На иницијативу самоуправе града Сентандреје, 9. априла 2022. године, одржана је прослава обележавања 150. годишњице избора Евгена Думче за градоначелника Сентандреје. У оквиру тога организована су низ пригодних програма, на којима су се представили и народности града.
Прославу је свечаним говором отворио Жолт Филеп, градоначелник Сентандреје a после њега су говорили бивши градоначелници и представници месних народносних самоуправа. Са стране српске заједнице су говорили Коста Вуковић, кустос Музеја Епархије будимске у Сентандреји и Пера Ластић, директор Српског института. Они су у својим излагањима истакли рад Евгене Думче као градоначелника града Сентандреје и као српског политичара, добротворца унутар Српства у целој Аустро-Угарској монархији.
“За нас је свакако поучно како је овај прави српски родољуб могао толико успешно служити заједничким интересима целине насеља, свим народностима и конфесијама у граду, односно на који начин је успео толико елегантно ускладити лојалност према соптсвеној народности и истовремено према својој држави, владару.
Срби у Сентандреји и Мађарској могу бити поносни не само што су 1690. изнова основали порушену Сентандреју, што су у 18. веку, у златно доба Сентандреје створили просперитетну, живописну каснобарокну трговачку варош на обали Дунава, богате културе, него што су дали граду у лику Евгена Думче, првог градоначелника такву истакнуту личност, која је у одлучујућој мери допринела настанку историјског периода који се са правом назива сребрним добом Сентандреје” – рекао је Пера Ластић, у свом говору.
После званичног дела програма уследио је културни, забавни програм на којем је учествовао и Српско позориште у Мађарској, са драмским уметником Јосипом Маторицом и хармоникашем Растком Гергевом. Први блок био је посвећен Великој сеоби Срба, према записима учесника тог догађаја, Стефана Раваничанина, патријарха Арсенија Чарнојевића, Атанасија Даскала Србина, а чули су се и стихови песме „Стара вода“, Петра Милошевића. У другом блоку читани су текстови сентандрејског српског писца, Јаше Игњатовића о „златном добу“ Сентандреје. Трећи блок је био посвећен Стојану и Тихомиру Вујичићу, истакнутим Србима, чији су животи били повезани са Сентандрејом, а последњи о XXI веку. Читани су одломци из дела „Ми же Сентандрејци“ Петра Милошевића и изведена песма „Професорица Бамбина“ из мјузикла „Авала експрес“.
Након тога, програм је настављен тематском шетњом по Сентандреји и приказивањем анимираног филма Милорада Крстића „Рубен Брандт, колекционар“, док је у завршном делу прославе приређена грчка игранка.
