РАД НА СРЕЂИВАЊУ ЗАОСТАВШТИНЕ МАРИЈЕ КИШ

Крајем маја текуће, 2023. године, почело је рад на сређивању и каталогизацији заоставштине др Марије Киш, некадашње сараднице Етнографског института Мађарске академије наука.

Др Марија Киш, рођена је 1935. године у Сомбору, у мађарско-српском браку. Њен отац, Лајош Киш био је познати мађарски етномузиколог,  диригент  и  композитор,  који  је  записао  двадесетак  хиљада народних  мелодија  Мађара  у  Југославији.  Он је као  стручни  лектор  допринео постхумном  објављивању  значајне  збирке Музичке традиције Јужних Словена у Мађарској Тихомира Вујичића и по њему је названо Удружење етнолога Киш Лајош, мађарско културно-просветно удружење, основано 1990. у Новом Саду.

Марија Киш је студије етнографије и музеологије завршила 1959. године на универзитету Лорант Етвеш у Будимпешти. Већ као студент отпочела је теренска истраживања међу Србима у Помазу, а свој дипломски рад одбранила је под  насловом Празници Срба у Помазу.  Њено  главно  интересовање  било  је посвећено  календарским  обичајима  Срба  у  околини  Будимпеште,  па је и њен кандидатски рад одбрањен 1986. био посвећен овој теми.  Она је свој радни век провела у Етнографском институту МАН. Бавећи се својом основном темом обилазила је српске заједнице у  околини  Будимпеште,  попут  Ловре,  Помаза,  Калаза,  Сентандреје и  Чобанца. Касније  се  њено  стручно  интересовање проширило и на друге јужнословнске етничке групе у околини Калаче и Баје, па је теренска истраживања вршила и у Душноку, Баћину и Сантову, међу тамошњим католичким Рацима, Буњевцима и Шокцима.  Резултате  ових  својих  истраживања  сумирала  је  и  објавила  на мађарском 1988. године у збирци студија под насловом Јужнословенски обичаји у Подунављу (Délszláv szokások a Duna mentén).[1]

Заоставштина садржи дуги низ година скупљану разноврсну библиотечку и архивску грађу, вредних историјских докумената, теренске аудио и видео снимке и њихове записе, нотне записе и белешке, низ музичких партирура, фотографије, преписе и личне предмете од Марије Киш и њеног мужа Имре Хеђија (етнограф, музеолог), као и њеног оца, Лајоша Киша.

Пројекат обраде се остварује захваљујућу заједничкој сарадњи између Музиколошког института МАН, Етнографског института МАН и не у последњем реду, Српског института у Будимпешти, без чијег доприноса заоставштина би била уништена.


[1] ЛАСТИЋ, Пера – ПРЕЛИЋ, Младена: Марија Киш (1935-2019), Гласник Етнографског института САНУ LXVIII (2); 507–511. Линк: https://www.ei.sanu.ac.rs/index.php/gei/article/view/916/813