будимска и Српски црквени музеј у Сентандреји.
Књига „Српске рукописне књиге у Мађарској“ је зато значајно дело, јер први пут на једном месту доноси систематски попис и опис српских рукописа, који су чувају на територији Мађарске – у црквеним библиотекама, те у државним, универзитетским и музејским збиркама.
На свечаној промоцији о значају издања и пројекта су гоговорили др Коста Вуковић, управник Српског црквеног музеја у Сентандреји, др Владан Тријић из Народне библиотеке Србије у Београду, мр Душица Грбић из Библиотеке Матице српске у Новом Саду и др Зоран Недељковић, управник Бибилотеке Српске Патријаршије у Београду. Њихова генеарлна оцена је била да сарадња Православне Цркве и начуних установа је кључна за очување сакралног културног наслеђа, које припада и српском и европском духовном простору. Током промоције била је истакнута и улога Епархије будимске, чија библиотека у Сентандреји чува једну од најзначајнијх збирки средњовековних рукописа и старих књига ван територије Републике Србије.
Међу гостима промоције били су Високопреосвећени Митрополит будимски Лукијан, Њена Екселенција Биљана Гутић-Бјелица, амбасадор БиХ у Мађарској, Ивана Кунц, први саветник у Амбасади Републике Србије у Будимпешти, протојереј Зоран Ранковић са Православног факултета у Београду и Пера Ластић, директор Српског института у Будимпешти.
Пера Ластић на скупу у САНУУ организацији Одбора за изучавање положаја мањина и људских права САНУ 26-ог септембра ове године је приређен научни скуп о савременим миграцијама мањина из Србије. На скупу је својим излагањем о миграцији средњошколаца у Будимпешти учествовао и Пера Ластић, директор Српског института, члан Одбора.
После уводне пленарне сесије у свечаној сали САНУ рад скупа се наставио у паралелним секцијама „Миграције мањина и матичне државе“, „Миграцје мањина у светлу образовања и медија“, „Миграције мањина и очување идентитета“ и „Етнички, верски и родни идентитети у условима миграција“.
Излагачи из Србије су већином указали на значајну депопулацију националних мањина у Србији у светлу последња три пописа становништва у чему по свој прилици битну улогу има њихова спољна миграција. Учесници су добили релеватне информације о миграцији Мађара, Албанаца, Словака, Бошњака, Влаха, Бугара и Хрвата из Србије између осталог и кроз податке о опадању тиража наручених уџбеника на језицима мањина, као и о сужавању медијског простора на језицима мањина. Посебно излагање је било посвећено проблематици стицања двојног држављанства по олакшаном поступку (стицање мађарског држављанства поред основног у земљама у окружењу Мађарске), о страним студентима у Србији и српским студентима у иностранству, као и о миграцији Горанаца из Косова и Метохије.
Директор Пера Ластић је представио пилот истраживање о мотивима уписа деце из Србије у српски мањински образовни систем у Мађарској, посебно у Српску гимназију „Никола Тесла“ у Будимпешти. Његово излагање је привукло пажњу учесника који су позитивно оценили предавање и изразили потребу да се настави започето истраживање о овој теми.
Организатори припремају објављивање зборник радова са скупа.
У петак, 26. септембра о.г. у Београду одржаће се у организацији Одбора за проучавање
националних мањина и људских права САНУ једнодневни научни скуп „Савремене миграције
мањина из Србије“ на којем ће учествовати и директор Српског института Пера Ластић са
излагањем о миграцији средњошколаца у Будимпешти.
У уреду омбудсмана, 19. септембра о.г. је одржана конференција на којој се заменица
омбудсмана са делокругом заштите права народности др Ержебет Салаи Шандор
опростила од својих партнера након завршетка трећег мандата на тој функцији.
У првом делу конференције ређале су се лаудације и захвалности за конструктивну
сарадњу изречене омбудсманки, међу којима су се нашли и посланик немачке мањине у
парламенту Имре Ритер, председница Савеза земаљских мањинских самоуправа, иначе
председница Самоуправе Словака у Мађарској Ержебет Холер Рачко и председница
Мањинског савета при ресору просвете и председница Самоуправе Немаца у Мађарској
Ибоља Енглендер Хок.
У другом делу конференције одржан је округли сто о мањинским правима. Уводно
излагање је одржала Оливија Шуберт, потпредседница немачке земаљске самоуправе и
европског савеза мањина ФУЕН-а. У разговору на округлом столу су учествовали др
Агнеш Шугар, заменица шефа канцеларије немачке земаљске самоуправе, др Оршоља
Сабо, шефица председничког кабинета у земаљској самоуправи Словака и унив. проф.
др Балаж Визи, научни саветник Института за изучавање националних и етничких
мањина.
У трећем делу програма је одржан округли сто о ромској култури и образовању.
Конференцији је присуствовао и директор Српског института Пера Ластић. Он је из
публике узео реч на округлом столу о мањинским правима и поставио неколико питања:
Тихомир Вујичић (1929–1975), рођен у Помазу, био је истакнути композитор, етномузиколог и сакупљач народних песама, који је својим радом дао немерљив допринос очувању српске и јужнословенске музичке баштине у Мађарској и мађарске музичке културе. Проучавао је и мелос Балкана, Медитерана и Блиског истока. Као етномузиколог кретао се стопама Беле Бартока. Осим етномузикошких истраживања, Тихомир Вујичић своје композиторске способности је испољио у области кратких и дужих композиција на пољу више музичких жанрова. Аутор је музике за 15 мађарских играних филмова и преко сто краћих филмова, а у његовој заоставштини остала је недовршена опера „Аргирус“.
Поводом пет деценија од његове трагичне смрти, 12. септембра 2025. године је у Дому културе у Помазу приређен дужи програм од више сегмената у организацији Српске мањинске самоуправе у Помазу, уз суорганизаторско деловање Српског института у Будимпешти.
Друго, проширено критичко издање збирке Тихомира Вујичића „Музичке традиције Јужних Словена у Мађарској“ је објављен 2020. године. У оквиру приказа ове минуциозно уређене књиге на три језика (српски, мађарски и енглески) своје надахнуте стручно-научне импресије су изнели: главни уредник Пал Рихтер (директор Музиколошког института ЕЛТЕ ХТК у Будмипешти), представник српског суиздавача из Мађарске Пера Ластић (директор Српског института у Будимпешти), истраживачи Вујичићеве заоставштине и уреднице Јелена Јовановић (академик, директор Музиколошког института САНУ у Београду), Данка Лајић Михајловић (научни саветник Музиколошког института САНУ у Београду), уредник онлајн прилога збирке Софија Каплан Биро (културни антрополог и исраживач Српског института у Будимпешти), Габор Ередич (академик, руководилац Ансамбла „Вујичић“) и Маријета Вујичић (уредник, преводилац, дипломата) чувар заоставштине Тихомира Вујичића.
Током вишесатног програма свечане говоре присећања су одржали Иштван Лајднингер, градоначелник Помаза, Каталин Закар, директор Музичке школе „Тихомир Вујичић” у Сентандеји и Естер Витаљош, посланица мађарског парламента сентандрејског округа и портпаролка мађарске владе. Својим наступом ниво целог програма присећања на Тихомира Вујичића су још више подигли музичари и плесачи. Три српска стара мадригала Тихомира Вујичића у обради за шест флаута Марка Филепа је извео музички секстет професора Музичке школе „Тихомир Вујичић“ у Сентандреји. Свиту за клавир Вујичића је надахнуто извео млади надарени пијаниста Атила Санисло. На бини народне игре из Помаза су извеле три генерације целокупног састава КУД-а „Опанке“ из Помаза. Програм је завршен изворном народном музиком Срба и осталих Јужних Словена у Мађарској према записима Тихомира Вујичића у изведби вокалне солисткиње Бранке Башић у пратњи Слободана Вертетића на хармоници и музичара комбинованог састава реномираног Ансамбла „Вујичић“ на челу са Габором Ередичем и Ансамбла „Вигад“. Бројна помашка публика имала је прилику да види и пројекцију инсерата филмског иртервјуа Тихомира Вујичића из 1975. године под насловом „На два језика и једној струни“. Током паузе је била отворена двојезична ролап изложба Српског института о делу и раду Тихомира Вујичића, испред којих су за интернет-телевизију „Варош ТВ“ дали изјаве госпођа Маријета Вујичић и директор Српског института, Пера Ластић.
Парастос у Помазу поводом 50. годишњице смрти Тихомира ВујичићаПре пет деценија, на дан Преображења (19. августа) код Дамаска је у авионској несрећи изгубио живот Тихомир Вујичић, српски композитор и етномузиколог, који је својом делатношћу подједнако задужио и српску и мађарску музичку културу. У четвртак, 11. септембра 2025. године у српској православној цркви посвећеној Светом Великомученику Георгију у Помазу одржан је парастос, коју су служили јереј Љубо Милисавић и ђакон Стефан Милисавић. Након црквеног церемонијала и пригодног програма код родне куће Тихомира Вујичића током којег је као представник организатора, председница српске мањинске самоуправе у Помазу Зорица Рафајловић на српском и мађарском језику евоцирала животни пут истакнутог композитора и етномузиколога, представници српских установа и мањинских самоуправа, као и Сентандреје, Помаза и мађарске владе положили венце. На догађају су били присутни Маријета Вујичић, супруга Тихомировог брата Стојана, Миклош Шолтес, државни секретар за односе са верским заједницама и националним мањинама, Љубомир Алексов, српски портпарол у мађарском парламенту, Јованка Ластић, председница Самоуправе Срба у Мађарској, Коста Вуковић, управник Српског црквеног музеја испред Епархија будимске и Пера Ластић, директор Српског института у Будимпешти, који је био суорганизатор ове манифестације.
ПОЗИВНИЦА – Вече у спомен Тихомиру Вујичићу
У 80. години живота у Будимпешти је преминуо Чаба Киш Ђ. (Kiss Gy. Csaba), познати мађарски историчар књижевности са престижним наградама „Сечењи“, „Атила Јожеф“ и „Золтан Кодаљ“, титуларни универзитетски професор на Филозофском факултету Универзитета „Лорант Етвеш“ у Будимпешти и један од оснивача некадашњег Мађарског демократског форума.
Чаба Киш Ђ. је роћен 2. априла 1945. године у Будимпешти. Студије је завршио на Филозофском факултету Универзитета „Лоранд Етвеш“, стекавши диплому професора немачког и мађарског језика. У потоњим годинама је обављао дужности у разним научним институтима, који су се бавили историјом књижевности. Својевремено је водио рубрику у часопису Nagyvilág, те деловао као сарадник часописа Hitel и као уредник годишњака Magyarságkutatás. Још у првој половини 90-тих година 20. века, професор Чаба Киш Ђ. је руководио научним пројекатом „Историјски митови народа Средње- и Југоисточне-Европе“, у оквиру којег су радили и мађарски научници, који су се бавили историјским митовама Србије, Хрватске и Босне и Херцеговине. Током радног века објавио је тридесетак књига. Написао је мноштво студија, есеја и чланака о средњо-европској књижевности и културним контактима. У више наврата је био члан председништва Савеза писаца Мађарске, а радио је као члан Мешовитог одбора за проучавање мађарско-пољских и мађарско-словачких веза. Чаба Киш Ђ. је осим својих обавеза на Универзитету „Лорант Етвеш“ био и гостујући професор у Варшави, Њитри, Прагу и Загребу, држећи наставу и курсеве из области хунгарологије. Од страних језика је говорио немачки, француски, пољски, словачки и хрватски. Веома је добро познавао и српску књижевност 19. и 20. века, читајући дела у оригиналу на оба писма.
Будимпештански професор је два пута био у непосредном радном контакту са Српским институтом. У зборнику радова Сава Текелија и његово доба у огледалу савремене науке (издање Српског института из 2013. године), Чаба Киш Ђ. је објавио научни прилог с насловом „Српска и мађарска химна у узајамном огледалу“. Године 2014. био је гостујући предавач са темом о историјском значају матица код словенских народа 19. века на свечаној академији у Будимпешти поводом 150. годишњице пресељења Матице српске из Пеште у Нови Сад. Српски докторски студенти историје и књижевности у Будимпешти професора Чабу Киш Ђ. памте као изврсног ментора.
У Будимпешти је 10 јуна, у 93. години живота преминула Марија Ластић (1932-2025), виши саветник Министарства просвете у пензији, дугогодишњи средњошколски професор историје и руског језика и заменик диркетора Српско-хрватске гимназије у Будимпешти. Сахрана Марије Ластић је обављена 24. јуна 2025. године у Ловри, на српском православном гробљу, у присуству чланова шире породице, бивших ученика, колега и бројних мештана. Опроштајне беседе су одржали Аница Пандуровић, директорка СОЦ „Никола Тесла“ у Будимпешти и Борислав Рус, један од првих ђака професорке Ластић и бивши њен колега. Као врсни и омиљени педагог многих генерација наших ђака у Печују и Будимпешти и један од мотора српске просвете после 1990. године, Марија Ластић ће дуго остати у нашем памћењу. Слава јој!
У суботу, 28. јуна 2025. Срби у Мађарској су традиционално обележили Видовдан. Видовдан је дан присећања на све војнике Србије, који су од Косовског боја, током свих историјских битака и ратова до наших дана жртвовали своје животе за отаџбину.
По обичају, у насељима са српским становништвом у Мађарској, поред свечане литургије, помена Кнезу Лазару и косовским јунацима по храмовима, организује се и традиционални рецитаторски маратон, када у портама храмова у знак присећања на кнеза Лазара и његових бораца глумци Српског позоришта изводе песме из Косовског циклуса, а гостујући хорови (најчешће Српски хор „Св. Серафим Саровски“ из Зрењанина) изводе пригодне патриотске и духовне песме. Још у јутарњим сатима уметници – ове године у организацији Културног центра „Српски венац“ – кренули су на пут из Ловре, па преко Српског Ковина, Чипа и Бате стигли су у раним поподневним сатима у Будимпешту. Код спомен плоче Стефана Лазаревића у будиммској тврђави одржао се пригодан помен, који је служио отац Зоран Остојић, архијерески намесник Српске православне епархије будимске. Током приредбе песме из Косовског циклуса и стихове „Слова љубве“ деспота Стефана изводили су студенткиња драмских уметности у Будимпешти Лена Ембер и Дејан Дујмов, спољни члан српског позоришта. Свечану беседу је одржао Пера Ластић, директор Српског инстиута у Будимпешти и председник Удружења „Српски форум“, а кратки говор Митар Кркељић, председник Српске самоуправе у Будимпешти (ССБ). Ластић је у свом говору истакао да Срби у Будимпешти, ССБ већ од 1999. године приређују програм код спомен-плоче деспота Стефана Лазаревића и да је одржавање континуитета у обележавању Видовдана је од посебног значаја у Будимпешти. У конттексту тога је истакао значај моћи памћења и снаге сећања у историји српског народа. За време овог програма мушки хор „Свети Серафим Саровски“ из Зрењанина је изводио пригодне хорске комаде. Венце код спомен-плоче су положили представници ССБ, Српског института и Културног центра „Српски венац“. Програму је присуствовала Светлана Станковић, конзул Амбасаде Републике Србије у Будимпешти. Следећа станица рецитаторског маратона је била у Чобанцу. Ове године су на жалост изостали програми по Барањи и Поморишју.
Поподне, у 17:30 је у Сентандреји, код спомен-крста Цара Лазара (овде су крајем XVII века у цркви брвнари чуване мошти кнеза Лазара) служио отац Војислав Галић. Архијерески заменик Епархије будимске помен. Спомен венце су потом положили представници Самоуправе Срба у Мађарској, Културног центра „Српски венац“, Удружења „Српски форум“, Српске мањиинске самоуправе у Сентандреји, Самоуправе града Сентандреје. Својим музичким програмом је наступио женски хор „Мироносице“ из Суботице.
Овогодишњи Видовдан је завршен у врту Српског православног музеја у Сентандреји свечаним вечерњим концертом мушког хора „Свети Серафим Саровски“ из Зрењанина, који ове године прославља 30-годишњицу свога деловања.
