Ова књига представља резултат теренског истраживачког рада етнолошкиње Младене Прелић из Београда. Она је ова истраживања обавила у оквиру постдипломских студија крајем 1980-их и почетком 1990-их година у селу Ловри на Чепељском острву (Ковинској ади) у Мађарској, малом селу насељеном претежно Србима. Монографија је објављена 1995. године у издању Српског демократског савеза, а о трошку породице ауторке.

Након што је дала теоријско-методолошке оквире, Младена Прелић је у три већа одељка рашчланила делове обраде шире приче о Ловранима. У првом делу приказује историјски и друштвени контекст живота Срба у Ловри. У другом делу следи прецизни опис српске заједнице у Ловри, у ХХ веку, уз помоћ којег читаоци упознају насеље, демографске податке, материјалне и социјалне аспекте жевота, те интерпретације животног искуства локалних Срба. Трећи део је посвећен теми етничке свести Ловрана, односно реализације симбола етничког идентитета. Књига добија своју целовиту форму са завршним разматрањима, библиографијом, прилозима, фотографијама, речником ловранских локализама и сажетком на енглеском језику.

Теренски рад Младене Прелић је остварен делом у оквиру сарадње између САНУ и Мађарске академије наука, те два етнографска института у оквиру њих. Књига је донекле прерађени текст магистарског рада уторке, који је одбрањен 1993. године на Филозофском факултету у Београду.

Књига се може набавити у просторијама Српског института у Будимпешти.