ИЗ НАШЕ БАШТИНЕ XIII

„Марамица, марамица од бела вулара…“

„Забратка, убрадач, шамија, ушамити, убрађивање…“ да ли су Вам познати ови изрази?    
Сви ови појмови везују се за један текстил, женски украс за главу: за мараму.                                                                              

У многим крајевима Србијe мараме су се носилe свакодневно. Биле су различитих боја и различито украшене, све у зависности за коју су прилику ношене. Такође су се разликовале у посебним крајевима и жупанијама. Поред естетске улоге, покривања косе и украшавања главе (као марама и оглавља) имали су важну и магијску (заштитну) улогу у битним догађајима у животу. По врсти, боји или начину везивања мараме, могло се утврдити у којем су добу живота жене, да ли су удате или удовице, у каквом су друштвеном и економоском статусу.

Девојчице и неудате девојке су најчешће ишле гологлаве или су покривале своје косе једноставним марамама, док су удате жене већином носиле украшеније мараме (везене, вишебојне).  Ожалошћене жене су се обично забрађивале црним марамама, које су често носилe до краја живота.

О народној ношњи Срба у Мађарској имамо јако мало поузданих података. После Велике сеобе, народна ношња Срба знатно се променила у интеракцији са ношњама мађарске, швабске, словачке, хрватске, рацке етничке групе. Женска ношња Срба у Мађарској одржала је неке балканске елементе (дукати, мараме, чарапе, папуче), који су касније такође прилагођени мађарским и немачким елементима. О спрским ношњама дуж Дунава, постоји више фотографија са краја 19-ог и почетка 20. века. Одабрали смо неколико примера од ових фотографија на којем се види везивање мараме. 😊

Детаљније о српској ношњи у Мађарској можете читати у студији Јудита С.Тот.
Sz.Tóth Judit (2019): A szerbek viseletéről, Studia Comitatensia 37. 168-201. [С. ТОТ, Јудит (2019): О ношњи Срба, Studia Comitatensia бр. 37. 168-201.]