ПОЛАЖЕНИК

Полаженик или положајник је, према српским народним обичајима, ритуални гост, први посетилац који долази у кућу на дан Божића.

„Рано на Божић, негде и на Нову годину, у источној Србији и на дан св. Игњата, сваку кућу полази одрасли мушкарац, понекад и мушко дете, а у неким крајевима источне Србије улогу полаженика може обављати и девојка или жена за коју се иначе сматра да је срећна. Полаженик долази сам или је унапред одређен зато што се сматра срећним човеком.“ – објашњава „Српски митолошки Речник.

За положаника су везани многи обичаји, у неким крајевима идући кући коју ће полазити, избегава сусрете, јер не сме никоме честитати док не стигне до одређене куће. Када стигне пред кућу, закорачи преко прага десном ногом, затим, честитајући, проспе пшеницу по кући, а у исти мах неко од укућана, обично домаћица, њега поспе пшеницом или сваковрсним житом. Понекад полаженик са домаћином или заједно са осталим мушким члановима куће ломи чесницу или велики колач, а негде домаћин парче чеснице намењује полаженику.

Како у Србији, тако и у овим крајевима постоји више српских обичаја везаних за полаженика. У околини Будимпеште, на пример у Помазу, овај се обичај скоро сасвим изгубио, међутим у околини Мориша обичај полаженика је остао у још врло свежем памћењу. Поводом божићних празника, као пример, одабрали смо два цитата из наших интервјуа, сакупљених на терену у Батањи и Десци:

„На први дан Божића резала се чесница, прво парче Богу, па положајнику, домаћину и после тако деца…И онда тата на свећу је увек забележио да коме се реже из оне чеснице. На свећу је рецко са ножом, Богу, па онда се резала једна положајнику, ко је први дошo.” (ж., 70 г. – Батања)

„Мама је приправила један кошар жита и у то је ставила свећу, кад је упалила и јабуку обавезно, а да ли је било још нечег не знам. Само знам да смо ми са сестром уживали, кад је неко дошо на први дан Божића, кад смо га бацали са житом, то је био обичај.“ (ж.65 г. – Деска)

ИЗВОР:

Шпиро Кулишић–Петар Ж. Петровић–Никола Пантелић: Српски митолошки речник, Нолит, Београд, 1970.

Дигитална база података пројекта “Слика и памћење”